Konak kneginje Ljubice je jedna od najreprezentativnijih zgrada kneževine Srbije. Sagrađen je kao rezidencija porodice Obrenović, a u njemu je kneginja živela sa sinovima Mihailom i Milanom.
U konaku na Kosančićevom vencu je bila samo do 1842. godine kada je zbog političkih prilika primorana da napusti i kuću i kneževinu Srbiju.
Ova zgrada je imala neke neverovatne karakteristike kada je način života u pitanju, kaže Dušan Jovanović, kustos Muzeja grada Beograda.
- Mi sada možemo osnovano da pretpostavimo da je prostorija povezana sa dva kupatila bila privatna odaja kneginje Ljubice. Ovde imamo sa jedne strane malo kupatilo i veliko kupatilo. Sama činjenica o postojanju kupatila u sklopu jedne kuće je neverovatno značajno, i to ne samo kada govorimo o ovom prostoru gde se nalazimo i ovoj teritoriji, već u mnogo širem smislu jer u to vreme u Zapadnoj Evropi imali ste velelepne dvorce koji nisu imali uopšte kupatilo, ni tekuću vodu, a mnogi od njih su je uveli tek u 20. veku, navodi Jovanović.
Prema njegovim rečima, čitava kuća je nekada bila oslikana.
- Međutim to nažalost zbog sudbine kuće nije sačuvano, jer je ona posle 1842. godine bila mesto gde će se smenjivati različite državne institucije sve do sedamdesetih godina 20. veka kada je doneta odluka da se ova kuća pretvori u muzej i da se prilagodi muzejskoj postavci koja je otvorena za javnost 1980. godine, objašnjava kustos.
Konak kneginje Ljubice, pored toga što prikazuje život kneževske porodice, simboliše i građenje nove Srbije, oslobođene od Turaka i njihove vlasti.
Knez Miloš Obrenović, zbog sopstvene bezbednosti živeo je u Topčideru jer se konak nalazio u blizini Beogradske tvrđave gde su još uvek bile smeštene Osmanlije.
Kurir.rs/ gradonacelnik.beograd.rs/ A. K.