Na presedničkim izborima koji se danas održavaju u Americi pravo glasa ima oko 240 miliona ljudi, saveznih država je 50, ali većina glasa za istu partiju. Međutim, istorija američkih predsedničkih izbora ukazuje da je tek nekoliko kolebljivih (swing state) država u kojima ima neodlučnih na čiju će stranu preći.
Glasovi dobijeni u njima ključni su za izborni trijumf, a na 60. predsedničkim izborima u Americi ih ima sedam - Nevada, Arizona, Džordžija, Severna Karolina, Viskonsin, Mičigen i, pre svih, Pensilvanija.
Pobednik ima četvorogodišnji mandat u Beloj kući, počeveši od polaganja zakletve 20. januara 2025. godine, da upravlja Amerikom kod kuće i u svetu, shodno odredbama Ustava i kroz saradnju sa Kongresom.
Glasa se i za članove Kongresa, ključnog tela u donošenju zakona. Bira se kompletan sastav Predstavnikog doma (Donji dom Kongresa) i trećina senatora Gornjeg doma (Senata). Ukupno 435 kongresmena i 35 senatora.
Birališta su otvarena od šest do osam časova ujutru prema lokalnom vremenu u zavisnosti od vremenske zone i zatvaraju se od 18 sati do 21 čas.
Uobičajeno je da se pobednik proglašava u noći izbora, ali je na prethodnim izborima 2020. bilo potrebno više dana da se prebroje svi glasovi.
(Kurir.rs)