KIM, PUTIN, SI - TRAMPOV LIČNI PRISTUP AUTOKRATAMA MENJA GLOBALNU DINAMIKU! Pompili: Kako povlačenje američkih trupa i diplomatska distanca utiču na Evropu?
Donald Tramp ostavio je neizbrisiv trag na globalnu scenu svojom politikom "Amerika na prvom mestu", koja je redefinisala ulogu SAD-a u svetu. Njegova sklonost ga građenju ličnih odnosa sa autoritarnim liderima izazvala je brojne reakcije javnosti, a na tu temu za Kurir televiziju govorila je italijanska novinarka Džulija Pompili.
Italijanska novinarka Džulija Pompili govorila je za Kurir televiziju i dotakla se aktuelne izborne groznice u Americi, a koja je preplavila ceo svet. Iznela je detaljnu analizu budućnosti kakva nas očekuje sada kada su rezultati izbora jasni i kada je Donald Tramp odneo pobedu, a glavno pitanje u javnosti jeste zbog čega je Evropa zainteresovana za izbore u Americi:
- Naravno da je Evropa zainteresovana za američke izbore. Prvi i osnovni razlog je odbrana. Naime, pošto se Evropska Unija još uvek muči da pronađe odgovarajuću spoljnu politiku, američki zaštitni kišobran utiče na mnoge odluke EU. Svaki pokret u okviru američke vlade i pravac delovanja na međunarodnom planu ima nekakav efekat u Evropi - rekla je Pompili.
Rezultati izbora u SAD uticaće na međunarodne odnose, a posebno u kontekstu transatlanskih veza:
- Imaće veliki uticaj, ako tako mogu da kažem. To smo već videli za vreme Trampove administracije. Njegova politika "Amerika na prvom mestu" bila je nešto veliko u međunarodnim odnosima i to se manifestovalo povlačenjem američkih trupa, ali ne na vojnom planu, već i na diplomatskom. Politika "Amerika na prvom mestu" se ogledala u povlačenju američke spoljne politike, uglavnom iz tradicionalnih zemalja saveznica, posebno u Evropi. Sa demokratama i najviše sa poslednjom administracijom, imali su upravo suprotno - afirmaciju savezništva od strane Bajdenova administracije i stalni razgovori sa saveznicima. To su dve velike razlike koje mogu da utiču na lokalne vlade, čak i ovde u Evropi.
Na pitanje koje ključne politike se očekuju od naredne administracije i kako će one uticati na svetsku ekonomiju rekla je sledeće:
- Još uvek ne znamo kako će Donald Tramp formirati svoju administraciju. To je prava misterija, njegovo okruženje verovatno će
pokušati da se drži nekih osnovnih postulata njegove prve administracije, još jednom povlačenje Amerike iz globalnih pitanja u
skladu sa pomenutom politikom. Pažljivo treba posmatrati ljude oko predsednika Trampa i njegove naredne korake, na primer, koga će postaviti za državnog sekretara i sekretara odbrane.
Pompili je istakla i svoje mišljenje da li su demokrate bile u pravu kada su zamenile Bajdena Kamalom Haris:
- Verovatno jesu, u čisto novinarskom smislu. Videli smo promenu u izbornoj kampanji republikanaca i u temama kojima su se bavili za
vreme predizborne kampanje. Te teme su se radikalno promenile sa prelaskom sa Bajdena na Kamalu Haris. Želeli su da prikazuju Trampa na međunarodnom planu kao čoveka koji donosi odluke. Na neki način, u političkom smislu, to je verovatno bila dobra odluka.
Otkrila je i kakvo je raspoloženje u Italiji kada je reč o promenama američke administracije:
- Mi pažljivo posmatramo svake četiri godine izbornu kampanju i videli smo koliko naše političke stranke ovde u Italiji nastoje da kopiraju neke od tema koje demokrate pokušavaju da nametnu za vreme kampanje. Na političkom i institucionalnom nivou vlada velika napetost zbog onog što se dešava u Americi. Obični ljudi i javno mnjenje obraćaju manje pažnje na ta dešavanja, ali nekakvo opšte mišljenje jeste da moramo da pažljivo pratimo šta se dešava ne bi smo li ustanovili na koji bi način neke politike mogle da utiču na Evropu i Italiju.
Tramp je najavio kako bi on mogao da zaustavi rat u Ukrajini, a kada se govori o geopolitici Trampov uticaj na Ukrajinu pošao bi mu za rukom:
- To je dobro pitanje. Tramp često govori o svojim ličnim odnosima sa nekim autokratama kao što je severnokorejski diktator Kim Džon Un i Vladimir Putin. Pokušao je da izgradi i lični odnosa sa Si Đin Pingom, predsednikom Kine. Ne znamo tačno koliko takvi lični odnosi mogu da utiču na politiku. Imamo jedan primer, za vreme prve Trampove administracije, u odnosima sa Kim Džong Unom i sa onim što je Tramp pokušao direktno da izgradi sa njim, to nije imalo srećan kraj. O denuklearizaciji se nije ni razgovaralo i pregovori Sjedinjenih Država i Severne Koreje su posle kratkog vremena prekinuti. Sa jedne strane, jako je teško rešiti neka pitanja i probleme, a kamoli rat, u ličnom odnosu sa nekim liderom.
Nedavno je došlo do porasta tenzija između Kine u Sjedinjenih Država, a na pitanje kako bi promena u Beloj kući uticala na dalji tok odnosa dve zemlje rekla je sledeće:
- To je komplikovano i ujedno najveće pitanje kada je reč o američkoj nacionalnoj bezbednosti. To je praktično nestranačko pitanje, jer i republikanci i demokrate smatraju Kinu velikom pretnjom za međunarodnu bezbednost. Oni se na različite načine bave tom pretnjom. Za vreme prvog Trampovog mandata videli smo koliko je oštra bila reakcija Donalda Trampa, iako je pokušao da izgradi lični odnos sa Si Đin Pingom. Demokrate su postupale manje više slično, s tim što nisu bili tako oštri i nastojali su da drže dijalog otvorenim, direktno sa Kinom i to na više nivoa - od klimatskih promena do odbrane. Istovremeno, međutim, čak i u krugovima najekstremnije levice među demokratama u Americi, Kina se smatra pretnjom. Sve zavisi od toga u kojoj meri to žele da pokažu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
POGLEDAJTE ANALIZU STRUČNJAKA ZBOG ČEGA JE TRAMP ODNEO NAJVIŠE SIMPATIJA BIRAČA U AMERICI: