ŠOK TVRDNJE ŠEŠELJA - "ZNAO SAM DA ĆE DOĆI DO OBRAČUNA S ĐINĐIĆEM": Zemunski klan hteo da me ubije, a kada nisu uspeli sastali smo se i dali su mi informacije!
Igrana Serija Sablja koja se već dve nedelje emituje na Javnom servisu, otvorila je stare rane, ali i stara pitanja na koje Srbija i dalje čeka odgovor.
Ubistvo premijera Zorana Đinđića ni posle više od dve decenije ne prestaje da intrigira javnost, tim pre što se nikad nije došlo do organizatora i naručioca ubistva, dok su na dugogodišnje zatvorske kazne upućeni direktni izvršioci.
Serija Sablja i samo ubistvo premijera bili su tema emisije Puls Srbije na Kurir televiziji, a sagovornici voditeljke Anastasije Čanović bili su ministar u Đinđićevoj vladi Branislav Lečić, lider SRS Vojislav Šešelj, Đinšićev telohranitelj Milan Veruović i novinar Gradiša Katić.
Pre nego što je voditeljka uspela da postavi prvo pitanje, Šešelj je dao prvu reč:
- Ubistvo Zorana Đinđića nije bio napad ustavni poredak, ali je Zoran Đinđić u nekoliko navrata napadao ustavni poredak pre nego što je ubijen. Prvo je napao ustavni poredak preotimajući ustavnu vlast iz legitimnih i legalnih organa nakon što je Koštunica pobedio na predsedničkim izborima - rekao je Šešelj.
Nakon ovog izlaganja Šešelja, Veruović je objasnio kako komentarišete tvrdnje da se infrastruktura koja je formirana krajem osamdesetih zapravo završila atentatom na Đinđića.
- Zoran Đinđić je politički likvidiran zbog protivljenja britanskim interesima. Umesto njega je doveden Boris Tadić, kao marioneta, kako bi sprovodio strane naloge i omogućio privatizaciju i pljačku svega što je ta država tada imala. Infrastruktura koja je formirana ranije, svoj epilog je imala 12. marta - rekao je.
- Na početku ste rekli da postoje dva ključna pitanja, ali vi smatrate da je još jedno pitanje otvoreno - ko je zaista ubio Zorana Đinđića? - upitala je voditeljka Veruovića.
- Tačno. Ako ste čitali presudu i pratili suđenje, mnogo je nedoumica ostalo otvoreno. Čak i kada bi se sada sprovela anketa u društvu, verujem da bi većina, možda i 70%, imala ozbiljnih sumnji. Javnost je podeljena oko presude? Mi smo tom presudom sebi stavili vreću na glavu i 20 godina se vrtimo kao mačka oko svog repa i ne znamo šta radimo. Predstavljamo taj slučaj sada kako ko hoće iz svojih političkih ideja i politizujemo sve to. Prošlo je dovoljno vremena da, kao neko ko je na neki način bio pogođen tom tragedijom, smatram da je vreme da otvorimo tu "Pandorinu kutiju" i da sve što znamo izađe na svetlost dana, kako bismo se suočili s tim i shvatili zašto je Zoran Đinđić zaista stradao i šta se zapravo dogodilo 12. marta. - istakao je Veruović.
Voditeljka je potom upitala Veruovića o seriji "Sablja".
- Morao sam da ga gledam. Moje mišljenje? To je, iskreno, užas. Tražio sam motive - šta je sada motivisalo nekoga da na takav način predstavlja jednu političku akciju koja je, u suštini, imala za cilj da opravda sredstva kojima je mafija preuzela državu. Vanredno stanje i "Sablja" bili su potezi onih koji su unapred dobro isplanirali događaje, još pre nego što je Zoran Đinđić ubijen. Ta akcija, kasnije nazvana "Sablja", nije bila samo politička odluka, već deo mnogo šire mreže koja je imala za cilj da se Srbija suoči sa organizovanim kriminalom - tvrdi Veruović.
Voditeljku je potom interesovalo ko su ti ljudi, našta je Veruović odgovorio:
- To je Vlada Zorana Đinđića. Svi oni koji su 20 godina verovali i aplaudirali toj presudi. Zato što nije bio dovoljno zainteresovan, nije insistirao da saznamo ko je, recimo, isključio kamere na zgradi Vlade - rekao je.
Lečić se potom uključio u razgovor.
