Srbija, koja se vekovima nalazi na raskrsnici Istoka i Zapada, nudi Trampovoj administraciji specifičnu platformu za redefinisanje američke uloge u regionu. Jedan od najboljih načina za ovo jeste Trampov dolazak u Srbiju. Poseta Beogradu 47. američkog predsednika ne bi bila samo dnevnopolitički već i istorijski događaj koji bi pokazao da Amerika vidi Srbiju kao partnera u svetu koji se menja.
Za Donalda Trampa, uspeh se meri rezultatima. Pitanje je gde je u ovom delu Evrope bolje poslovno okruženje nego u Srbiji, zemlji koja sve više postaje privlačna za investitore, uključujući i članove porodice novog američkog predsednika. Mnogi u tim investicijama vide nešto korumpirano, ali bez ikakvih dokaza. Ljudi koji se bave privatnim biznisom obično moraju da investiraju taj novac, a diverzifikacija je jedna od najstarijih i najpouzdanijih strategija u investiranju. Srbija je idealna destinacija za one koji žele da deo svog kapitala ulože u bezbednu, neutralnu zemlju sa ekonomskim rastom. Jačanje američkih biznisa će biti jedan od glavnih zadataka Trampove administracije i zato postoji još veća potreba za posetom američkog predsednika, koja pretenduje da bude odlučujući signal američkim investitorima.
Tramp je poznat po tome što voli da ostavlja trajan trag gde god da krene, a Beograd bi mogao biti sledeće mesto gde će osnažiti svoje nasleđe. Srbija nije samo još jedna država u nizu onih koje žele da se nađu na Trampovoj dobroj strani. U pitanju je država s važnom strateškom pozicijom i dugom istorijom za koju se sve više interesuju mnogi svetski lider. Poseta Beogradu poslala bi jasnu poruku i Evropi i svetu: SAD je posvećena stabilnosti na Balkanu, ali u partnerstvu sa Srbijom kao samostalnim akterom, a ne američkim klijentom. Važno je da Srbija pokaže Americi i svetu da nije tzv. država teret, već partner koji savesno i proaktivno preuzima i ispunjava obaveze. Danas imamo generacijsku priliku da redefinišemo odnose Srbije i SAD i da pokažemo da srpsko društvo nije antiameričko, već je bilo frustrirano politikom Zapada i Amerike prema našoj zemlji s kraja 20. i početkom 21. veka. Svež pogled na region i ostavljanje lenjih intelektualnih pogleda iz prošlosti iza sebe može da bude prilika za novu viziju saradnje Srbije i SAD. U toj novoj viziji biće neophodno da budemo spremni i da znamo šta želimo od odnosa sa SAD u budućnosti. Nakon nekoliko decenija vakuuma koji je bio ostavljen u našim odnosima, kad su se srpskim pitanjem više bavili drugi a manje mi, to je počelo da se menja našim proaktivnijim delovanjem. U tom smislu je posao koji radi Pupin inicijativa izuzetno važan da osvežimo poziciju Srbije u Vašingtonu i da predstavimo novu viziju odnosa Srbije i SAD.
Iako su odnosi Srbije i SAD prošli kroz različite faze, ono što ih povezuje je snažna istorijska i kulturna veza. I Srbi i Amerikanci imaju privilegiju da se ponose znamenitim ličnostima poput Tesle i Pupina, a istorija zajedničke borbe dva naroda za slobodu predstavlja još jedan razlog za Trampovu posetu. Verovali ili ne, Tramp ne bi bio ni prvi američki magnat koji pomaže Srbiji - fondacija Endrua Karnegija je pomagala da Srbija stane na noge nakon Prvog svetskog rata, i u sklopu te pomoći je izgrađena Univerzitetska biblioteka u Beogradu.
Dolazak Trampa u Srbiju ne bi bila samo još jedna dnevnopolitička vest već simbol početka jednog novog doba u srpsko-američkim odnosima. Posetom iz SAD na najvišem nivou Srbija bi konačno dobila priliku da Amerikancima pokaže svoje pravo lice, koje je teško videti sa druge strane sveta - modernu, dinamičnu zemlju koja teži stabilnosti i razvoju. S druge strane, Donald Tramp bi mogao da nađe snažnog saveznika u srpskom narodu, koji ceni vrednosti kao što su sloboda, vredan rad i neprestana borba za bolje sutra.