Pesimizam prožima Kijev i Vašington, dok predsednik Volodimir Zelenski pokušava da vodi zemlju kroz treću ratnu zimu, u trenutku kada Rusi napreduju u regionu Donjecka i vlada neizvesnost pred predsedničke izbore u SAD.
Pred Ukrajincima su takođe hladni meseci, pošto je u ruskim raketnim udarima oštećena energetska infrastruktura. Prema tvrdnjama Kijeva, ti napadi su se intenzivirali sa 350 u julu na čak 2.000 u oktobru. Ukrajinski regioni Sum i Poltava ostali su bez struje prošle nedelje nakon ruskih vazdušnih udara.
Aleksij Breht, vršilac dužnosti generalnog direktora nacionalnog mrežnog operatera Ukrenergo, upozorio je da kontinuirano masovno granatiranje infrastrukture, prenosne mreže i energetskih objekata u zemlji znači da bi dnevna ograničenja potrošnje električne energije ove zime mogla da potraju i do osam sati.
- Očekuje se da će ova predstojeća zima biti najizazovnija za ukrajinsko stanovništvo od kada je Rusija započela invaziju 2022. godine - rekao je za Njuzvik Viktor Kovalenko, ukrajinski geopolitički analitičar i veteran.
- Obim štete od ruskih raketnih udara na elektrane je toliko veliki da se ne mogu popraviti u bliskoj budućnosti, a neke možda nikada neće biti obnovljene - rekao je on.
- Treba očekivati da bi život u nekim gradskim oblastima kao što su Zaporožje i Harkov mogao da prestane tokom zime, sa čitavim gradovima duhova, raseljavanjem stanovništva, glađu i smrti od smrzavanja - rekao je Kovalenko.
Kijev plaši i činjenica da Rusi sve više napreduju u regionu Donjecka.
U Kurskoj oblasti ruske trupe su oslobodile značajan deo teritorije koju je Kijev zauzeo u svom iznenadnom napadu u avgustu, što je navelo jednog ukrajinskog oficira da kaže za Njujork tajms: "Situacija je napeta".
Ruska ofanziva na istoku i jugu Donjecke oblasti zauzima front širine oko tridesetak kilometara, i polako ali sigurno se trupe kreću prema Pokrovsku, logističkom čvorištu čije bi zauzimanje bilo veliki doprinos potpunoj kontroli Donbasa od strane Moskve.
- Definitivno utiče na moral ono što se dešava u Donbasu - rekao je Sajmon Šlegel, analitičar u Međunarodnoj kriznoj grupi za Njuzvik.
- Tempo ruskog napredovanja je veći nego ranije ove ili 2023. godine. Vrlo je jasno da ovog puta više nije tako lako ukrajinskom rukovodstvu da okrivi sporost isporuka zapadne pomoći i da zatraži više oružja, posebno sa veoma nepredvidivim ishodom izbora u SAD - kazao je on.
- To je više kombinovani problem sada kada Ukrajina ne može da prikupi dovoljno ljudi da se bore na frontu — kao i odložene isporuke oružja - rekao je Šlegel, i dodao: "Zapravo je problem dovesti ljude na prve linije fronta da koriste oružje koje je stiglo".
Obećanje bivšeg predsednika Donalda Trampa da će brzo okončati rat i nezadovoljstvo zbog kontinuirane podrške SAD ratnim naporima Ukrajine izazvalo je sumnju u priliv američke vojne pomoći nakon što su Amerikanci počeli da izlaze na birališta.
- Tramp je vrlo jasno rekao da misli da je Ukrajina odgovorna za početak rata, kao i da bi želeo da to reši veoma brzo - rekao je Šlegel, i istakao da nije sasvim jasno ni šta bi značila pobeda Kamale Haris.
- Nije sasvim jasno objasnila da li će nastaviti veoma oprezan kurs Džoa Bajdena — čime su mnogi ljudi veoma nezadovoljni — ili će biti hrabrija - dodao je Šlegel.
Zelenski je u septembru otišao u SAD da promoviše svoj Plan pobede, koji uključuje zahtev Kijeva da koristi rakete dugog dometa koje je obezbedio Zapad po ciljevima unutar Rusije. Upotrebu tih raketa trenutno ograničavaju SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo zbog straha od eskalacije.
- Mnogo sam zabrinut, ne samo zbog izbora, već i zbog činjenice da trenutna američka administracija nameće prekomerna ograničenja na upotrebu oružja - rekao je Mark Montgomeri, viši saradnik u Fondaciji za odbranu demokratije.
- Ne dozvoljavamo Ukrajincima da iskoriste do maksimuma sisteme koji su im predati - rekao je on. "To ima implikacije po ukrajinsku bezbednost i očigledno je da bi izbori mogli da nagoveste dramatičnu promenu podrške".
Borbu Ukrajine komplikuju severnokorejske trupe koje se pridružuju ruskim ratnim naporima, a Zelenski je u petak rekao da se hiljade njih nalazi u blizini ukrajinske granice, iako prvi izveštaji sugerišu da nisu adekvatno obučeni i opremljeni, piše američki list.
Ulazak Pjongjanga u sukob podstakao je Litvaniju da zahteva od članica NATO da odustanu od zabrane upotrebe oružja dugog dometa od strane Ukrajine protiv Rusije. Montgomeri je dodao: "Mislim da za Ukrajinu dolazi teška zima".
Međutim, da bi se pripremili za hladne mesece, evropski dobavljači su povećali izvoz električne energije. Postavljeni su generatori za škole, bolnice i hitne službe i mnogi Ukrajinci opremaju svoja imanja alternativnim izvorima struje.
(Kurir.rs/Njuzvik/Preneo: Đ. M.)
BONUS VIDEO