Prilikom izbora predsednika birači u SAD se prenstveno interesuju za domaća pitanja, od kojih su najvažnija ekonomija, bezbednost, zdravstvo, pravo na abortus, imigracija i očuvanje demokratije. Spoljna politika im je u drugom planu, pa tako ratovi u Ukrajini, Gazi i Libanu samo delimično, gotovo minimalno, utiču i na kampanju i konačno opredeljivanje prilikom glasanja.
Predstojeći predsednički izbori u SAD predstavljaju ne samo izbor novog lidera već i referendum o ulozi Amerike u svetu.
Ovi izbori će, takođe, testirati čvrstinu američkog političkog sistema i vladavinu prava. Kandidati su usmerili svoje napore na nekoliko ključnih država, poznatih kao „swing state“, poput Arizone, Nevade, Mičigena, Viskonsina, Pensilvanije, Severne Karoline i Džordžije, gde se vodi žestoka borba za 270 elektorskih glasova potrebnih za ulazak u Belu kuću. Broj neodlučnih birača biće odlučujući faktor u ovoj izuzetno zanimljivoj i neizvesnoj trci.
Situacija u zemlji je obeležena dubokim političkim podelama, što dodatno komplikuje izbornu utakmicu. Politika SAD u oblastima veštačke inteligencije, nanotehnologije, električnih vozila, retkih metala, naoružanja, klimatskih promena i spoljne politike neće uticati samo na američko društvo, već će imati dalekosežne posledice u celokupnoj međunarodnoj areni. Strateške odluke novog predsednika u ovim oblastima mogu umnogome promeniti globalni balans snaga.
Polarizacija i posledice
Između 2016. i 2024. godine američko društvo je doživelo znatnu polarizaciju. Nekoliko faktora je doprinelo ovom fenomenu.
Kampanja 2015. i izbori 2016. godine, koji su Donalda Trampa doveli na vlast, izazvali su oštre podele među biračima. Njegova agresivna retorika, populizam, primitivizam, promocija nasilja i nemorala, kao i teorije zavere dodatno su podelili društvo i usijali strasti.
Društvene mreže su postale centralno mesto za razmenu informacija, često dezinformacija, što je samo umanjivalo toleranciju, rasplamsavalo mržnju i povećavalo polarizaciju. Pitanja poput rasne pravde i imigracije postala su tačke sukoba, a pandemija kovida 19 dodatno je naglasila postojeće razlike. Kombinacija ovih faktora rezultirala je dubljim i složenijim društvenim jazom, otežavajući uspostavljanje dijaloga, pronalaženje kompromisa i zajedničkih rešenja.
Danas je polarizacija u Americi slična, ako ne i gora, nego šezdesetih godina prošlog veka, kad su društvene i političke tenzije bile na vrhuncu.
Uticaj kampanje
Istraživanja, ankete, debate, kvalitet kandidata i ideološki stavovi su irelevantni za ishod izbora. Setimo se samo 2022. i „midtermsa“, kada su sve ankete, istraživači i analitičari najavljivali crveni talas i trijumf GOP i za Senat i za Predstavnički dom. Pred izbore 2016. svi su predviđali i unapred slavili ubedljivu pobedu Hilari Klinton. Za izbore 2012. gotovo sve ankete su ukazivale na pobedu Mita Romnija nad Obamom. Sve to najbolje svedoči o besmislu istraživanja i anketa.
Dva kandidata se razlikuju po strukturi ličnosti, vrednostima, obrazovanju, moralu i etici, kao i po svojim platformama i viziji budućnosti Amerike.
Donald Tramp nudi sve i odmah, nerealna obećanja, dok istovremeno umanjuje realnost izazova s kojima se zemlja suočava. Tokom predizborne kampanje za Trampa je najvažnija tema bila ekonomija. Stalno je naglašavao važnost ekonomskog rasta, smanjenja poreza i podrške malim preduzećima. Tvrdi da je ekonomska politika dovela do uspeha tokom njegovog mandata i da bi se taj trend nastavio ako ponovo postane predsednik.
Harisova akcenat stavlja na socijalnu pravdu, abortus, prava manjina, ravnopravnost i reformu pravosuđa. Ističe potrebu za promenama u sistemima koji ugrožavaju pravdu i jednakost, kao i važnost pristupa zdravstvenim uslugama za sve građane. Ove dve teme predstavljaju ključne razlike u pristupima oba kandidata i odražavaju njihove političke prioritete.
Ovi izbori bi mogli imati velike posledice ne samo za američku politiku i društvo već i čitav svet. Nova administracija bi se drugačije mogla ponašati u bezbednosnoj, ekonomskoj, zdravstvenoj, migrantskoj i klimatskoj politici. Upravo zbog toga možemo očekivati i promene u pravosudnom sistemu, uključujući reforme u policiji i borbu protiv sistemskog rasizma.
Spoljna politika
Donald Tramp i Kamala Haris predstavljaju suprotstavljene vizije uloge SAD u svetu. Tramp, bivši predsednik, često ističe koncept izolacionizma, naglašavajući politiku „Amerika na prvom mestu“. On smatra da bi SAD trebalo da smanje svoje angažovanje u konfliktima širom sveta i usredsrede se na unutrašnje probleme, a trgovinski sporazumi bi trebalo da budu usmereni na zaštitu američkih radnika. S druge strane, Kamala Haris, aktuelna potpredsednica, vidi Ameriku kao prirodnog lidera u globalnim pitanjima. Ona se zalaže za oprezni intervencionizam i međunarodni poredak zasnovan na zakonu, verujući da SAD treba aktivno da se uključe u borbu protiv klimatskih promena, zaštitu ljudskih prava i podršku demokratskim pokretima širom sveta. Ona naglašava važnost diplomatskih odnosa i multilateralnih inicijativa, oslanjajući se na spoljnu politiku svog prethodnika Baraka Obame.
Obamina spoljna politika, definisana ograničenošću američkog uticaja, preusmerila je prioritete sa Evrope na Bliski i Daleki istok. Ovaj pristup omogućio je Rusiji da se prvi put od sedamdesetih godina etablira kao značajan igrač u regionu, što je kulminiralo aneksijom Krima 2014.
Izostanak adekvatnog odgovora, taktiziranje, tolerisanje, skaredan i poražavajući odnos Obaminog tima prema tadašnjoj ruskoj intervenciji doveli su do toga da Rusija dodatno pojača svoje specijalne operacije usmerene na destabilizaciju i slabljenje Evrope i narušavanje transatlantskih veza. Finale toga je brutalna agresija na Ukrajinu 2022. Razlike u politikama Trampa i Harisove sigurno će uticati na budućnost američke spoljne politike. Tramp, koji je najstariji predsednički kandidat u istoriji i prvi bivši američki predsednik osuđen za krivično delo, nije odustao od kandidature za predsednika, što nameće pitanja o integritetu političkog sistema i budućnosti američke demokratije. Njegove pristalice ga vide kao žrtvu političke represije, dok protivnici ukazuju na pravne prepreke. Ukoliko bi pobedio, to bi bilo prvi put u više od 120 godina da predsednik ima dva mandata koji nisu vezani. Grover Klivlend je jedini u istoriji SAD koji je imao dva nevezana predsednička mandata.
Kamala Haris, ćerka Jamajkanca i Indijke, odlučila je da se kandiduje nakon što je Džo Bajden najavio povlačenje iz izbornog procesa. Svoj politički put je započela kao tužiteljka u San Francisku. Kao tužiteljka Kalifornije se od 2011. do 2017. istakla po borbi za pravdu i reformi zatvorskog sistema. U Senatu, čiji je član bila od 2017, prioritet su joj bile reforma imigracije i zdravstvene zaštite. Pre četiri godine postala je prva žena potpredsednik SAD i prva osoba afroazijskog porekla na toj poziciji. Njena kandidatura simbolizuje promenu i inkluziju u američkoj politici.
Uticaj na globalnu politiku
Trampov trijumf bi izazvao dalekosežne posledice i uticao na geopolitičku ravnotežu, kao i na odnose SAD kako sa saveznicima, tako i s protivnicima.
Tramp je lider okrenut ka unutra i protivnik je kolektivne bezbednosti američkih saveznika, dok je Kamala Haris prototip američkog predsednika koji veruje u rad sa saveznicima.
Trampova administracija je narušila transatlantske odnose, umanjila ulogu SAD u svetu, dovela Ameriku do nedovršenih međunarodnih sporazuma i nepredvidivih reakcija na globalne krize, uključujući migracije i klimatske promene.
Harisova bi verovatno nastavila liniju Bajdenove administracije, naglašavajući multilateralnu saradnju i aktivnu ulogu SAD u međunarodnim organizacijama. Istorijski, ovakav pristup je Sjedinjene Države činio liderom u svetu i omogućavao jačanje savezništva sa evropskim i azijskim partnerima.
Odnos prema Kini, Rusiji i EU
Ishod novembarskih izbora reflektovaće se i na sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku. I kod demokrata i kod republikanaca postoji dilema da li bi SAD trebalo da svu pažnju, snagu, energiju i resurse usmere na Aziju umesto na Evropu i Bliski istok, s obzirom na rastuće napetosti i potrebu za odbranom Tajvana od kineskih pretenzija. Tramp kritikuje trenutnu administraciju, ističući da saveznici često ne prepoznaju vrednost američke vojne podrške. Iako je tokom Bajdenovog mandata zabeležen znatan napredak, uključujući dostizanje cilja od dva odsto BDP za odbranu od strane 23 članice NATO, Tramp i dalje veruje da Evropljani iskorišćavaju SAD.
Koncept evropske strateške autonomije ostao je i ostaće, kako stvari stoje, samo na nivou rasprava i razmatranja, dok konkretni koraci ka njegovoj realizaciji izostaju.
S druge strane, Bajdenova administracija je bila posvećena jačanju saradnje između SAD i EU, prepoznajući važnost zajedničkog delovanja u ključnim oblastima poput ekonomije, bezbednosti i klimatskih promena.
Iako je potpredsednica Haris na diplomatskoj sceni bila gotovo nevidljiva, njen savetnik Filip Gordon pruža sigurnost američkim partnerima. Gordon ima bogato iskustvo u evropskim poslovima, a krasi ga pragmatičan pristup koji se temelji na ravnoteži između sile i diplomatije i izbegavanju vojne intervencije.
Kraj jedne ere
Osamdesetih godina prošlog veka Ronald Regan je popularizovao modernizaciju američke vojske, uključujući njene nuklearne sposobnosti. Regan je verovao u američku izuzetnost i vrednosti koje je njegova zemlja trebalo da promoviše širom sveta. Tramp je ovu ideju banalizovao.
Njegov ulazak u republikansku izbornu arenu 2015. obeležen je nizom raskida s konsenzusom koji je dugo preovladavao između dve glavne stranke o mestu i ulozi SAD u svetu.
Taj konzervativni internacionalizam se zasnivao na otvorenim tržištima, vojnoj sili, koja je garantovala mir, otvorenosti za imigraciju i podršci saveznicima. Inaugurisao ga je republikanski predsednik Dvajt Ajzenhauer (1953-1961), a veliki pobednik Hladnog rata Ronald Regan (1981-1989) postao je njegova personifikacija.
Ovaj ciklus se završava s neokonzervativcima, koji su Reganovom leksikonu dodali kao cilj demokratizaciju sveta, predstavljenu kao garanciju stabilnosti koja će na kraju ojačati interese SAD.
Ova struja, čiji su pobornici bili Buš, Čejni, Ramsfeld, Rajs, Pauel, Kard, Mekejn, Volfovic, Hedli, Tenet i Bolton, stajali su iza invazije na Avganistan 2001. godine, a zatim na Irak 2003. godine - obe izvedene u ime ovog ideala i prvobitno podržane od većine demokratskih članova Kongresa. Zadržavanje Roberta Gejtsa na mestu ministra odbrane, između republikanske administracije Džordža V. Buša (2001-2009) i demokratske administracije Baraka Obame, bila je jedna od poslednjih manifestacija istrajnosti ovog internacionalističkog konsenzusa.
Prva žena na čelu SAD
Došlo je vreme da kormilo najmoćnije zemlje sveta preuzme žena. Kamala Haris je zaslužila da postane prva u američkoj istoriji koja će sedeti u Ovalnom kabinetu. Njena pobeda bi simbolizovala ne samo istorijski iskorak već i vraćanje poverenja, stabilnosti i jedinstva u američku politiku.
Krajnji je momenat da se zaustavi vrtlog podela, straha, panike, zavera i laži koji je pre devet godina pokrenuo Donald Tramp.