Ni Pobeda Donalda Trampa, ni pobeda Kamale Haris na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, ne bi bila iznenađujuća. Jedino iznenađenje bilo bi da rezultat ne bude izuzetno tesan.
Koplja se tradicionalno lome u kolebljivim državama i sada će pobedinka najsigurnije odlučiti baš ti neodlučni. A oni sasvim odlučni – Ameriku su potpuno polarizovali. Baš takva je bila politička kampanja.
Gosti specijal emisije "Usijanje" na Kurir televiziji bili su Ivan Trifunović, član Savetodavnog odbora “Pupin inicijative”, Marko Dašić, Fakultet političkih nauka i Mladen Lišanin, spoljnopolitički konsultant.
S obzirom na to da je Trifunović Amerikanac sa pravom glasa, a srpskog porekla naravno, obavio je svoju dužnost i glasao, pa je komentarisao kako je to funkcionisalo:
- Več sam glasao putem pošte, naručio sam taj glasački listić koji sam popunio, te se on stavi u kovertu i pošalje se. Za takvo glasanje se odlučilo mnogo ljudi jer je prekretnica toga bila tokom korone, pre toga je mnogo manji broj tako glasao, pa su se ljudi tokom pandemije navikli na to, uvideli su da je to zgodno, ne treba da se čeka u redu, i da ne moraju to u utorak kada je radni dan, već kada njima odgovara i da to pošalju putem pošte.
Lišanin je uporedio prošle izbore, sa ovim sada:
- Na prethodnim izborima izlaznost je bila prilično visoka, dve trećine ljudi sa efektivnim pravom glasa je glasalo, a to je izgledalo tako što je Tramp dobio najviše glasova u istoriji izbora, ali je imao tu nesreću da je Bajden dobio više. Dakle, obojica su dobila ogroman broj, godila im je i odgovarala velika izlaznost. Očekujem da sada izlaznost bude takođe visoka i ne očekujem da će ona biti faktor pobednika, već da će taj faktor zavisiti u ove tri ili četiri države u koje su sve oči upre.
Dašić je analizirao šta će navesti glasače da glasaju za Trampa, a šta za Kamalu:
- Samo su retorički nastupi bacili u senku ono što su prave brige birača u Americi. Oni su vrednovali i teoriju Bajdena, ono što sada sprovodi Kamala Haris, ali sigurno da vrednuju i ono što je Tramp radio u periodu od 2017. godine i 2021. godine. Tramp 2016. godine i sada nije isti čovek, više nije čovek bez političkog iskustva. On se odlično snašao, mislim da je privoleo veliki broj ljudi da podrži republikance. Sada je na testu da li on kao politička ličnost može da zadobije poverenje. To je na opšten nivou nešto što građani vrednuju, on je bio prilično jasan u vezi potencijalne politike koju bi vodio, i povodom imigracije, ekonomije, spoljne politike, a nešto manje po pitanju prava na abortus. Možda i ne čudi što upravo to pitanje Kamali Haris donosi prednost. To je pitanje koje će značajnu kategoriju birača, odnosno žene, motivisati da upravo njoj daju glas.
Trifunović je pojasnio kako izgleda američki sistem:
- U njihovom izbornom sistemu, svaka država glasa, i ko pobedi uzima sve te glasove. Recimo, Tramp je sa velikom razlikom pobedio 2016. godine, iako je imao 3 miliona glasova manje. Pokušaću da vam pokažem, ima sedam država obeležene žutom bojom, tu se vodi bitka, a pokazaću vam i u tim državama kako su najnoviji proseci svih polova, tu je mala razlika, Haris ima prednost manje od jednog procenata u dve države, a u ostalim Tramp ima blagu prednost. Međutim, ako bi Kamala ponovila ono što je uradio Bajden, ona će da osvoji izbore, što se tiče tih kritičnih država. Dakle, Tramp mora da osvoji barem jednu od tri države na srednjem zapadu. Da recimo Tramp osvoji Pensilvaniju, Severnu Karolinu i Džordžiju, onda će on imati tih magičnih 273 glasova. Dakle, potpuno je neizvesno, sve razlike su manje od jednog procenta, na kraju je Pensilvanija ključna država, svi se fokusiraju na nju, tu se vodi najveća bitka.
Trifunović je pričao o apsurdu koji se dogodio njegovoj supruzi:
- Moram da vas razočaram, moja supruga je tražila "Absentee ballot" i nije joj stigao, onda je poslala ponovo i stigao joj odgovor da ne može dvaput da traži i da mora da ode na izborno mesto. Kada je otišla tamo, pola dana je jurila, a žena koja tamo radi joj je rekla da je izgubljeno 40.000 glasačkih listića. To će da da municiju Trampu da osporava rezultate, još uvek se dešavaju takve stvari, neke greške, pa se to koristi u političke svrhe. Lično verujem u ukupni integritet izbora.
Lišanin je komentarisao izjavu Trampa da ako izgubi, izbori su zasigurno namešteni:
- Ovo je jedna linija njegove argumentacije i plasira retoriku koja je zapaljiva, izgleda kao da lupeta u hodi i smišlja, ali je sve to smišljeno i vrlo racionalno insistira na tome jer zna da to mobiliše deo glasačkog tela koji mu je krucijalan. U trenucima kada nastupa staloženije, govorio je neke stvari koje su elementarno istinite, što se tiče da bi izbori trebalo da se završe u jednom danu tako što pokažete da ste državljanin i sliku. Tramp bi možda mogao o tome da razgovara sa nekim zakonodavcima, ali njega to ovog puta suštinski ne zanima, igra po pravilima koja jesu, ima svoju retoriku, a sada je znatno spremniji nego što je bio 2020. godine.
Dašić je pričao koliko je značajan aspekt tog marketing trika i šarma:
- To igra ogromnu ulogu, kao uopšte uloga u politici koja je rastuća od pojave televizije. To je nešto što je znatno umanjivalo šanse Kamale Haris, to odsustvo sa medijske scene u kampanji, možda zbog toga što nije bila najsigurnija u svoju ličnost i harizmu, ali i ispravnost svojih nastupa. Mislim da je ona pokazala manje harizme tokom predizborne kampanje, kao što je Tramp možda i preterivao, imao je momente kada je trebalo da posluša ljude iz tima, pogotovo ono pred debatu dva predsednička kandidata.
Iz Vašingtona teži multipolarni diktat, a na pitanje da li će ovo biti referendum koji će odrediti dalju poziciju Amerike u očima ostatka sveta Dašić je rekao sledeće:
- U kratkom roku ne možemo očekivati tektonske promene spoljne politike, to je ogroman brod koji je teško zaokrenuti u odnosu na strateški pravac kretanja. Strateško mišljenje absorbuje čak i velike političke pojave kao što je Donald Tramp. Nisam siguran da će biti velikih promena čak i nezavisno kakv će ishod biti, a to se odnosi na ciljeve. U načinima ostvarivanja istih ipak će doći do većih razlika što smo imali prilike da vidimo u prethodnoj Trampovoj administraciji. Nesumnjivo je da je njegova taktika zasnovana na ličnim odnosima sa stranim liderima, kao i inicijativa zasnovanih na ovom diplomatskom principu.
U studijo "Usijanja" pridružili su se novi sagovornici, Vuk Velebit, izvršni direktor Pupin inicijative, Milan Kristić i Stevan Nedeljković sa FPN-a.
Krstić je sumirao političke teme Kamale Haris:
- Objektivno jedan od hendikepa u njenoj kampanji bilo je kratko vreme za objašnjavanje svojih stavova imajući u vidu da je u kampanju ušla krajem jula meseca kada se Bajden povukao. Sa druge strane, neki bi rekli da je to možda bila i prednost, imajući u vidu da je imala manje vremena da bude pod vatrom, a naročito u vezi sa politikom aktuelne administracije čiji je ona bila deo, iako pokušava da pobegne od bilo kakve odgovornosti i da samo za sebe uzme one uspehe koje je aktuelna administracija postigla. Mislim da je ona slala dve ključne poruke, jedna je proaktivna, o zaštiti prava žena i demokratska prava svih Amerikanaca i govorila je da su ta prava najviše ugrožena od strane Donalda Trampa. Ona je htela da se predstavi kao bolji izbor za većinu Amerikanaca. Druge stvari su bile reaktivne, pokušaji da se izbegnu odgovori u vezi sa njenim legatom u prethodne četiri godine, a konkretno i pre svega mislim na vođenje politike upravljanjem granica.
Nedeljković je spomenuo teren na koji je ušla Kamala Haris kada je krenula pogrdnim imenima da naziva Trampa, sa obzirom na to da je u tom segmentu iskusniji predstavnik republikanaca:
- Nisam siguran da je smela da dozvoli da upadne u to. Međutim, situacija u SAD je toliko polarizovana da i njeni glasači to neće da joj zamere. U prvoj fazi je istakla dostignuća administracije Bajdena, njoj je bilo povereno da se bavi južnom granicom SAD i mislim da to nije uradila na pravi način. Otuda je u drugoj fazi išla u direktne napade na Trampa i nekada je ta granica prevazilazila granicu dobrog ukusa. Najbolji deo njene kampanje je ona treća faza, kada su bile jasne poruke ujedinjenja i ljubavi, nisam siguran da mogu da kažem da bi takva kampanja bila delotvornija, ali imajući u vidu suzavanje margine, mislim da su takve poruke dobre. To jesu glasači koji žele da čuju pomirljive poruke.
Velebit je pričao o glavnim porukama obe stranke:
- Glavne teme ove kampanje, taj život običnog građanina je dominirao u ovogodišnjoj kampanji. Međutim, ipak kod Trampovih glasača, tema ekonomije je na prvom mestu i to u prednosti od 16 odsto u odnosu na demokrate, dok je pitanje migracije, kriminala i spoljne politike tri sledeće najvažnije teme ove kampanje za republikance. Dok je kod demokrata pitanje abortusa, rasa i sudije vrhovnog suda, ali i zdravstvenog sistema, bilo dominantno. Tramp je uspeo da dopre do te srednje radničke klase, što može igrati ključnu ulogu u kritičnim državama.
Nedeljković je pričao o onim kategorijama glasača koji možda i odluče ceo ishod:
- Postoje dve vrlo važne kategorije na ovim izborima. Jedni su oni neopredeljeni, koji do poslednjeg trenutka ne znaju za koga će da glasaju. Postoji i ona druga važna kategorija, ona koja nije sigurna da li će uopšte izaći na glasanje. U te dve kategorije, razlike će biti prisutne u svim kolebljivim državama. Verujem da ćemo do četvrtka znati konačne rezultate.
Velebit se dotakao i Ilona Maska, koji podržava republikance, pa je odgonetnuo da li će nešto tražizi zauzvrat zbog podrške:
- Sa obzirom da vodi nekoliko najvećih revolucionarnih kompanija u Americi, nisam siguran da će da uzima neku poziciju u američkoj birokratiji, koliko god bila njegova želja da možda sutra, figurativno rečeno, uđe sa bacačem plamena u Vašington i da otpušta ljude u administraciji, ali sigurno da će tražiti neku vrstu podrške od Amerike za projekte na kojima radi.
Novi sagovornici u studiju koji su se pridružili u studiju "Usijanja" su Mihajlo Olujić, Centar za društvenu stabilnost i Milan Urošević, Institut za javnu diplomatiju.
O razlici između Trampovih i Kamalinih birača, kao i njihovom očekivanom odzivu najpre je govorio Urošević:
- Trampovi birači nisu stidljivi birači, radi se o veoma ponosnim ljudima koji na platformama brane svoje stavove i ističu pripradnost Trampovoj politici kao svoju vrlinu. Jedno od iznenađenja može biti da Donald Tramp osvoji više ukupnih glasova. Svi ozbiljni istraživači koji se bave izveštavanjem o ovoj temi kažu da su razlike između dva kandidata u okviru jednog procentnog poena. Ako se osvrnemo na predviđanje kladionica, one funkcionišu na drugačijem pricipu, a i one predviđaju prednost Donaldu Trampu.
Olujić se nadovezao na reči svog sagovornika ističući slaganje sa njegovim mišljenjem:
- Demokrate sigurno dobijaju one najmnogoljudnije države unutar SAD-a, a govorimo o državama poput Kalifornije i Njujorka. Kada se govori o elektorskim rezultatima, to je sasvim moguće. Mislim da se scenario iz 2016. godine ne može koristiti kao reper za ovu situaciju. Trampovi birači su tada glasali iz protesta prema Hilari Klinton. Ta ista populacija, odnosno beli birači iz niže srednje klase su targetirani od strane Donalda Trampa.
Jedina osoba koja je danas rekla da izbori neće biti tesni bio je sam Donald Tramp:
- Od trenutka kada je Kamala Haris ušla u kampanju svi su je potcenjivali, ali je uz svu mašineriju koja stoji iza nje uspela da se istakne kao kandidat koji može da parira Donaldu Trampu. Kada se uporede izbori iz 2016. sa ovim danas, Tramp je kroz vreme uspeo da pridobije etničke grupe koje nisu bile naklonjene republikancima, a time je došlo do promena u tome koji deo populacije podržava različite kandidate. Sa jedne strane mora se zadovoljiti arapski deo, a sa druge i jevrejski deo glasačkog tela koji je izuzetno zastupljen u Vašingtonu - istakao je Velebit.
Da li može doći do mogućnosti da rezultati nakon objavljivanja budu osporeni otkrio je Urošević:
- Do takvog scenarija neće doći. Mi često zaboravljamo činjenicu da ovo nisu samo predsednički izbori, već i izbori za kongres i trećinu senata. Donald Tramp šalje poruku da ukoliko on izgubi, izbori su pokradeni. Svaki put kada je izgubio u prošlosti odbijao je da prizna da je on napravio bilo kakvu grešku, kao i da eksplicitno prizna izborni rezultat.
U prethodnih nekoliko meseci pozivalo se na glorifikovano nasilje nad Donaldom Trampom, a o tome da li se slične demonstracije i protesti mogu očekivati i sad govorio je Olujić:
- Ne vidim da postoje preduslovi za pobunu, odnosno do incidenta poput onog 6. januara. Trampova retorika je svima poznata, animira tuđe stavove koji donekle pozivaju na demonstracije. Sa druge strane imali smo i one koji su ekstremni protivnici Donalda Trampa, a koji su bili spremni čak i na atentat. To su učinili ljudi koji su bili motivisani potpuno drugom retorikom.
Velebit se dotakao Trampovih ambicija koje su ranije bile rušene od strane tzv. duboke države:
- Jedna stvar je šta je njegov predsednički mandat u odnosu na ono šta je najavljivao da će uraditi kao predsednik. Koliko god su njegove izjave delovale apokaliptično, on u svom predsedničkom mandatu nije napravio velike zaokrete. Američka birokratija je jako velika i kompleksna, a samim tim ne dozvoljavaju da se uradi sve ono što želite kao predsednik. Tramp je veoma harizmatičan i vešt u komunikaciji. Njegove izjave u određenom delu populacije mogle bi da ga koštaju baze glasača. Kroz celu kampanju držao je nivo podrške, a iz razloga što ljudi veruju u to što on priča.
Urošević se nadovezao na reči svog sagovornika:
- Iz ugla birača kojima se obraća, on vrši veoma dobru komunikaciju. Jedinu grešku u komunikaciji vidim u tome šta je njegov tip setovao kada je njegov protivnik bio Bajden. U prvim momentima nakon što se Bajden povukao, Trampov tim se nije najbolje snašao i bio je iznenađen. Nasatavak kampanje, sve do današnjeg dana, izgledao je tako da oni nisu pronašli nit da shvate da je protivnik sada žena. Zbog toga, ja u ovom trenutku dajem veće šanse za pobedu Kamali Haris.
Kolike su šanse da jedna stranka uspe da osvoji sve tri trke za vlast tokom ovih izbora, i na taj način obezbedi lakšu vladajuću poziciju otkrio je Olujić:
- Veliki je politički uspeh ako jedna stranka uspe da objedini sva tri tela koja se biraju. Važno je ko kontroliše senat, a mislim da će republikanci uspeti da zadrže tu većinu. Ako se senat kontroliše u predsednički dom mnogo je lakše izboriti se za glasače. Ako bi republikanci kontrolisali i senat i Belu kuću, onda za njih neće biti zime - rekao je on, a potom istakao:
- Donald Tramp je Vrhovni sud SAD-a napravio po svojoj meri, odnosno po meri republikanaca. Uspeo je da troje sudija Vrhovnog suda imenuje prema svojoj meri, a oni su vrlo konzervativni i zadržavaju kurs po pitanju ključnih pitanja. To je jedan veoma značajan momenat koji jedan predsednik može da ima u svojoj istoriji. Ako bi sada postao predsednik, on bi za razliku od 2016. imao jasno strukturisan plan kako se menja administracija SAD-a prema konzervativnim stavovima na kojima stoje oni koji podržavaju Donalda Trampa.
Kako će se rezultati izbora ogledati o situaciji odnosa sa Evropom, kao i sa područjem Balkana svoje mišljenje izneo je Velebit:
- Dolazak Donalda Trampa na vlast sigurno će promeniti njegov odnos prema EU, a na taj način i odnos prema zapadnom Balkanu. Da li je to za nas isplativo, ja mislim da nije. Mnogo korisnije bi bilo da preko Vašingotna tražimo put do Brisela. Važno je da i sa demokratama i sa republikancima razvijamo dugoročne odnose jer u senatu sede i jedni i drugi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
DETALNIJE O IZBORIMA U AMERICI PRIČALA JE GOŠĆA JUTARNJEG PROGRAMA KURIR TELEVIZIJE: