Vladajuća koalicija u Nemačkoj koju čine SPD, FDP i Zeleni je u krizi. Sve tri stranke u koaliciji predlažu različite mere za jačanje nemačke privrede – nezavisno jedna od druge i bez međusobnog dogovora.
Iako su sledeći redovni izbori za Bundestag tek za jedanaest meseci (28. septembra 2025.), kancelar Olaf Šolc, ministar privrede Robert Habek, ministar finansija Kristijan Lindner, kao i lider opozicije i šef CDU Fridrih Merc, već su praktično u predizbornoj kampanji.
Postavlja se pitanje: Šta će se desiti ako neki od koalicionih partnera više neće da učestvuje u vlasti. Šta ako se vlada nađe u blokadi i više ne može da postigne kompromis? Postoje četiri moguća scenarija:
Nova vlada pod vođstvom Šolca
Ako jedan od sadašnjih koalicionih partnera istupi iz vlade, to ne znači automatski nove izbore. Poslanički mandat traje četiri godine, te bi kancelar mogao da potraži novu većinu – akutelni ministri bi bili razrešeni dužnosti, formirala bi se nova vlada: na primer, u saradnji sa nekom od opozicionih stranaka.
Međutim, u aktuelnom Bundestagu ovaj scenario deluje malo verovatno. Prema anketama, Unija (CDU/CSU) je daleko ispred kancelarove stranke SPD. Iz perspektive Unije, novi izbori bi bili mnogo bolji nego učešće u velikoj koaliciji pod kancelarom iz SPD-a.
Formiranje manjinske vlade
Kancelar može odlučiti da nastavi dalje samo sa preostalim članovima vlade, ali tada više ne bi imao većinu u parlamentu. To bi bilo nezgodno, ali izvodljivo.
Parlament pokrajine Tiringije je prošli mandat proveo upravo u manjinskoj vladi, pod vođstvom premijera Boda Ramelova (Levica).
U ovom slučaju, vlada bi morala za svaki zakon da obezbedi većinu, oslanjajući se na podršku opozicije.
Novi kancelar u postojećem Bundestagu
U ovom scenariju koristi se parlamentarni instrument – konstruktivno izglasavanje nepoverenja.
Pojedini poslanici mogli bi da izglasaju nepoverenje sadašnjem kancelaru i predlože protivkandidata – osobu za koju veruju da bi bolje obavljala tu funkciju.
O novom kandidatu bi se glasalo, a za izbor bi bila potrebna apsolutna većina.
Prema trenutnom rasporedu mandata, to bi bilo teško postići bez glasova AfD.
Do sada su sve druge stranke isključivale saradnju s ovom partijom.
Prevremeni izbori
Prevremene izbore u Nemačkoj može da raspiše samo predsednik države, i to samo ako parlament uskrati poverenje kancelaru.
Ključna reč ovde je pitanje poverenja.
Dakle, kancelar bi morao da traži glasanje o poverenju.
Ako dobije većinu, vlada nastavlja s radom.
Ako je ne dobije, može predložiti predsedniku da u roku od 21 dana raspiše nove izbore, koji bi morali da se održe u narednih 60 dana.
Do tada, stara vlada ostaje na vlasti.
Kurir.rs/Dojče vele (DW)/Preneo: D. P.