Donald Tramp je po drugi put izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, vraćajući se u političku arenu s ciljem da „ponovo učini Ameriku jakom“. Ali svet u koji se vraća bitno se razlikuje od onog iz 2016. godine. Tramp preuzima odgovornost usred globalne nestabilnosti, s aktivnim konfliktima u Evropi i na Bliskom Istoku, migrantskom krizom, inflacijom i posledicama pandemije.
U jutarnjem programu Kurir televizije, politički analitičar Srba O. Filipović i strateški analitičar Emil Zoronjić komentarisali su Trampovu pobedu i analizirali ključne greške Demokratske stranke, kao i mogućnosti za međunarodne promene koje slede.
Filipović je istakao da je Trampova pobeda bila daleko ubedljivija nego što su najavljivale ankete.
- Očigledno je da je jedno od istraživanja koje smo primetili na društvenim mrežama, posebno u okruženju u Niksu, koje je pokazivalo da Tramp ima preko 30% veću podršku u odnosu na Kamalu Haris, bilo najpribližnije stvarnim rezultatima. Niko od nas, uzimajući u obzir prethodne američke izbore, nije želeo da veruje u toliki razmak između njih dvoje jer je obično razlika bila tesna. Uvek se o američkim izborima govori kao o neizvesnim, možda najneizvesnijim na svetu. Ali, ove godine Amerikanci su se drugačije postavili, što govori o njihovoj demokratiji, kao i o istraživanjima javnog mnjenja - rekao je Filipović i dodao:
- Istraživanja ponekad sugerišu određene procente, ali to ne mora da znači da će rezultati biti tačno takvi. Statistika ima svoja pravila i metodologiju, ali ljudi su nepredvidivi. Takođe, ostaje pitanje da li su istraživanja bila potpuno tačna ili su izborni štabovi plasirali ono što im odgovara da bi uticali na birače. Kada kažete da je tesno, često zapravo sugerišete suprotno i pokušavate da mobilišete što veći broj svojih glasača.
Voditeljka je potom upitala Zoronjića šta demokrate mogu naučiti iz ovog izbornog ciklusa za 2028. i šta ovo govori o društvenoj situaciji u Americi.
- Ako demokrate nastave ovako, već su zakasnile za 2028. godinu. Republikanci su pokazali da, osim što imaju stabilnu partijsku strukturu, poseduju i taj MAGA pokret koji privlači ljude koji inače ne izlaze često na izbore. To su glasači nezadovoljni sistemom, a Tramp je uspeo da ih privuče. Zato danas vidimo veći broj registrovanih republikanaca. Što se tiče broja glasova, Tramp je 2016. dobio 62 miliona glasova, 2020. čak 72 miliona. Sada se rezultati još prebrojavaju, ali ima oko 71 milion glasova, što je otprilike kao kada je izgubio prethodne izbore. S druge strane, demokrate su pale sa istorijskih 81 milion glasova na oko 65 miliona, što ukazuje na nedostatak motivacije među njihovim glasačima. Kamala Haris se fokusirala na pitanja poput prava na abortus, dok su istraživanja pokazivala da ljude više zanima ekonomija. Takođe, nije uspela da se izvuče iz senke Bajdena i da ponudi neku novu reformu - rekao je Zoronjić.
Zoronjić je naglasio važnost društvenih mreža kao kanala preko kog je Tramp dominirao, posebno u trenutku kada su veliki mediji i tradicionalne platforme bile naklonjenije demokratama
- Na društvenim mrežama dominiraju slike i mimovi povezani s Trampom - od magšota, slike u kamionu za čišćenje, pa do one gde služi u Mekdonaldsu. Kamale Haris, pak, gotovo da i nema u tom prostoru, što ukazuje na manju prisutnost i slabiji uticaj u javnosti.
Zoronjić se potom osvrnuo na pitanje o tome da li Tramp zaista ima plan za okončanje sukoba u Ukrajini.
- Tramp sigurno ima plan, s obzirom na to da je mnogo govorio o toj temi, iako nikada dovoljno precizno. Spominjao je da bi zaustavio sukob u roku od 24 sata od trenutka kada bi bio izabran, ali to se još uvek nije dogodilo. Na terenu i dalje ima žrtava. Ključno pitanje je koliko je Tramp spreman da radi na rešenju koje Ukrajina vidi kao „pravedan mir,“ a koje ne podrazumeva kapitulaciju, podelu teritorije, ili odustajanje od NATO integracija. Ukrajini su najvažnije bezbednosne garancije, teritorijalni integritet, i osiguranje da neće ponovo biti napadnuta od strane Rusije. Jedini način da Ukrajina dobije te garancije mogao bi biti ulazak u NATO. Ako Tramp uspe da obezbedi Ukrajini neku vrstu bezbednosnih garancija ili podršku NATO-a, on bi mogao postati važan saveznik Zelenskom. Međutim, ako pokuša da primora Ukrajinu na uslove koji su za nju neprihvatljivi, moglo bi doći do neslaganja, što bi dodatno narušilo ionako labilne odnose između Trampa i mnogih evropskih lidera - rekao je Zoronjić i dodao:
- Trampova politika u vezi s Ukrajinom verovatno će zavisiti od kontrole finansiranja. On bi mogao zahtevati da se sredstva za Ukrajinu opravdaju i osigurati da ne postanu deo korupcijskih skandala. Ukoliko pronađe način da podrži Ukrajinu uz smanjenje finansijskih troškova, mogao bi predstaviti to svojim glasačima kao uspeh.
Govoreći o Evropi, uočava se da su u nekim delovima Evrope Trampova politika i stavovi dočekani s manje oduševljenja. Međutim, na Zapadnom Balkanu, a posebno u Srbiji, raspoloženje je drugačije. Srbija je među državama sa najvišim procentom podrške Trampu, ispred Mađarske i možda Rumunije. Republika Srpska je čak priredila proslavu u čast njegove pobede. Filipović se dotakao ove teme i istakao:
- Naša emotivna priroda često vodi ka prevelikim očekivanjima. Iako mnogi ovde smatraju da bi Tramp mogao učiniti velike promene, realnost je da američka politika prema Kosovu i Metohiji, kao i Bosni i Hercegovini, verovatno neće doživeti radikalne promene. Tramp neće doneti čarobni štapić i rešiti regionalna pitanja onako kako bismo želeli. Međutim, njegova poseta Srbiji bila bi snažan simbolički potez, koji bi mogao nagovestiti promenu američke spoljne politike prema Zapadnom Balkanu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs