Dečak koji je zadobio povrede glave hospitalizovan je u Tiršovoj u Beogradu. Kako nezvanično prenose mediji, mališana je udario otac njegove drugarice iz osnovne škole. Dok policija istražuje ceo slučaj, kurir televizija je istraživala da li su roditelji postali nasilniji, i kako to utiče na decu u prilogu novinarke Magdaline Milanović.
Svakoga su nekada kaznili roditelji, ili je bio zastrašen kako bi se naučio odgovornosti i životnim pravilima. Međutim, kada govorimo o fizičkom kontaktu poput šamaranja, štipanja, udaranja ili pretnji, tada je reč o agresivnom tipu roditeljstva.
- Da li su roditelji agresivniji, pa jesu, mislim da sve počinje od domaćeg vaspitanja, i od toga da mora ne znam kakav uspeh da ima i s tim maltretiraju prosvetne radnike.
- Deca nikada ni za šta nisu krivi, promeniilo se okruženje, i roditelji se brane pa onda iskaljuju to na svoju decu - rekli su neki od građana.
Uprkos svoj ljubavi i naklonosti većine roditelja prema deci, na putu odrastanja često ne ide baš sve glatko, pa će tako na primer trogodišnjak, koji se s drugom decom igra u pesku, ugristi druga u igri ako mu uzme lopaticu, stariji brat će svom snagom gurnuti mlađu sestru jer se naljutio na nju, ili će na majku nasrnuti pesnicama jer mu nije kupila slatkiše u samoposluzi. Na temu pomenutog govorila je Dragana Ivanović, psihoterapeut:
- Mi imamo osobe koje imaju probleme sa kontrolom besa i čiji je prag tolerancije niži, to su takve strukture ličnosti. Polazimo od toga, od strukture ličnosti, zatim okruženje gde su oni rasli, šta su gledali, da li su oni trpeli nasilje, da li oni smatraju da se problemi tako rešavaju. Jednostavno, oni nemaju kontrolu, dovoljno je da bude neki najmanji okidač da neko tako reaguje, kao i da da sebi za pravo da udari drugoga.
Agresija se vrlo lako može preneti na decu kroz obrasce ponašanja. Deca koja odrastaju uz roditelje, koji koriste fizičku ili verbalnu agresiju, ili koji svoju frustraciju iskazuju na destruktivan način, vremenom usvajaju te reakcije kao deo vlastitog ponašanja, a više o tome rekao je Saša Stepanović, pedagog:
- To postaje obrazac koji se s vremenom teško menja jer je duboko ukorenjen u dečijem identitetu i načinu razmišljanja. Promena takvih obrazaca kod dece zahteva dugotrajan rad sa profesionalcima kao što su psiholozi i pedagozi koji im mogu pomoći da razviju pozitivne strategije suočavanja sa stresom i agresijom.
Takav pristup roditelja može negativno uticati i na školski uspeh. Dete koje se oseća nesigurno ili uplašeno zbog konflitnog ponašanja u porodici, često ima problem s motivacijom i koncetracijom za učenje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
POGLEDAJTE ŠTA SU STRUČNJACI IMALI DA KAŽU O DRUŠTVENIM IZAZOVIMA U DANAŠNJIM PORODICAMA: