Spisateljica Eliz Sejfrajd u svojoj ispovesti otkrila je da je došla do zaključka da ne želi da čuva unuke puno radno vreme, kao i šta to znači za nju, ali i njenu porodicu. Ukazala je na pogrešno moralisanje i osuđivanje baka koje jednostavno žele i mogu da žive svoj život, bez nametnutih uloga.
"Mnoge bake redovno čuvaju svoje unuke. Ja to odbijam i zbog toga nisam loša baka. Odgojila sam petero dece bez pomoći bake koja je živela hiljadama kilometara daleko. U isto vreme radila sam u dečijem pozorištu koje smo muž i ja osnovali. Snalazili smo se oslanjajući se na dadilje. Dogovarali smo se i sa roditeljima u komšiluku ko će koji dan da čuva decu svih nas. Je li to bilo savršeno rešenje? Nije, ali nikad nisam zamerala, niti mi je palo na pamet da krivim majku što nije sve ostavila, preselila se u naš grad i preuzela tu ulogu," započela je baka svoju ispovest.
"Moja sećanja na nju, kao i sećanja moje dece na njihovu baku, odnose se na osobu koja ih je beskrajno volela i volela da bude sa njima, ali ne po dogovoru ili iz obaveze. Sada, s dva unuka i trećim unučetom na putu, imam isti stav kao i moja majka", kaže Eliza.
Uživam u svom životu
Iako je obožavala da bude mama, čak i u onim užurbanim godinama s petoro dece mlađe od deset godina, Eliza kaže da se isto tako radovala i kraju menjana pelena i prestanku gaženja po Lego kockicama.
"Sa 67 godina konačno mogu da radim kao spisateljica s punim radnim vremenom i uživam u zrelim godinama života. Provodim puno vremena s dečacima, ali moj sin i snaja insistiraju na tome da angažiraju nekoga kad izlaze, osim ako se ja izričito ne ponudim da ih čuvam. Kao rezultat toga, nikad se ne osećam iscrpljeno ili preplavljeno. Nisam vezana obaveznom satnicom čuvanja dece svaki dan ili svake nedelje," ispričala je Eliza i dodala da shvata da je "baka-servis" velika pomoć roditeljima koji nemaju druge mogućnosti, ali da zna da ona nije "idealna celodnevna čuvalica".
"Iako se trudim da ostanem u pristojnoj formi, ne mislim da bih mogla da trčim za malim detetom po celom igralištu a da se ne srušim. Ako se igramo na podu, tražim komad nameštaja za koji mogu da se uhvatim i pridignem. Zaspim čitajući basne nakon 19 sati. Moji unuci obožavaju da igraju Monopol sa mnom, a jure i košarku sa njihovom sedamnaestogodišnjom dadiljom koja uvek ima dovoljno energije za te aktivnosti. I upravo tako treba da bude," iznela je svoj mišljenje baka za Biznis Insajder.
Već sam odradila posao majke
Eliza tvrdi da ne bi trebala da brani svoj izbor niti da bude smatrana sebičnom jer je odgojila djecu i ne želi sve to da ponavlja u starijoj dobi.
"Kao i moji drugi prijatelji, bila sam dobra majka punih 30 godina. Zar nam sada nije dopušteno da raširimo svoja staračka krila i pokrenemo poslove, bavimo se umetnošću, vratimo se školovanju ili malo putujemo? Zašto ne osuđujete penzionisanog radnika jer se nije odmah vratio na svoj bivši posao – bez ikakve naknade? To je ono što se događa kada iznosite štetne generalizacije o tome da starije žene treba da budu korisne društvu," kaže Eliza pa dodaje:
"Moje ruke su spremne za nežno držanje mog novorođenog unučeta koji će doći za nekoliko nedelja. Volim da idem na fudbalske utakmice starijih unuka i na njihove školske koncerte. Užitak je i privilegija biti važan deo njihovih života, čak i ako nisam ona koja ih svakog jutra vodi u školu ili ih vozi na svaki pedijatrijski pregled. Uvek ću rado biti rezervna opcija njihovim roditeljima, bez pretpostavke da je svaki dan hitna situacija," zaključila je Eliza i dodala da je sigurna da njeni unuci znaju koliko ih voli i bez bezbroj sati dadiljanja, kao i da svako treba da bude ispoštovan zbog svojih odluka.
(Kurir.rs/MojeVrijeme/J.M.)
Bonus video: