NE ZAVREÐUJU NIŠTA OSIM PREZIRA! Dok su bili vlast gurali pod tepih odgovornost za velike tragedije! Sad bol nacije olako koriste za političko potkusurivanje
Deo opozicije pokazuje veliko licemerje posle velike tragedije u Novom Sadu u kojoj je 14 osoba poginulo, a za troje se lekari i dalje bore za život
Deo opozicije pokazuje veliko licemerje posle velike tragedije u Novom Sadu u kojoj je 14 osoba poginulo, a za troje se lekari i dalje bore za život. Svi koji su trenucima nacionalne žalosti pohrlili u političku borbu i organizuju ulične proteste, po istom šablonu kao i posle masovnih ubistava u Ribnikaru i u okolini Mladenovca, zavređuju ništa osim - prezira.
Nivo njihovog beščašja iz dana u dan raste, posebno ako se ima u vidu širi kontekst i samo malo bolje pamćenje. Jer, nažalost, tragedija je bilo i ranije. I u njihovo vreme događale su se tragedije velikih razmera, ali tada nije bilo dizanja buke i poziva na odgovornost. Nigde ih nije bilo. Ćutali su i zabijali glavu u pesak. To samo govori da je ovo za njih samo još jedna moneta za političko potkusurivanje.
Niko od njih nije sačekao da istražni organi utvrde odgovornost i saopšte ko je odgovoran. Ne, oni su pohrlili da ponovo zloupotrebe tragediju i iskoriste je za sopstvene političke karijere. Ali niko to nije koristio ovoliko prljavo kao oni sad, kao Marinika Tepić. kao Zeleno-levi front, kao Savo Manojlović, Miloš Jovanović, Miroslav Aleksić, Žarko Korać i mnogi drugi i to svi na takozvanim nezavisnim medijima. Već u prvim satima žalosti, nagrnuli su sa sopstvenim istragama i Iskočili su sa političkim parolama kada je svako pristojan tugovao.
Svi imamo pravo da tražimo da se utvrdi odgovornost, ali stvar je elementarne pristojnosti birati vreme kada to uraditi i način na koji se to čini. U najmanju ruku je neumesno ovo što radi deo opozicije dok još Srbija plače, a lekari se bore za život povređenih.
Možda na ovom mestu treba podsetiti najglasnije opozicionare na nemile događaje koji su se dogodili kada je najveći deo njih bio u poziciji da odlučuje ili barem da traži političku odgovornost od tadašnjih donosilaca odluka.
12. decembra 2007. godine desio se požar u novosadskom hotelu "Putnik". Stradalo je troje ljudi, a osmoro je povređeno i hospitalizovano. Poginuli su Aleksandar Pantović (30) iz Leskovca, Mirjana Veselkov (43) iz Kragujevca i bugarski državljanin prezimena Petrov.
Novi Sad zavijen je u crno 17. februar 2008. godine kada je u požaru u centru u Zmaj Jovinoj ulici u kafiću "Laundž", 8 mladih poginulo:
Miloš (19) i Mirjana (23) Pekić, Milena Kolundžić (23), Boris Bejkić (23), Dušica Kulaš (23), Marija Gavrančić (23), Vladan Dragović (23) i Branka Saković (23).
Šestoro mrtvih bilo je u požaru u diskoteci "Kontrast" 1. aprila 2012. godine. Poginuli su: Marina Aničić (25) iz Čuruga, Tamara Miladinović (25) iz Novog Sada, Milena Dalmacija (26) iz Futoga, Zoran Ignjatović (28), iz R. Srpske, sa prebivalištem u NS, Marko Pavlović (29) iz Kragujevca i Renato Vuković (21) iz Kikinde. Ministar Dačić je izjavio da se njih šestoro ugušilo dimom u toaletu "Kontrasta", a da su još četiri osobe hospitalizovane.
Zgrada Radničkog univerziteta izgorela je pre 24 godine, u velikom požaru koji je 6. aprila 2000. godine progutao celu zgradu. U požaru je poginula Milica Prostran (radnik TV Duga), a desetak osoba je hospitalizovano, lakše i teže povređeno, među kojima uglavnom mladih zaposlenih u medijima u toj zgradi.
Razlog svih ovih požara i smrti je bilo nepostojanje protivpožarnog sistema, čak ni protivpožarnih boca, kao ni izlaza za evakuaciju, niti stepenica. A sve su bili javni objekti koji su uredno dobili sve dozvole za rad od nadležnih inspekcija.
Sve ove tragedije nisu izazvale buku kakvu sad prave opozicioni političari i njihovi aktivisti. Zbog ovih tragedija niko politički nije snosio odgovornost niti podneo ostavku. Ne, tada je politička odgovornost gurnuta pod tepih i nikome to tada nije smetalo.
Kurir.rs