Deo opozicije pokazuje veliko licemerje posle velike tragedije u Novom Sadu u kojoj je 14 osoba poginulo, a za troje se lekari i dalje bore za život. Svi koji su trenucima nacionalne žalosti pohrlili u političku borbu i organizuju ulične proteste, po istom šablonu kao i posle masovnih ubistava u Ribnikaru i u okolini Mladenovca, zavređuju ništa osim - prezira.
Nivo njihovog beščašja iz dana u dan raste, posebno ako se ima u vidu širi kontekst i samo malo bolje pamćenje. Jer, nažalost, tragedija je bilo i ranije. I u njihovo vreme događale su se tragedije velikih razmera, ali tada nije bilo dizanja buke i poziva na odgovornost. Nigde ih nije bilo. Ćutali su i zabijali glavu u pesak. To samo govori da je ovo za njih samo još jedna moneta za političko potkusurivanje.
Niko od njih nije sačekao da istražni organi utvrde odgovornost i saopšte ko je odgovoran. Ne, oni su pohrlili da ponovo zloupotrebe tragediju i iskoriste je za sopstvene političke karijere. Ali niko to nije koristio ovoliko prljavo kao oni sad, kao Marinika Tepić. kao Zeleno-levi front, kao Savo Manojlović, Miloš Jovanović, Miroslav Aleksić, Žarko Korać i mnogi drugi i to svi na takozvanim nezavisnim medijima. Već u prvim satima žalosti, nagrnuli su sa sopstvenim istragama i Iskočili su sa političkim parolama kada je svako pristojan tugovao.
Svi imamo pravo da tražimo da se utvrdi odgovornost, ali stvar je elementarne pristojnosti birati vreme kada to uraditi i način na koji se to čini. U najmanju ruku je neumesno ovo što radi deo opozicije dok još Srbija plače, a lekari se bore za život povređenih.
Možda na ovom mestu treba podsetiti najglasnije opozicionare na nemile događaje koji su se dogodili kada je najveći deo njih bio u poziciji da odlučuje ili barem da traži političku odgovornost od tadašnjih donosilaca odluka.
12. decembra 2007. godine desio se požar u novosadskom hotelu "Putnik". Stradalo je troje ljudi, a osmoro je povređeno i hospitalizovano. Poginuli su Aleksandar Pantović (30) iz Leskovca, Mirjana Veselkov (43) iz Kragujevca i bugarski državljanin prezimena Petrov.
Novi Sad zavijen je u crno 17. februar 2008. godine kada je u požaru u centru u Zmaj Jovinoj ulici u kafiću "Laundž", 8 mladih poginulo:
Miloš (19) i Mirjana (23) Pekić, Milena Kolundžić (23), Boris Bejkić (23), Dušica Kulaš (23), Marija Gavrančić (23), Vladan Dragović (23) i Branka Saković (23).
Šestoro mrtvih bilo je u požaru u diskoteci "Kontrast" 1. aprila 2012. godine. Poginuli su: Marina Aničić (25) iz Čuruga, Tamara Miladinović (25) iz Novog Sada, Milena Dalmacija (26) iz Futoga, Zoran Ignjatović (28), iz R. Srpske, sa prebivalištem u NS, Marko Pavlović (29) iz Kragujevca i Renato Vuković (21) iz Kikinde. Ministar Dačić je izjavio da se njih šestoro ugušilo dimom u toaletu "Kontrasta", a da su još četiri osobe hospitalizovane.
Zgrada Radničkog univerziteta izgorela je pre 24 godine, u velikom požaru koji je 6. aprila 2000. godine progutao celu zgradu. U požaru je poginula Milica Prostran (radnik TV Duga), a desetak osoba je hospitalizovano, lakše i teže povređeno, među kojima uglavnom mladih zaposlenih u medijima u toj zgradi.
Razlog svih ovih požara i smrti je bilo nepostojanje protivpožarnog sistema, čak ni protivpožarnih boca, kao ni izlaza za evakuaciju, niti stepenica. A sve su bili javni objekti koji su uredno dobili sve dozvole za rad od nadležnih inspekcija.
Sve ove tragedije nisu izazvale buku kakvu sad prave opozicioni političari i njihovi aktivisti. Zbog ovih tragedija niko politički nije snosio odgovornost niti podneo ostavku. Ne, tada je politička odgovornost gurnuta pod tepih i nikome to tada nije smetalo.
Kurir.rs