Od svog osnivanja, Sjedinjene Američke Države su koristile Elektorski koledž za izbor predsednika države. Kandidatu je potrebno 270 elektorskih glasova da bi osvojio Belu kuću.
Pet predsednika u istoriji države osvojilo je predsedničku funkciju bez pobede na izborima, putem elektorskog koledža - poslednji put Donald Tramp 2016. godine.
Njegova protivkandidatkinja te godine Hilari Klinton osvojila je 2,8 miliona glasova više od Trampa u celoj zemlji, ali je izgubila ključne države putem elektorskog koledža, sa 306 prema 232 glasova.
Tramp je 2020. godine izgubio i glasove i izborni koledž od Džoa Bajdena. Glas elektora bio je 306 prema 232, ali u korist demokrata.
Tramp je ponovo kandidat republikanaca na izborima 2024. godine u tesnoj trci protiv potpredsednice SAD i kandidatkinje demokrata Kamale Haris. Svoje pravo prevremenog glasanja iskoristilo je više od 82 miliona Amerikanaca.
Šta je Izborni kolegijum i kako funkcioniše?
Elektorski koledž ili Izborni kolegijum je proces kojim Amerikanci biraju svog predsednika i potpredsednika indirektno putem delegata iz svojih država.
Kandidati za predsednika moraju da obezbede 270 elektorskih glasova, što je više od pola od 538, kako bi osvojili Belu kuću.
Pre opštih izbora, države biraju liste elektora. Nakon što građani glasaju u novembru, elektor koji pobedi na izborima određuje koja lista birača - Republikanska stranka, Demokratska ili treća stranka - će dati elektorske glasove u Elektorskom kolegijumu za predsednika. U većini država, pobednik uzima sve -ko dobije najviše glasova u državi, osvaja sve njene izborne glasove.
Mejn i Nebraska
U Mejnu i Nebraski, pravila su malo drugačija. Oni imaju sistem proporcionalne zastupljenosti u kome se pobedniku svakog kongresnog okruga dodeljuje jedan izborni glas, a pobedniku glasanja na nivou cele države dodeljuju se preostala dva izborna glasa svake države.
Neki republikanci su se nadali da će promeniti pravila Nebraske u model "pobednik uzima sve", pošto jedan od njenih elektorskih glasova često ide demokratama, ali trud nije uspeo.
Elektori se sastaju u svojim državama sredinom decembra da bi dali svoje glasove za predsednika. Sastanak se održava prvog utorka posle druge srede u decembru, koji pada 17. decembra ove godine.
Ne postoji ustavna odredba ili savezni zakon koji zahteva od birača da glasaju za kandidata kome su se obavezali, iako gotovo uvek to čine. "Neverni elektori" su retki, jer elektore biraju stranke. Ukupno ima 538 elektora u 50 država i Vašingtonu, D.C.
Šta određuje koliko elektorskih glasova država dobije?
Svaka država ima birače na osnovu veličine njene kongresne delegacije. Nekoliko država sa najmanjom populacijom - Aljaska, Delaver, Severna Dakota, Južna Dakota, Vermont i Vajoming - imaju po tri elektora, pošto imaju jednog predstavnika u Predstavničkom domu i dva senatora, dok Kalifornija, najveća, ima 54 elektorska glasa.
Vašingtonu, DC, takođe su dodeljena tri elektora. Države mogu dobiti ili izgubiti birače kako se stanovništvo menja, a od predsedničkih izbora 2020. godine došlo je do brojnih promena.
U redosledu koji je usledio nakon popisa stanovništva 2020. godine, Teksas je dobio dva elektorska glasa, a pet drugih država po jedan, dok je sedam država izgubilo jedan elektorski glas.
Ko bira elektore?
Elektore pre opštih izbora bira njihova politička partija. Njihova jedina svrha je da se sastanu u svojoj državi nakon izbora u novembru i daju dva glasa - jedan za predsednika i jedan za potpredsednika.
Ko su elektori?
Birački spisak svake stranke može uključivati državne i lokalne izabrane zvaničnike, partijske lidere, aktiviste, članove zajednice i druge koji su povezani sa strankom.
Oni se obično biraju "jer je prepoznata njihova služba i posvećenost datoj političkoj stranci". Nema većih kvalifikacija za tu funkciju, ali članovima Kongresa i određenim drugim nosiocima funkcija zabranjeno je da učestvuju, kao i bilo kome ko je učestvovao u pobuni ili nekom krivičnom delu.
Kakva je istorija Izbornog kolegijuma?
Očevi osnivači su ustanovili Izborni koledž u Ustavu 1787. godine. Izraz "Electoral College" se ne pojavljuje u ovom istorijski najstarijem pravnom aktu SAD, ali reč "elektori" se pojavljuje.
Ratifikacija 12. amandmana 1804. godine, promenila je neka pravila za Izborni kolegijum. Na primer, zahtevano je da se odvojeno glasa za predsednika i potpredsednika. Ratifikovanjem 23. amandmana 1961. godine, Distrikt Kolumbija je dobio tri elektora.
(Kurir.rs/CBS News/Preneo: V.M.)