Bolje uopšte ne slaviti slavu nego slaviti u kafani s muzikom kao svadbu! Ne može u restoran ikona i slavski kolač: Ovo je veliki greh
Draško Đenović kaže da se mogu praviti kompromisi s tradicijom zbog savremenog načina života, pa tako slavski kolač, recimo, ne mora domaćin obavezno da nosi u crkvu ili da se sprema ručak kakav se spremao pre dve-tri decenije
U velikim gradovima u Srbiji krsne slave se sve više proslavljaju u kafanama, s brojnim gostima i uz muziku. S druge strane, nemalo je onih koji kažu da im ceo taj prizor liči na svadbu ili obeležavanje punoletstva i smatraju da je neprimereno jer odudara od tradicije i običaja vere.
Period slava je počeo i prvi sledeći veliki svetac koji se obeležava u našem narodu je Sveti Dimitrije, u narodu znan kao Mitrovdan - 8. novembra. Bez obzira na to koji je svetac u pitanju, čini se da su mnogi domaćini modernizovali obeležavanje, te smo, čini se mnogim vernicima, od slavljenja porodičnog sveca stigli do bogate gozbe sa što više jela, pića i opšteg veselja.
Naravno, na sve to utiču ubrzan tempo života, zahtevni poslovi, mali prostor u stanovima, a velika želja da se pozove što više ljudi. Slava je za većinu dan kada se okupljaju familija i prijatelji, a u gradovima mnogi nemaju uslove da ih sve ugoste kod sebe, pa iznajmljuju kafane i restorane. Međutim, verski analitičar Draško Đenović kaže za Kurir da je bolje ne slaviti slavu uopšte nego slaviti je na taj način.
- Manji je greh. Bolje je nemojte ni obeležavati nego je slaviti u kafani. Porodična slava se slavi u kući, u krugu porodice. Ne može u kafanu da se odnese porodična ikona, slavska sveća i da dođe sveštenik da ti osvešta i preseče kolač. To ne ide. Ja razumem da je kafana polovini Srba drugi dom i da je mnogi vole, ali to nije mesto za slavu. I uopšte nije bitno koliko ćemo ljudi imati na slavi. Neka bude to i s četiri člana familije, ali onako kako treba - objašnjava Đenović i dodaje:
- Domaćice danas nemaju vremena da spreme tradicionalne slavske trpeze, pečenje, sarme, još ako je posno i ribu. Shodno njihovim obavezama treba i pripremiti slavski ručak jer ne ide se na slavu da se napije i najede, kao što mnogi misle. Danas slave više liče na svadbe ili rođendane.
Na svakoj slavi mora da bude slavski kolač, sveća, žito, ikona i kandilo.
- Slave po crkvenom kalendaru do kraja januara
- 8. novembar Sveti velikomučenik Dimitrije - Mitrovdan
- 16. novembar Đurđic
- 21. novembar Aranđelovdan
- 9. decembar Sveti Alimpije
- 13. decembar Sveti Andrej Prvozvani
- 19. decembar Sveti Nikola
- 9. januar Sveti Stefan
- 20. januar Sveti Jovan Krstitelj, Jovanjdan
- 27. januar Sveti Sava, Savindan
- Ikona u domu treba da bude 365 dana na zidu, a ne da tu stoji samo na dan slave. Tog dana domaćini treba da se sete sveca, ko je on bio, zašto ga slavimo. Treba da se setimo Isusa, koji je postradao na krstu za naše grehe, a ne da se veselimo, jedemo i pijemo uz glasnu muziku. Ne treba da pravimo cirkus od slave. Moramo da budemo svesni toga da život donosi mnoge novine i modernizaciju, ali i da se držimo bar osnovnih običaja - kaže Đenović.
Verski analitičar pominje i da domaćini nisu u obavezi da slavski kolač nose u crkvu:
- Najvažniji elementi krsne slave
- slavski kolač
- slavsko žito
- slavska sveća
- crno vino
- ikona
- Mnogi ljudi to ne mogu da urade zbog posla iako bi tog dana trebalo da budu slobodni. Imali smo primer gde je žena u četiri po podne posle posla odnela kolač u crkvu i sveštenik je pitao zašto to nije uradila ujutru. Vernik ne može da dođe kada je svešteniku zgodno. Domaćin kolač može da preseče i u svom domu. Slava nije porodično i prijateljsko okupljanje gde vas domaćin zove na druženje. To može da bude bilo koji drugi dan u godini. Slava je svečani čin i tako ga treba i slaviti.