- Najpre, mislim da bi bilo nepravedno donositi zaključke koji vode do pogrešnih rešenja. Mi ne možemo da rešimo taj slučaj, već da razmotrimo aspekte te priče. Kada se u jednoj državi dogodi atentat na premijera ili drugog zvaničnika, očekuje se da se takav zločin rasvetli do kraja, ne samo na nivou izvršilaca, već i nalogodavaca. Nažalost, u našem slučaju to nije učinjeno. Nedostatak informacija o političkim nalogodavcima ubistva Zorana Đinđića samo potvrđuje koliko smo još uvek u procesu političkog artikulisanja. Đinđićeva pojava, prva demokratska vlada i sve što je on radio, bili su ključni za Srbiju, jer smo zbog embarga i sankcija već ušli u zonu kriminalizacije države - rekao je Lečić.
Voditeljka je potom zatražila od Lečića da se vrate na februar 2003. godine i da kaže više o atmosferi koja je tada bila u Vladi, pre atentata?
- Sećam se sastanka u kabinetu Zorana Đinđića, dan i po pre njegovog ubistva. Došao sam da razgovaramo o projektu koji sam pokrenuo kao ministar kulture i medija. Zadržao sam se više od tri sata, a tokom sastanka Đinđić je imao telefonske razgovore sa Šrederom, Blerom i Solanom. Tema je bila Kosovo. Đinđić je insistirao na ubrzanom rešavanju kosovskog pitanja, smatrajući da će to omogućiti Srbiji da se brže približi Evropskoj uniji. Međutim, oni su odlagali rešenje. Taj stav da nije vreme, da je bolje da se sačeka, bio je signal da je Đinđić bio ispred drugih u toj odluci. To mi daje razlog da verujem da njegovo ubistvo nije bilo samo rezultat akcija ljudi u zemlji, već da su nalogodavci bili daleko ozbiljniji - otkrio je Lečić.
Ko su, po vašem mišljenju, ti nalogodavci? - upitala je voditeljka.
- To ne mogu da kažem sa sigurnošću - rekao je Lečić.
Voditeljka se potom obratila Šešelju i istakla da postoji teorija da je bio informisan šta će se desiti tog 12. marta i potom upitala šta je istina.
- Da vam prvo odgovorim na to pitanje, pa da onda malo polemišem sa najboljim srpskim glumcem, ako se slažete. Prvo, gostovao sam u emisiji na BK Televiziji kod.. eto koliko je bitan zaboravio sam mu i ime. Tada sam najavio da će u Srbiji doći do krvavih obračuna i da će se desiti nešto slično atentatu na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu 27. ili 28. maja. Bilo je to predosećanje. Tada sam nagovestio da će se desiti ozbiljne stvari - rekao je Šešelj.
- Zašto i kako ti to znaš? - upitao je Lečić.
- Pa ja sve znam. Takvog me je Bog stvorio - rekao je Šešelj i potom nastavio:
- Ja se pozvao na primer Nikole Pašića. Nikola Pašić, kad je osetio da oficiri nešto sumnjivo spremaju, odmaglio je u Austriju.
- Ne, u Opatiju - dodao je Katić.
- U austrijsku poznatu banju Opatija. Čekaj, što me ispravljaš kada je Opatija bila u Austriji? - upitao je Šešelj.
- Izvinjavam se - odgovorio je Katić.
- Ne znaš geografiju i upadaš mi u reč - rekao je Šešelj.
- Imao sam pet susreta sa pripadnicima Zemunskog klana - Dušanom Spasojevićem, Legijom i Miletom Lukovićem zvanim Kum. U početku smo bili u sukobu, jer sam ih javno napadao. Čak sam sa Legijom imao ozbiljan telefonski razgovor, koji je bio vrlo neprijatan. Ja sam bio nevaspitan i psovački raspoložen, a on je bio pristojan u razgovoru. Oni su odlučili da me ubiju, što je kasnije potvrdio i Svetko Kalinić u svojoj knjizi, gde je naveo kako mu je Spasojević nudio ogromnu sumu da me likvidira, ali je Kalinić to odbio. Posle nekoliko nedelja Spasojević je to ponovio, a neka centrala iz Senjaka je to insistirala da me ubiju - rekao je Šešelj.
Voditeljka je upitala da li su pokušali da se pomire posle.
- Da. Pošto me nisu mogli ubiti jer sam imao obezbeđenje i blindirani džip, odlučili su da pokušaju da se pomire sa mnom, da bih prestao da ih napadam. Sa mnom su bili ljudi koji su bili spremni da umru. Gradiša Katić je došao kao njihov kurir i prenio mi njihovu ponudu za sastanak. Rekao sam im da možemo da se sastanemo pod uslovom da nateraju Petra Panića, koji je o meni davao lažne izjave, da to demantuje. Aleksandar Vučić, koga sam odredio kao generalnog sekretara, je organizovao konferenciju za štampu u medijacentru, gde je Panić na opšte zaprepašćenje ispričao da su sve to bile laži. To je bilo 2002. godine. Posle toga, sastao sam se sa Spasojevićem i ekipom. Susret je bio na lakat-krivini na starom novosadskom autoputu. Tamo smo se sastali, došao sam svojim džipom koja mi je država dala. Oni su došli sa nekim crnim džipom tamnih stakala. Pozvali su me da uđem u džip, ja sam bio među njima, moji ljudi su ostali. U sekundi sam pomislio da sam samo mogao izgubiti život. Odvezli su na jedno mesto, moguće u Šilerovu ulicu. Odmah iza garaže bila je soba urađena kao kancelarija. Rekli su mi da me cene i kao političara i kao čoveka. Razgovarao sam sa Dušanom Spasojevićem, Legijom i Miletom Lukovićem, to Legija pošto je živ još uvek može da posvedoči. Ja sam im jasno rekao da me ne zanimaju oni i da mi nisu primarni neprijatleji, već Đinđić i banda oko njega poput Dušana Mihajlovića, Vladana Batića i Nebojše Čovića. Nije tu bio Lečić, on nije ni znao šta se dešava oko njega i koji je to kriminal u pitanju. Tražio sam istinite informacije o Đinđiću. Bio je to duži razgovor. Znao sam da će doći do obračuna, ali nisam znao da će Đinđić biti konkretna meta. Očekivao sam veliki sukob između njih i vlasti, ali nisam znao ko će biti žrtva. Obračun je bio mnogo blaži nego što sam ja očekivao. Ubili su Đinđića, a zatim su streljali Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma u policijskoj stanici. Još su meni dolazili par puta, a ja sam tražio da dođu meni kuči u Batajnicu. Tu sam se osećao sigurtnije i imao sam pištolj pri ruci i obezbeđenje. Oni su dolazili i davali mi vrlo korisne informacije - otkrio je Šešelj.
Voditeljka se potom obratila Katiću i navela da je bio uhapšen tokom akcije "Sablja" nakon čega je proveo tri meseca u zatvoru.
- Da, optužnica se menjala nekoliko puta. Prvo sam bio uhapšen kao član Zemunskog klana pod brojem 13, pa su me spustili na neko 46. ili 47. mesto, a na kraju su me uhapsili zbog utaje poreza. Na kraju sam oslobođen i za to, a dobio sam odštetu od 40 evra po danu. Pametni ljudi su dobili po 100 evra, a meni je dodeljeno samo 40. Atmosfera u medijima je tada bila slična kao ova danas protiv Vučića. Stalno su nas napadali, kao što je i gospodin Lečić pomenuo. Bilo je mnogo spekulacija i osećao se pritisak. Mesec dana pred ubistvo osećalo se da nešto nije u redu. Atmosfera je bila takva da su ljudi čak u kafićima pričali da će neko biti ubijen - rekao je Katić.
- Ko je tada bio najglasniji kritičar? - upitao je Šešelj.
- Najglasniji kritičar je bio doktor Vojislav Šešelj - rekao je Katić.
- Ja sam uvek govorio istinu. Jesam li ikada lagao? - odgovorio je Šešelj.
- Najbitnije pitanje je bilo ko je bio politički inspirator? Prošla je 21 godina od tada. Jedno vreme je doktor Šešelj bio osumnjičen, na osnovu izjave pokojnog Vuka Vukojevića kome sam ja rekao deo razgovora sa Šešeljom pre odlaska u Hag. Ja sam tada rekao Šešelju da ide, ali je on je Šešelj je hteo da ostane. Rekao je šta ja da se krijem, kada se ja budem vratio svi će te vi biti mrtvi. Ko će biti mrtav. Biće mrtav Čeda Jovanović, Gaša Knežević, bićeš i ti mrtav - rekao je meni - rekao je Katić.
Veruović se osvrnuo na Zemunski klan.
- Opština Zemun je, 1997. godine, dodelila je plac Dušanu Spasojeviću. On je na tom placu sagradio svoju vilu već 1998. ili 1999. godine, a u nju je uloženo 20 miliona maraka. To sam saznao ne preko poznanstva sa Spasojevićem, već kroz tužbu koju su podnele njegove i Lukovićeve supruge, tražeći obeštećenje za uništenu imovinu. Prema tužbi, iznos je bio znatno veći. Oni su tražili obeštećenje jer je čitav objekat srušen bez pravne procedure. Kada gospodin Šešelj kaže da je prezao od njih, verujem mu jer su to ljudi koji su bili na drugoj strani zakona. Odnos između Zemunskog klana, Šešelja i tada političkog establišmenta bio je komplikovan. Ljudi iz klana su bili na strani kriminala, spremni da učine sve da opstanu. Ti odnosi su ostali konstantni. To pitanja saznanja da će se desiti krvoproliće, ja sebe pronalazim u tom pitanju. Da li je Zemunski klan sa nekom grupom oligarhijom i nekim političkim figurama iz senke pokušao da Zorana Đinđića isprepada, želeći da ga prisile na određene korake, kao što je uvođenje vanrednog stanja i akcija "Sablja". Da li je to bio uvod da se Zoran Đinđić iz straha otera u jednu poziciju Vlade bez realne moći, da mu se promeni obezbeđenje i okruženje. Kada pokušaj atentata na autoputu sa kamionom Bagzija nije uspeo, odlučili su se na direktan obračun 12. marta. Plan je tada bio da se ubije Đinđić, njega su posle pustili iz pritvora, ali neću o tome sada... - govorio je Veruović.
