Šest dana je prošlo od tragedije koja je pogodila Novosađane, ali i čitavu Srbiju, kada je stradalo 14 ljudi u nesreći na Železničkoj stanici ovog grada, a tom prilikom sa stravičnim povredama prošle su tri osobe, među kojima je i Teodora M. (23) iz Kisača, mlada majka i studentkinja medicine.
Teodorina tetka oglasila se za Kurir rekavši da trenutno nema nikakvih promena kada je reč o zdravstvenom stanju njihove Teodore, ali da se, kako kaže, svi uzdaju u to da će se ona izvući iz ovoga i oporaviti što pre.
- Još uvek je sve isto, bez promena, uzdamo se u doktore i u Boga da će živeti sa nama. Molimo Boga kako za nju, tako i za drugo dvoje povređenih - kratko je za Kurir rekla potresena tetka.
Inače, poruke podrške za povređene stižu sa svih strana, a vest o nesreći koju je doživela Teodora, posebno je pogodila i njenu nekadašnju razrednu, koja joj je posvetila potresnu pesmu pod nazivom "Samo se probudi...".
Samo se probudi...
Pamtim nežnost oka ti plavog,
um britki, bliskost s drugarima svim...
Velik' je Gospod,
još ćeš nam darivati osmeh svoj blistavi,
duša mi kaže, osećam, mnim.
Još ćeš s dragim svojim u zagrljaju sniti,
s čedom milim spokojne dane nizati,
cvet mirisati, ruke suncu širiti,
svetove miriti,
mnogo hteti, sve stizati.
Samo se probudi iz tog mučnog sna,
osmejak čarobni nam pokloni,
da oblake tmurne razvitla,
da tmine teške, što prete i plaše,
s duše nam otera, skloni.
Teodori, mojoj bivšoj učenici, teško povređenoj u nesreći na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Dvadesettrogodišnja Teodora je, podsetimo, bila na samom ulazu u Železničku stanicu kada se na nju obrušila betonska nadstrešnica teška nekoliko tona.
Spasioci su prilikom izvlačenja preživelih prisustvovali teškim prizorima, koje, prema njihovim rečima, nikada neće zaboraviti, pogotovo kada su radili na izvlačenju ove mlade majke, što je trajalo preko četiri sata. O tome je govorio Dragan Bjelić, volonter Organizacije za traganje i spasavanje Srbije (OTSS)
- Sećam se da smo pregovarali sa jednom ženom ispod ruševina, ali da me sada pitate šta smo joj govorili, ne znam. Važno je bilo da joj se sve vreme obraćamo, da je bodrimo i tešimo. Ona je bila izmenjene svesti, govorila neke stvari o svojoj porodici, teške reči. Sve su to stvari i emocije koje vas pogode, ali dali smo sve od sebe da ostanemo pribrani. Nakon nekog vremena uspeli smo da dođemo delom do nje, da joj lekari Hitne pomoći prikače infuziju kako bi izdržala proces izvlačenja - nakon tragedije ispričao je Dragan Bjelić.