Košarkaši Partizana vezali su tri neuspeha u Evroligi, poraženi su od Monaka i Virtusa na domaćem terenu, a onda su u najgorem meču sezone izgubili od Fenerbahčea u Istanbulu.
Skor 2-5 u uvodnih sedam kola elitnog takmičenja nije ono što je bilo ko očekivao, ali svakako pokazuje da je pred ekipom Željka Obradovića još mnogo, mnogo posla.
Navijače boli pristup u meču sa Fenerbahčeom, prvi put se učinilo da je zafalilo želje i borbe, a to je ono što Grobari uvek traže..
Kada je voljni momenat pravi, ni jedan poraz se ne zamera.
Naravno, treba imati razumevanja za potpuno novi tim crno-belih jer vremena za treninge i uigravanje jednostavno nema...
Ritam je paklen, dupla kola su česta, a svi problemi se rešavaju u hodu.
Kada smo kod problema, njih je pregršgt, ali se jedan izdvaja i ukoliko se nešto ne preduzme po tom pitanju neće biti dobro.
Skok je osnovni problem Partizana, a jasno je da visoki igrači ne rade svoj posao na pravi način.
Partizan je po statistici najgora skakčka ekipa u Evroligi. Crno-beli su na poslednjem 18. mestu po broju uhvaćenih defanzivnih skokova (20,7) po meču.
Ista je situacija i kada je ukupan broj skokova u pitanju (29,7)
KO JE KRIV?
Odgovor na ovo pitanje trebalo bi da bude prilično jednostavan, ali nije sve baš tako kao što izgleda.
Kada je skok u pitanju, visoki igrači nose odgovornost jer je to "njihovo područje", ali ekipa mora da skače timski!
Čini se da Partizan ima problema u građenju protivničkih košarkaša, jer neretko bekovi nesmetano pokupe promašene šuteve dok ih njihovi čuvari nemo posmatraju.
Kada smo kod visokih igrača, Brendon Dejvis prosečno beleži 2,7 skokova po meču, što je za centra nestvarno loš procenat.
Nešto bolji je njegov kolega Tajrik Džons koji u proseku ima 5,3 uhvaćenih lopti po meču i po tom parametru je najbolji u crno-belom.
Ipak, kada se uzmu Džons i Dejvis kao sila u reketu Partizana, njihovih 8 zajedničkih skokova po meču je zaista premalo...
Partizan je projektovan da bude sjajna defanzivna ekipa, a od toga do sada nismo videli mnogo...
Loša je komunikacija na strani pomoći. Kada se probije prva linija defanzive, rotacije nisu pravovremene, ali tu ima mnogo i do uigranosti..
Nije slučajno da se svaka ekipa raspuca izvan linije 6,75 protiv crno-belih, jer im se ostavlja mnogo prostora, posebno u ćoškovima terena.
Ovo sa sobom nosi i loš defanzivni skok, jer kada se probije prva linija i ne odradi se dobra rotacija, uvek neko u reketu ostane nebranjen na skoku posle šuta saigrača.
Partizan ima ozbiljan stručni štab i najtrofejnijeg evropskog trenera u istoriji u vidu Željka Obradovića, tako da je sigurno da su svesni svih nedostataka.
Jednostavno, u ovom trenutku deluje da crno-belima nedostaje jedan visoki igrač od preko 210 cm, sa ozbiljnim evroligaškim iskustvom da zakrpi rupe u reketu.
Partizan je i u sezoni kada je bio nadomak fajnal-fora dugo čekao Matijasa Lesora koji je tek od polovine sezone uspeo da isprati defanzivne zadatke, a mnogi zaboravljaju da je imao u svom sastavu i Dantea Egzuma koji je jedan od najboljih skakača u Evropi sa spoljnih pozicija i često podcenjenog Janisa Papapetrua koji je bio komandant odbrane i čiji je doprinos bio nemerljiv brojkama.
Potencijala u ovom sastavu crno-belih ima, posebno odbrambenog, a Isak Bonga i Frenk Nilikina bi mogli da preuzmu uloge Papapetrua i Egzuma.
Ipak, potrebno je vreme i strpljenje...
Grobari ga imaju, ali je pitanje koliko će još.....
Kurir sport