- A što su ga pustili? - upitao je Šešelj.
- Ponoviću ako niste razumeli. Bagzija na autoput nije poslao Zoran Đinđić. Ti tužioci koji su pustili Bagzija su 3 meseca pre toga sa Dušanom Spasojevićem vodile istragu protiv Makine grupe lažno optužujući da je ubila Boško Buhu - rekao je Veruović.
- Da li se danas osećate delimično krivim zbog toga što niste rekli sve što ste znali, ili zbog toga što ne želite sada da to kažete? - upitala je voditeljka Šešelja.
- Rekao sam gotovo sve što sam znao. Skoro sve... postoji deo moje dokumentacije koji sam uništio pre odlaska u Hag, spalio sam ga jer sam smatrao da bi, ako bi se neko dočepao tih dokumenata, mogao da nanese štetu Srbiji. Zato sam ih uništio. Sve ostalo sam objavio u knjigama, moje fioke su prazne. Takođe, obećao sam sebi da nikad nikome neću pričati tajne koje mi je Slobodan Milošević poverio u privatnim razgovorima o Hagu. To ću poneti sa sobom u grob - rekao je Šešelj.
- Razumem da sve to može biti intimno. Ipak, moraš razumeti da ti i dalje predstavljaš bitan politički faktor - rekao je Lečić.
- Ja sam na izborima izgubio sve, više nisam politički faktor - istakao je Šešelj.
- Uticaj je ostao i ostavio je trag. Koštunica se povukao, ali je i dalje značajan za politički život Srbije. Možda jeste vreme da sagledamo prošlost u širem kontekstu. Bez obzira na zločine bi trrebalo da nađemo put - rekao je Lečić.
- Prekinuo sam sve kontakte sa patrijarhom Pavlom kada je slao izaslanike na razgovor da pokušaju da me ubede da glassam za Koštunicu u drugom krugu izbora 2002. godine. Nisam hteo. Crkva je smatrala da je Koštunica pravi izbor, kada je Koštunica došao u Trebinje, tamo ga je vladika Atanasije dočekao "dobrodošao Stefane Vojislave drugi". Ali ja sam znao kakav je mućak bio u pitanju - rekao je Šešelj.
- Ali u tom trenutku je bio rešenje - rekao je Lečić.
- Nije bio. Znaš šta je onda Đinđić uradio? Angažovao je skoro 10 ljudi koji su nešto u narodu značili da se kandiduju na tim izborima. Da odvuku malo Koštunici glasova, malo meni. Pa je Miroljub Labus imao 27%, a ja 24%. To je Đinđić uradio, hteo je da spreči Koštunicu da pobedi u prvom krugu, a mene da spreči da uzmem glasove. To je političko delovanje - rekao je Šešelj.
- Trebalo bi da sagledamo stvari sa osećajem za "vertikalu" - da težimo opštem dobru za Srbe. Uvek smo se držali zaštite državnih i nacionalnih interesa. To smo bili mi, srpski radikali. Nikada nismo sarađivali s neprijateljima Srbije, čak ni kad sam bio u sukobu s Miloševićem. Doslednost je ključ - rekao je Lečić.
Lečić je odgonetnuo koga je Đinđić voleo i podržavao:
- On je bio pragmatičan političar, gledao je na nju kao na disciplinu, zanat, sticaj mogućih okolnosti i on je tako razmišljao. Da toga nije bilo, on ne bi uspeo da napravi taj obrt da on sistema u kojem smo bili uđemo u ovaj demokratski. Zoran je ustvari preferirao ljude koji prepoznaju, a jedan od ređih ljudi je koji je voleo polemiku. Bio je čovek koji nije zlopamtilo i nije okupljao ljude koji su intelektualno slabiji od njega, koji će da mu služe, već je tragao za kvalitetnim ljudima jer je hteo sudar različitih ideja. To je njega zapravo stimulisalo, on je neprekidno učio, i ta činjenica ga je pretvorila u simbol koji je inspirativan i dan danas.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs