Donald Tramp (78) je novi, 47. predsednik Amerike. Zahvaljujući većini glasova osvojenih na proteklim izborima, Tramp je uspeo da iz trke za Belu kuću izađe kao pobednik i počevši od januara 2025. godine započeće svoj drugi četvorogodišnji mandat na mestu prvog čoveka Sjedinjenih Američkih Država.
Situacija u kojoj se sada nalaze i on i zemlja su daleko drugačije od one koju je ostavio za sobom. Mnogo toga se izdešavalo u međuvremenu – u Trampovom političkom životu, naciji i globalno. Buknula su dva velika rata – jedan u Evropi, drugi na Bliskom istoku, migrantska kriza, inflacija, pandemija kovida, koja je počela u vreme njegovog mandata. Sve navedeno je ostavilo posledice na ekonomiju, a upravo to najviše muči američke glasače.
Tramp proglasio je pobedu, ocenivši da je reč o ''najvećoj političkoj pobedi nekog političkog pokreta''.
- Hvala američkom narodu što mi je učinio čast da budem 47. predsednik ove zemlje. Boriću se za svakog građanina, porodice i budućnost, svakim dahom svog tela, neću se odmoriti dok ne budemo predali jaku Ameriku našoj deci koja to zaslužuju - rekao je Tramp tokom obraćanja svojim pristalicama u izbornom štabu u Zapadnom Palm Biču na Floridi.
Malo ko je verovao kada je otišao sa funkcije 2020. da će ponovo biti na čelu SAD.
Šta će biti izazovi njegovog mandata
Prema anketi istraživačkog centra Pju iz maja, "veoma veliki problemi" Amerikanaca su inflacija (62%), sposobnost republikanaca i demokrata da rade zajedno (60%), pristupačnost zdravstvenoj zaštiti (57%), ilegalne migracije (51%) i oružano nasilje (49%).
Takođe, stanje moralnih vrednosti je "veoma veliki problem" za 46% Amerikanaca.
ve će to sačekati Trampa kada ponovo uđe u Belu kuću. Prvi put mu je rival na izborima 2016. bila Hilari Klinton, koju je porazio sa 304 spram 227 elektorskih glasova i postao 45. predsednik, najstariji u istoriji SAD u prvom mandatu, prvi milijarder u kancelariji – i onaj sa najmanje političkog iskustva. Takođe je jedini američki predsednik koji je imao dva suđenja za opoziv – 2019. zbog pritiska na Ukrajinu da istraži poslovanja porodice Bajden a 2021. zbog podsticanja na pobunu (oslobođen je u oba slučaja). To je bilo nakon što je Tramp izgubio reizbor od Džoa Bajdena sa 306 spram 232 elektorskih glasova. Tvrdio je izbornu prevaru i pokušao da ospori rezultate. Njegove pristalice su 6. januara 2021. upale u Kapitol hil, nekoliko dana pre isteka mandata i Bajdenove inauguracije. Do marta ove godine je više od 500 njih osuđeno na zatvor, a podneto je preko 1.300 krivičnih optužnice.
Tramp je izašao iz Bele kuće obećavajući da će se vratiti. Proveo je godine tvrdeći da je izgubio izbore zbog prevare, oko čega je Amerika i dalje podeljena.
- Uz podršku svih u ovoj prostoriji, vratićemo Kuću, vratićemo Senat i našu zemlju, a onda, što je najvažnije, u 2024. vratićemo našu prelepu Belu kuću - rekao je u martu 2022. pristalicama u Fort Loderdejlu na Floridi.
Pre toga je, međutim, morao da porazi Kamalu Haris na izborima 5. novembra.
Kako je izgledao Trampov prvi mandat?
Povukao je SAD iz Iranskog nuklearnog, Pariskog klimatskog i sporazuma Otvoreno nebo, posvađao se sa NATO oko budžeta, obustavio finansiranje Svetske trgovinske organizacije, ušao u trgovinski rat sa Kinom, postao prvi američki predsednik koji je ikad posetio Severnu Koreju, zabranio ulaske u zemlju muslimanima iz sedam zemalja. Doneo je paket smanjenja poreza, imenovao troje sudija u Vrhovni sud i preselio ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.
Najveći uspeh njegove spoljne politike je bilo posredovanje u sklapanju istorijskog sporazuma između Izraela i Emirata. Ali, njegova politika je dovela do sukoba s Kinom, približavanja Rusiji, a udaljavanju od NATO saveznika i Evrope.
Važi za nacionalistu, anti-intervencionistu, izolacionistu i protekcionistu. Prebacuje mu se da podržava ekstremne desničare, da je šovinista i rasista. Ceni lidere čvrste ruke, poput Vladimira Putina i Kima Džong Una.
Druga Trampova trka
Za sada je, prema mnogima, bez presedana. Na stranu što se Bajden povukao iz trke nakon posrnule debate pa je Tramp trčao ka Beloj kući rame uz rame sa Harisovom. Na njega su pokušana dva atentata u razmaku od svega dva meseca.
Prvi pokušaj dogodio se 13. jula na mitingu u Batleru, Pensilvanija, kad je Tramp ranjen u uvo. Slike krvavog Trampa kako prkosno maše pesnicom obišle su svet. Drugi pokušaj se dogodio 15. septembra dok je igrao golf u svom klubu na Floridi. Napadač je uhvaćen, a Tramp nije povređen u incidentu.
Njegova kampanja eskalirala je uvredama na mitingu u Njujorku kada je jedan govornik okarakterisao Portoriko kao "smeće", koje su zasenile završnu poruku republikanskog kandidata. Čak su se iz Trampove kampanje ogradili i rekli da to ne odražava njihove stavove. Tramp je, doduše, posle rekao da je skup bio "festival ljubavi" i odbio da se izvini zbog uvreda koje su se čule sa njega.
Slično je rekao ovog meseca za 6. januar 2021, kad ga je opisao kao "dan ljubavi". Naime, Tramp je tog dana ima miting ispred Bele kuće pre nego što su hiljade njegovih pristalica došle u Vašington, što je kulminiralo upadom u Kapitol hil tokom zvanične izborne potvrde Bajdena. Sada je rekao da masa koja se pojavila tog dana "nije došla zbog njega već zbog naštimanih izbora". Prošlog avgusta je protiv njega podneta optužnica u Vašingtonu u vezi njegovih akcija 6. januara 2021. i oko tog datuma. Sama pobuna ili podsticanje na pobunu nije jedna od optužbi.
Sem toga, Tramp pokušava da ispliva iz još tri krivična slučaja.
Pravni problemi
Prvi je bivši predsednik u istoriji SAD koji je krivično osuđen, nakon što je 30. maja proglašen krivim za falsifikovanje poslovnih podataka u slučaju isplate 130.000 dolara porno glumici Stormi Danijels da ćuti o njihovoj aferi tik uoči izbora 2016. (presuda je odložena za 26. novembar).
Nekoliko nedelja kasnije, 1. jula, Vrhovni sud SAD je presudio da Tramp ima delimični imunitet u slučaju nezakonitog pokušaja da poništi rezultate izbora 2020. (ne deluje da će skoro biti suđenja).
U julu je takođe odbačen slučaj protiv Trampa na Floridi vezan za nezakonito držanje osetljivih vladinih dokumenata. Uložena je žalba, ali je neizvesno šta će biti nakon odluke Vrhovnog suda o imunitetu.
Takođe, Tramp je u avgustu optužen za krivičnu zaveru za poništavanje rezultata izbora u Džordžiji, a suđenje još nije zakazano.
Šta je Tramp rekao da će uraditi ako pobedi
Tramp ima dugu listu akcija koje želi da preduzme već prvog dana u Beloj kući. Obećao je da će preokrenuti mnoge politike uvedene otkako je napustio kancelariju, te nastaviti na nekim mestima na kojima je stao.
“Vašington post” je izbrojao da je od pokretanja kampanje Tramp izneo 41 različito obećanje o tome šta želi da uradi svog prvog dana. To uključuje “najveću masovnu deportaciju u istoriji Amerike”, ukidanje povlastica na električna vozila i zabranu transrodnim ženama da se bave ženskim sportom. Takođe planira da završi izgradnju zida između SAD i Meksika, uvede više tarifa na uvoz i poveća proizvodnju energije u zemlji. “Rat” protiv narko kartela i “mnogo bolja zdravstvena zaštita od Obamakera" biće mu prioriteti.
Obećao je da će iskoreniti "neprijatelja iznutra" i rekao da bi razmotrio upotrebu vojske protiv svojih političkih protivnika. Prošlog februara je na dva kampanjska snimka rekao da, ako “marksistički” tužioci odbiju da podignu optužnice za zločine i prepuste “naše gradove nasilnim kriminalcima”, “neće oklevati da pošalje federalne organe za sprovođenje zakona da povrate mir i javnu bezbednost”.
Na spoljnom planu, nastavio je napade na zemlje članice NATO. U februaru je rekao da se neće pridržavati klauzule o kolektivnoj odbrani i “ohrabrio" Rusiju da “radi šta god poželi” i napadne bilo koju članicu NATO koja ne plaća svoje obaveze.
Tramp je prošle godine takođe obećao da će okončati rat u Ukrajini “ubrzo nakon što osvoji predsedništvo” i tvrdi da mu ne bi trebalo više od jednog dana da reši sukob.
Trampov privatni život
Pre nego što je ušao u politiku, Tramp se bavio nekretninama. Rođen 1946. i odrastao u Kvinsu u Njujorku, diplomirao je ekonomiju u Vartonovoj školi Univerziteta Pensilvanija, nasledio očev posao sa nekretninama 1971, preimenovao ga u “Organizaciju Tramp” i proširio operacije na izgradnju i renoviranje nebodera, hotela, kazina i golf terena.
Posedovao je brend “Mis univerzum” od 1996-2015. i bio producent i voditelj rijaliti šoua “Šegrt” od 2003-2015.
Ženio se tri puta, prvi put 1977. čehoslovačkom manekenkom Ivanom Zelničkovom, sa kojom je dobio Donalda mlađeg, Ivanku i Erika – i desetoro unučadi. Par se razveo 1992. nakon Trampove afere sa glumicom Marlom Mejpls, sa kojom se oženio 1993. i dobio ćerku Tifani. Razveli su se sedam godina kasnije, a Tramp se 2005. venčao po treći put, slovenačkom manekenkom Melanijom Knaus, sa kojom je naredne godine dobio sina Barona.
Unazad su ga pratili razni skandali, od političkih i diplomatskih do seksualnih. U poslednjem takvom slučaju optužen je za seksualno zlostavljanje manekenke Stejsi Vilijams koju je upoznao preko Džefrija Epstajna tokom ’90-ih.
Sve o izborima u Americi 2024. možete pratiti na portalu Kurira.
Kurir.rs/Blic/Preneo: D. P.