Počeo je da me izjeda crv sumnje kada sam video slike ruševine u Novom Sadu, a Miloš se ne javlja. Kasnije sam na vestima video ime i prezime mog sina na spisku stradalih, dva minuta kasnije ispred kuće parkirala se policijska patrola. Plašio sam se kakav je, da li je nešto ostalo od njega...
Dostojanstven u svom bolu, ovim rečima za Kurir počeo je svoju ispovest Goran Milosavljević, otac fudbalera Miloša Milosavljevića (21) iz Knićanina kod Zrenjanina, koji je nastradao kada je 1. novembra pala nadstrešnica na Železničkoj stanici Novi Sad. Miloš je na stanici bio sa svojom devojkom Anđelom Ruman (20) iz Stare Pazove koja je nažalost, takođe stradala ispod ruševina koje su tog kobnog dana pale nekoliko minuta pre podne. Miloša je, prema njegovim rečima, video veče pre nesreće kada se spremao za posao.
Kupio poklon za bebu
- Pre nego što je seo u kola kod kolege, vratio se sa ulaznih vrata i kaže: "Bolje da ponesem poklon za bebu, ko zna kad ću stići." Inače, Miloš i Anđela kupili su poklon za bebicu moje ćerka koja se nadavno porodila. Eto, kao da je znao - kaže u jednom dahu Goran.
Miloš je u petak ujutru završio smenu i otišao kod sestre koja živi u Novom Sadu.
- Supruga radi na 10 minuta od stanice i videli su se i čuli pre nesreće. Bili su na piću i onda ga je sestra odvezla na stanicu kako bi se našao sa Anđelom i kako bi došli kod nas kući. Imali su plan, pošto je njemu rođendan bio 31. oktobra da u subotu, 2. novembra prave veliku žurku na fudbalskom terenu ovde kod nas, ali vidite šta nas je zadesilo. Nismo slavili.
Potom je objasnio kada je čuo da je pala betonska konstrukcija na ulazu u novosadsku stanicu.
- Bio sam kući, radio nešto. Zove me supruga i pita da li sam se čuo sa Milošem, kažem da nisam. A ona mi onako pomalo uspaničeno odgovara "zovi ga i ako ti se javi, neka me zove" - počinje sećenja neutešni otac na dan kada je primio najtužnije vesti.
Bilo mu je pomalo čudno zašto ga supruga i ćerka stalno zivkaju i pitaju za Miloša i Anđelu, nešto mu nije dalo mira.
- Zvao sam ga i ja, ali se nije javljao. U jednom trenutku pitao sam suprugu da mi kaže šta se dešava i tada mi je objasnila da se desila nesreća na stanici. Mislio sam otišao je on sigurno, možda se ne javlja jer je u autobusu, igra igrice, pa da neće da se javi da ga ne prekidamo. Isprva mi je to bilo napameti - kaže Goran i dodaje da ga je tada pozvao prijatelj.
- Rekao mi je da upalim televizor i vidim šta se dešava u Novom Sadu. Video sam krš, lom i tu ruševinu. Tada je počeo da me izjeda crv sumnje. Pozvao sam i Klinički centar Vojvodine negde oko 13 časova, nisam dobio nikakvu informaciju.
Njihovi porodični prijatelji takođe, nisu mogli da "sede mirno" pa su se raspitivali kod instutucija povodom nesreće.
- Polako su pristizale informacije, onako šturo, ali ja sam u tom nekom haosu imao neki osećaj. Znao sam da mu se nešto desilo, ali nisam zna šta tačno. Nisam znao da li je samo povređen i ako jeste, koliko i u kakvom je stanju. Prolazile su mi misli i da je nastradao - kaže potresnim glasom Goran.
- Zvali su me i njegovi iz kluba da pitaju gde je Miloš, jer im se nije javljao. Hteli su da pitaju za popodnevni trening. Nekako delovalo mi je kao da me umiruju u nekom šaljivom tonu: "Miloš, od kad ima devojku nikom se ne javlja." Sećam se da sam im u tom maniru i odgovorio "da su to momačka posla."
Najteži poziv
Miloševa majka i sestra, kako dalje navodi, bile su ispred bolnice i kod stanice tokom celog dana.
- Supruga me je nekako kritikovala što ne dođem u Novi Sad, a ja joj rekao "da treba da se vrate kući i da će nas obavestiti o svemu." Tako je nažalost, i bilo. U 19.50 časova video sam na vestima ime i prezime mog sina. Javljaju da je nastradao - priča on i nastavlja:
- Dva minuta kasnije, parkira se ispred kuće patrola. Izlaze četiri policajca, dolaze da me obaveste da sam ostao bez sina.
Poziv koji je tada morao da obavi, bio je veoma bolan.
- Pozvao sam suprugu i rekao joj da smo ostali bez Miloša. Naš Miloš je nastradao. U tom trenutku kada sam saznao za vest, razmišljao sam i da li ću imati snage da ga vidim. Bio je ispod tih ruševina, nisam znao da li je nešto ostalo od njega... Mislio sam, nema šta da se vidi - kaže Milošev otac.
Nastradali Miloš nije imao fizičkih teških povreda i to se uverio nakon identifikacije tela.
- Bio je u trenerci, samo mu je duks bio krvav. Na belim patikama nije bilo ni kap krvi, čak mu je i telefon ostao čitav. Imao je povredu na levoj strani glave i na ramenu. On i Anđela izvučeni su među prvih četvoro nastradalih - navodi Goran Milosavljević i navodi da odgovorni za nesreću treba da odgovaraju. Pored Anđele i Miloša, život je izgubilo još 12 žrtava, dok su tri osobe teško povređene.
Nesreća
Samo što su izašli iz stanice, nadstrešnica je pala na njih
Milošev otac, Goran Milosavljević nam je zatim objasnio i gde su Anđela i Miloš stajali kada je pala betonska konstrukcija.
- Poznajem tu stanicu i po povredama koje su imali donekle sam zaključio gde su bili. Naime, Anđela je izašla iz voza, prošla perion, sad ne znam da li je Miloš čekao baš na perionu, ali deluje da su se zajedno uputili kroz zgradu stanice i to ka desnoj strani stepenica. Bili su tik do te terase, ispod nadstrešnice i zato ih je malo zakačila, ali nažalost dovoljno da ih više nema - kaže u jednom dahu Goran:
- Anđela je u tom trenutku pričala sa majkom, čula je vrisak, tutnjavu od pada...
Moraju da žive sa tim bolom i tugom koju osećaju od tog 1. novembra, navodi sagovornik.
- Video sam i snimak pada te nadstrešnice. Video sam - kazao nam je on, pa dodao da se porodično drže jer moraju da nastave život i usled ovako velikog gubitka.
Komemoracija
Tek sad sam shvatio koliko su ljudi voleli Miloša
Kako nam je naveo sagovornik, u nedelju Milošev klub igra poslednju utakmica u kolu.
- Biće to nekako njemu i Anđeli u čast. Nosiće se majice sa njihovim fotografijama. S druge strane, koliko god da sam mislio da poznajem svoje dete, imao sam utisak na komemoraciji da ga ne znam. Nekako, toliko ljudi je došlo, svi su pričali o njemu i nisam znao da je toliko voljen - kaže ponosno Goran i dodaje da će teren koji se sada gradi nositi ime njegov sina, njemu u čast.