Roditelji, ovo je najopasnija aplikacija za vrbovanje dece od strane prestupnika! Stotine hiljada u Srbiji imaju pristup
Prema podacima britanskog Nacionalnog društva za prevenciju okrutnosti prema deci (NSPCC), gruming (grooming) na internetu je dostigao rekordan nivo, a Snapchat je najpopularnija platforma za prestupnike.
Seksualni gruming je termin koji se koristi za situacije uspostavljanja odnosa poverenja i emocionalne povezanosti između deteta i seksualnog predatora.
Prema podacima NSPCC-a, u poslednjih šest godina onlajn gruming je porastao za 89%, a samo u 2023/24. godini zabeleženo je više od 7.062 prekršaja koji uključuju seksualnu komunikaciju sa decom, pri čemu se skoro polovina ovih incidenata dogodila na Snapchatu (48%). Druge platforme koje prestupnici često koriste su WhatsApp (12%), Facebook i Messenger (10%) i Instagram (6%).
Brojke otkrivaju zabrinjavajući porast gruminga na mreži, pri čemu devojčice čine 81% žrtava. Na meti su i deca osnovnoškolskog uzrasta, a najmlađa registrovana žrtva imala je samo pet godina.
Predatori koriste platforme velikih društvenih mreža za vrbovanje dece, pre nego što ih ohrabre da nastave komunikaciju na šifrovanim platformama za slanje poruka gde zloupotreba može da ostane neotkrivena.
U izveštaju NSPCC-a navodi se slučaj jedne od žrtava, dečaka po imenu Tomas, koji je sa 14 godina bio grumovan na mreži i koji je ispričao svoje iskustvo: „U početku sam se osećao kao da ćaskam sa osobom koja me je najviše podržavala. Ali posle mesec dana počeo je pritisak. Poslao je eksplicitne slike i zahtevao da i ja pošaljem neke njemu. Nisam želeo, ali sam se osećao zarobljeno jer je pretio da će podeliti slike sa svima ako ne nastavim.“
„Srećom, Tomas je našao hrabrosti da blokira predatora, ali strah i anksioznost koje je doživeo ostali su sa njim dugo nakon toga“, otkrio je izveštaj NSPCC-a.
NSPCC je apelovao na platforme društvenih mreža da budu proaktivne u sprečavanju zlostavljanja, a ne samo da reaguju nakon što se šteta dogodi.
Inače, nema tačne brojke korisnika Snapchat-a u Srbiji, ali se pretpostavlja da ima nekoliko stotina hiljada korisnika.
Šta roditelji mogu da urade?
S obzirom na to da su onlajn gruming i sajber kriminal čije su žrtve deca u porastu, roditelji moraju da budu oprezni u vezi sa onlajn aktivnostima svoje dece. Evo nekoliko koraka koje roditelji mogu preduzeti da bi zaštitili svoju decu:
- Razgovarajte sa decom o bezbednosti na internetu, vodite otvorene razgovore sa svojom decom o opasnostima razgovora sa nepoznatim ljudima na mreži i ohrabrite ih da vam se obrate ako se ikada osećaju neprijatno.
- Koristite podešavanja roditeljskog nadzora na uređajima, aplikacijama i igrama da biste nadgledali šta vaše dete radi na internetu i ograničili pristup rizičnim platformama.
- Pratite upotrebu društvenih mreža, pratite koje aplikacije vaše dete koristi i redovno proveravajte podešavanja privatnosti kako biste bili sigurni da su njihovi lični podaci zaštićeni.
- Naučite svoju decu da nikada ne dele lične podatke ili fotografije sa ljudima koje ne poznaju i da budu oprezni kada prihvataju zahteve za prijateljstvo.
- Neka dete zna da može razgovarati s vama bez straha od kazne ako nešto krene po zlu na mreži. Ohrabrite ih da prijave svako neprikladno ponašanje ili poruke.
Ako dete nađe u situaciji da ga neko ucenjuje, evo šta treba da uradi:
- Odmah recite odrasloj osobi kojoj verujete, bilo da se radi o roditelju, nastavniku ili nekoj drugoj osobi od poverenja - najvažniji korak je da odmah potražite pomoć.
- Blokirajte tu osobu na svim platformama i ne odgovarajte na dalje poruke.
- Čak i ako predator preti da će razotkriti privatne informacije, ključno je ne popustiti pred njihovim zahtevima.
- Kontaktirajte platformu na kojoj se zloupotreba dešava i prijavite korisnika. Takođe možete prijaviti incident policiji ili lokalnoj organizaciji za zaštitu dece.
- Potražite profesionalnu podršku - razgovor sa profesionalcem, kao što je savetnik ili terapeut, može pomoći deci da prebrode emocionalni uticaj situacije.
Izvor: informacija/Kurir/Darko Mulic