Nedavna dešavanja u osnovnim školama u Kaluđerici i Borči, gde su deca počinila ozbiljne incidente - osmogodišnjak je jurio školske drugove sa nožem, dok je u Borči maloletnik naoružan plastičnim pištoljem otimajući novac od učenika - ponovo su otvorila pitanje o sve prisutnijem nasilju među decom. Naša novinarka Ksenija Stojiljković razgovarala je sa psihologom Jovanom Jovanović, koja je za jutarnji program istakla ključne uzroke i mere prevencije za ovu rastuću problematiku.
Psiholog Jovanović naglašava da je ozbiljan problem to što su deca često prepuštena sama sebi.
- Veliki problem je što su deca često prepuštena sama sebi. Kontrola ponašanja kod dece razvija se kroz zajednički rad s roditeljima. Problematično ponašanje kod dece često predstavlja apel za pažnju - način na koji deca traže da se više posvetimo njima. U psihologiji postoji deo koji se odnosi na mišljenje, emocije i ponašanje. Kada primetimo problematično ponašanje, to znači da je deo koji se odnosi na formiranje mišljenja, stavova i rad na emocijama bio zanemaren. Kod nekih mališana, problematično ponašanje nastaje kao rezultat potisnutih emocija koje spolja ne vidimo, dok kod drugih može biti kopiranje loših modela ponašanja. Zato je važno da roditelji razgovaraju s decom, prepoznaju znakove problema i reaguju na vreme, jer ovakav problem ne nastaje preko noći - rekla je Jovanović i dodala:
- Nažalost, roditelji često veruju u zabludu da škola može sve rešiti, dok je u stvari ključna uloga roditelja. Kada dete uradi nešto pogrešno, odgovornost najčešće pada na roditelje. Zato je važno da roditelji više pažnje posvete deci, posebno onima s problemima u ponašanju, i da ozbiljno shvate svaki apel škole. Škole imaju svoje psihološke timove, i svaki roditelj može zatražiti podršku školskog psihologa. Međutim, ta podrška često zavisi od saradnje roditelja. Mnogi roditelji odbijaju ovakav vid pomoći jer veruju da njihovo dete nema problem, što dovodi do daljeg pogoršanja. Neophodno je osvestiti roditelje da traženje pomoći nije sramota i da pravovremena podrška može sprečiti ozbiljnije posledice. Svako nasilje treba sankcionisati, a ako se ne suzbije u ranom uzrastu, može se kasnije manifestovati kao nasilničko ponašanje u odraslom dobu, s mnogo težim posledicama.
Kako roditelji treba da pristupe deci koja su pretrpela nasilje?
- Deca koja su pretrpela nasilje takođe treba da se obrate psihologu. Nekada su u strahu da bi razgovor sa psihologom mogao pogoršati situaciju, ali u većini slučajeva im to pomaže da nauče kako da se nose s bolnim emocijama. Deca, posebno mlađeg uzrasta, često ne znaju kako da se suoče s emocijama, što može dovesti do problematičnih ponašanja. Kada je reč o porodicama u kojima postoji nasilje, takođe je korisno obratiti se za stručnu pomoć, jer je to često začarani krug iz kojeg je teško izaći bez podrške. Danas postoje mnogi sistemi podrške, kako u školama, tako i van njih, gde i roditelji i deca mogu dobiti pomoć - istakla je Jovanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs