Najomraženija žena XX veka umalo uništila kraljevsku porodicu: Imala ljubavnike, opijati i kocka joj nisu strani, pratile je tajne službe
Doživela je 89 godina, a poslednjih 14 godina života, bez supruga, provela je u Parizu, bolesna i prepuštena milosti i nemilosti ljudi koji joj nisu želeli dobro.
Valis Simpson, vojvotkinja od Vindzora, bila je jedna od najpoznatijih žena 20. veka, dvaput razvedena Amerikanka koja je izazvala veliki potres na britanskom dvoru i žena zbog koje je Edvard VIII abdicirao, prepustivši presto svom bratu Džordžu VI.
Iako je bila udovica člana kraljevske porodice, njen odnos s Vindzorima do kraja je ostao hladan i otuđen. Sahranjena je u Vindzoru, pored svog supruga.
O njoj je napisano mnogo knjiga, a brojne su i legende koje okružuju njen svakako buran život. Nova knjiga Pola Frenča, koja izlazi 24. novembra pod naslovom Her Lotus Year: China, The Roaring Twenties and the Making of Wallis Simpson, trebalo bi da osvetli neke od najluđih, najčudnijih priča o Valis.
Knjiga se bavi samo jednom godinom njenog dugog života – godinom koju je Simpson provela živeći u Kini, koja je stvorila javnu sliku o njoj kao o nemoralnoj, razvratnoj ženi, pod uticajem stranih agenata i nepodobnoj za brak sa članom kraljevske porodice.
„Dosije Kina“
Imala je brojne ljubavnike. Pozirala je za pornografske fotografije, sarađivala sa gangsterima. Koristila je narkotike i kockala se. U bordelu je učila „Šangajski stisak“. Taj izraz čak je ušao i u Oksfordski rečnik s objašnjenjem da se radi o seksualnoj tehnici stezanja mišića dna karlice koja „i šibicu pretvara u cigaru“. Ova veština kasnije će joj pomoći da osvoji britanskog princa.
Izvor tih priča je zloglasni dokument o Valis Simpson nazvan „Dosije Kina“, nastao, navodno, 1935. godine.
Pol Frenč, britanski istoričar i konsultant koji godinama živi u Kini i do sada je napisao nekoliko hvaljenih dela o toj zemlji, tvrdi da su sve te priče istinite – sve su se dogodile u Kini dvadesetih godina 20. veka. Ali nijedna od njih nema veze s Valis Simpson. Po Frenču, ona je bila žrtva jedne od najuspešnijih "kampanja tračeva“ u istoriji koju je pokrenuo državni establišment, s jedinim ciljem da uništi vezu između Amerikanke – razvedenice, pučanke, koja voli luksuz i budućeg kralja.
Vrhunac kampanje
Simpsonova je došla u Kinu 1924. godine, pridruživši se svom suprugu, mornaričkom pilotu Erlu Vinfild Spenseru mlađem, koji je poslat na Daleki istok kao komandant broda USS Pampanga. Taj brak, koji je trajao 11 godina (razveli su se 1927.), obeležili su razdvojenost, preljube, mnogo alkohola i zlostavljanje.
Kada je stigla u Kinu, Valis nije želela da sedi u nekoj vili, već je odlučila da se zabavlja, druži i putuje. U to vreme, Šangaj je bio jedan od najživljih gradova na svetu – središte biznisa, zabave, puno sumnjivih likova, diplomata i špijuna, i mesto svih grehova.
Deset godina kasnije, uskoro po drugi put razvedena Valis, biće na korak od braka sa budućim kraljem Ujedinjenog Kraljevstva, a nekim će ljudima proraditi mašta.
Vrhunac propagande
Dosije je navodno pripremljen još 1935. godine za kralja Džordža V. i premijera Stenlija Boldvina, ali nakon što je u januaru 1936. godine Edvard preuzeo krunu i nastupila abdikaciona kriza, o njemu se raspravljalo i na sednicama vlade.
Ministri su pokušavali da pronađu način kako da udalje novog kralja od žene koja ga „seksualno drži u šakama“. Iz beležaka ser Horasa Vilsona, ministra javne uprave, vidi se da su članovi vlade smatrali da konačno imaju nešto toliko štetno da može razdvojiti par.
Plan nisu osmislili amateri, niti besposlene dame iz visokog društva koje su se crvenele pred navodnim aferama neke Amerikanke. Bio je to vrhunski propagandni trik – zrnce istine oko kog je izgrađen čitav zid laži, a zatim povezan sa Simpsonovom.
Frenč piše da su priče brzo našle svoj put kroz londonske društvene krugove, a zbog svoje „egzotičnosti“ prihvaćene su zdravo za gotovo, pa su čak uticale i na jačanje sinofobičnih osećanja među Britancima.
„Da joj je suprug bio stacioniran u Portsmutu, sumnjam da bismo ikada govorili o ‘Portsmutskom dosijeu’“, rekao je autor.
Idealna žrtva
Simpsonova je bila idealna žrtva ili meta za ovakav projekat. Nikad nije bila stidljivi cvet, pa tako ni tokom boravka u Kini. Tamo je imala ljubavnu vezu s Albertom de Zarom, italijanskim mornaričkim oficirom i neženjom. No, ta priča nije previše okupirala maštu tračera na Ostrvu.
Najvažnija je bila ona koja se bavila njenom vezom s grofom Galeacom Ćanom, fašistom, zetom fašističkog vođe Benita Musolinija, kasnije ministrom spoljnih poslova i njegovim potencijalnim naslednikom. I to je obična izmišljotina. Veza nije postojala iz jednostavnog razloga što je Ćano u Kinu stigao tek 1927. godine. Glasine su tvrdile da je s njim ostala u drugom stanju pa pobacila, zbog čega više nije mogla imati dece. Nije pronađen nijedan dokaz za ove tvrdnje.
Brojne neistine
Frenč je takođe u knjizi demantovao degutantne optužbe da je pozirala za pornografske fotografije koje je snimao bogati italijanski hotelijer Viktor Sasun. Sasun je zaista snimio golišave fotografije, ali njegov model nije bila Simpsonova već novinarka Emili Han. U vreme kada je Valis bila u Šangaju, on je živeo u Mumbaju.
Najopskurniji trač, onaj o „Šangajskom stisku“, obična je laž. Autor je iskoristio činjenicu da su postojali američki bordeli u Šangaju, no kako kaže Frenč, „žena sa društvenim statusom poput Valis Simpson ne bi u neki od njih stupila ni mrtva“ i sarkastično dodaje: „Čak ni zbog edukacije“.
Istoričari su oduvek bili veoma sumnjičavi prema svim tim pričama, ali su one preživele skoro ceo vek i za mnoge postale istina. Beležene su (osim u spomenutom Oksfordskom rečniku), čak i u filmu „Kraljev govor“ koji je osvojio Oskara za najbolji film 2010. godine.
„Ona navodno ima određene sposobnosti koje je stekla u izvesnom lokalu u Šangaju“, kaže kraljica majka koju je tumačila Helena Bonam Karter u jednoj sceni o Valis Simpson.
Izvor u vlasti?
Iako postoji mala mogućnost da su ovi zlobni, prenaduvani tračevi nastali bez skrivenog plana, Frenč je uveren da im je izvor neko iz vlasti, neko ko je imao priliku i načina da ih plasira u javnost, recimo u obliku navodnog dokumenta.
„Bio je tu čovek koji je vodio britanske tajne službe za Daleki istok, sa bazom u Šangaju. Zvao se Hari Stepto. Bio je neverovatno moćan i znao je sve te priče iz Kine“, rekao je Frenč.
Da li je Stepto sve te priče plasirao u domovini s ciljem da diskredituje Simpsonovu, ostaje nepoznanica, kao i samo postojanje dosijea.
„Voleo bih da neko kaže kako je nešto tražio na bakinom tavanu i pronašao ‘Dosije Kina‘. Voleo bih da ga pročitam od reči do reči i dokažem da je izmišljotina,“ rekao je Frenč.
On u knjizi govori i o drugim navodnim „grehovima“ Valis Simpson tokom te godine na Dalekom istoku. Oni su manje skandalozni od priča povezanih sa seksualnim veštinama i abortusom, ali su ipak ružni.
Od gangstera do ljubavnog trougla
Na primer, piše da su neutemeljene priče o tome da je bila kockar i uzimala opijum, te da se našla u ogromnom dugu koji je otplaćivala radeći za gangstere. No, priznaje, priča se savršeno uklapa u sliku Šangaja tokom tih godina. Frenč takođe misli da su glavni elementi ovog trača posuđeni iz zapleta pozorišne predstave ‘The Shanghai Gesture‘, koja je premijerno izvedena 1926. godine.
Zatim, pričalo se da je Simpsonova bila u ljubavnom trouglu – ona i još jedna žena su se potukle zbog mladog mornaričkog oficira iz italijanske ambasade. Sve je završilo tako da je jedna od njih završila u bolnici sa ozbiljnim povredama, dok je muškarac izvršio samoubistvo.
Priča je istinita samo utoliko što se odnosi na stvaran slučaj markize Amande Duraco, ali se to dogodilo četiri godine pre nego što je Simpsonova stigla u Kinu i to u Pekingu.
Pričalo se i da je bila femme fatale koja je svojim aferama uništila ugled i brakove diplomata i bogatih biznismena. U stvarnosti, ovo je priča o Konstans Kulidž, poznatoj kao „kraljica Pekinga“. Ona se nakon brojnih afera sa uglednim ličnostima preselila u Francusku.
Učinila je uslugu naciji
Istoričari, bez obzira na svoje mišljenje o Valis Simpson, smatraju da je, jednom kada je započela romantičnu vezu sa Edvardom, bila izuzetno fokusirana na cilj da osvoji svog kralja i obezbedi sebi dom u Bakingemskoj palati.
Iz istorijske perspektive, mnogi istoričari, kao i mnogi obični Britanci, slažu se da je Valis Simpson učinila naciji veliku uslugu jer je Edvard abdicirao, a na njegovo mesto došao je njegov mlađi brat Džordž, koji se pokazao kao sposoban i dobar vođa. Posebno je važno što je Džordž bio mnogo odlučniji u borbi protiv nacista nego što bi, bez ikakve sumnje, bio Edvard.
Frenč u svojoj knjizi prikazuje drugačiju sliku Valis Simpson od one na koju je javnost navikla. Ona je, prema njemu, bila hrabra žena, koja je možda tajno radila za američku vladu i obavljala opasne diplomatske misije u periodu velikih političkih previranja i krvavih sukoba u Kini. Uz to, prolazila je kroz ozbiljnu bračnu krizu.
Frenč smatra da je baš tokom tih godinu dana Valis Simpson stekla samopouzdanje, nezavisnost, razvila svoj osećaj za modu i stvorila prijateljstva za ceo život. Tvrdi da je tada postala elegantna, svetska žena sa stilom, žena koja je znala kako da govori i zbog koje se kralj odrekao prestola.
(Kurir.rs/Jutarnji.hr/I.M.)
Bonus video: