Tako mogu razmišljati oni što piju pivo ispred prodavnice, ali mi profesionalci znamo da neki eventualni pičvajz u Americi ne bi doneo mnogo sreće ni u ostatku sveta, jer kada slon kija i leptiri mogu da dobiju prehladu.
Da li će u Americi biti pičvajza ili ne odlučivati će se upravo dok čitaoci budu čitali ovu kolumnu, jer je danas najvažniji utorak u narednih par godina, budući da američki građani danas glasaju na izborima na kojima će izabrati predsednika, čitav donji dom Kongresa i trećinu Senata. O tome sve već znaju i ptičice na grani i ko su kandidati i kojeg su pola, jer su izbori u Americi globalni događaj pa o tome sve “znaju” i oni što piju pivo ispred prodavnice, a ponešto o tome znamo i mi profesionalci kojima je struka da znamo.
Kada ostavimo po strani sve navijačke strasti i kada pustimo da govori struka onda se o ovim američkim izborima može reći da su jedni od čudnijih do sada, jer je kampanja bila nezapamćena, budući da je u njoj jedna partija (demokrate) promenila kandidata, a druga partija (republikanci) čuvala svog kandidata od nekoliko manje ili više ozbiljnih pokušaja atentata. Samo to da se desilo na ovim izborima oni bi opet bili istorijski, a kamoli ako se tokom ili nakon njih desi još nešto što se ranije nije dešavalo. Ono što bi se moglo desiti, a što se prethodno desilo samo u par navrata je mogućnost da pobednik ne bude poznat na kraju izbornog dana kao što je to dobri stari običaj u Americi, već bi se u nekim saveznim državama glasovi mogli prebrojavati i više puta tako da bi pobednika mogli da saznamo ko zna kad. Naime, trka je, ako je verovati dostupnim anketama, toliko tesna, da izbore može da odluči nekoliko hiljada glasova u tzv. kolebljivim državama koje nisu ni demokratske ni republikanske već menjaju ćud kako vetar duva. Imamo nekoliko takvih saveznih država od kojih je najprevrtljivija od svih prevrtljivih – Pensilvanija – gde se poslovično sporo broje glasovi pa bi čitav svet mogao da lupa glavu šta se to dešava na biralištima u Pensilvaniji na izborima i nakon njih.
Međutim, ovo je samo ako je verovati dosadašnjim anketama, jer nije isključeno da neko pomete i Pensilvaniju i ostale kolebljive i nekolebljive države, ali je o tome teško suditi sada, jer je ćud svakog birača bez obzira da li se radi o Americi, Indiji ili Srbiji smiješna rabota, jer on često jedno kaže anketarima, drugo misli, a treće radi, pa treba biti Nostradamus da se tom čudnom glasačkom biću uđe u mozak kada su stvari neizvesne, baš onoliko koliko mu je lako ući u mozak kada se zna otkuda vetar duva.
Ono što je najčudnije na ovim izborima u Americi je da se zapravo ne zna otkuda vetar duva, jer čudni vetrovi (rata) duvaju u čitavom svetu.
Bilo kako bilo, Amerika će dobiti novog-starog predsednika ili novu predsednicu na ovaj ili onaj način. Međutim, nije to glavno pitanje. Glavno pitanje je što će se zapravo dešavati nakon izbora i da li će biti sporenja o izbornim rezultatima, što se u dobra stara mirna vremena nije dešavalo, ali ovo su vremena u kojima je đavo odneo šalu, a sa njom i dosta dobrih starih običaja – od Amerike pa do poslednjeg sela u kojem se pije pivo ispred prodavnice.