Istraživanje je pokazalo da je približno 15% otpuštenih radnika uspelo da pronađe novi posao, dok je preostalih 6,2% i dalje u potrazi za zaposlenjem.
Najveći broj otpuštanja uočen je u sektorima kao što su HR, regrutacije, QA i umetnici. Zabrinjavajuće je što su upravo ti sektori zabeležili i najveći pad plata u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na dodatne izazove sa kojima se suočavaju profesionalci u ovim oblastima.
Tanija Loktionova, osnivačica agencije Values Value, ističe da je trend sniženja plata posebno primetan za seniorske pozicije u HR sektoru i pozicijama u regrutaciji, što potvrđuje i porast otpuštanja u ovim sektorima.
Razlike u platama između EU i zemalja van EU
Anketa je otkrila i značajnu razliku u medijalnim platama između zemalja Evropske unije i ostatka Evrope. Plata za pozicije srednjeg nivoa u gejming industriji zabeležila je blagi rast za većinu sektora, osim u HR i regrutacionim ulogama, gde su zabeleženi padovi. Ipak, uprkos određenim pomacima, razlike u visini plata i dalje su prisutne, što naglašava neujednačene uslove rada u zavisnosti od zemlje.
Pored plata, značajan je i rodni jaz koji i dalje postoji među zaposlenima u ovoj industriji. Na svim nivoima senioriteta, žene su u proseku manje plaćene od muškaraca, a ova nejednakost dodatno komplikuje položaj žena u industriji koja se već suočava sa čestim otpuštanjima.
Uporni problemi sa ravnotežom posla i privatnog života
Anketa je takođe identifikovala ključne razloge nezadovoljstva zaposlenih, gde su najčešće navedeni burnout, neprofesionalno upravljanje i loša ravnoteža između poslovnog i privatnog života. S obzirom na sve veće izazove sa kojima se suočava gejming industrija, ovi problemi dodatno narušavaju radnu atmosferu i motivaciju zaposlenih.
I dok su otpuštanja i padovi plata doneli izazove, jedno novo istraživanje pokazuje da je upotreba veštačke inteligencije u ovoj industriji u porastu. Preko polovine gejming profesionalaca izjavilo je da koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu, što je značajan porast u poređenju sa prošlom godinom, kada je taj procenat iznosio 37%.
Anketa, sprovedena od marta do juna 2024. godine, obuhvatila je preko 1.800 učesnika iz 50 evropskih zemalja, među kojima je najveći procenat bio zaposlen na srednjem i seniorskom nivou.
Izvor: Telegraf/Kurir/Darko Mulic