Kraj novembra 1996. godine, stanovnici Komorskih ostrva i turisti uživaju na plaži Indijskog okeana, ne sluteći da će uskoro prisustvovati tragičnoj sceni koja je okončala jednu od najsmrtonosnijih otmica u svetu avijacije ikada.
U trenutku dok je držao kameru uperenu u more, pesak i kupače, jedan turista je primetio avion koji se nemilosrdno survava pravo prema površini okeana, pokušavajući da uradi ono što niko nikad nije uspeo - bezbedno sleti na površinu otvorenog mora. Pratio ga je kroz objektiv svoje kamere i tako je nastao jedan od retkih autentičnih snimaka avionske nesreće leta 961 Etiopijen erlajnsa (Ethiopian Airlines).
Šta se desilo na letu 961?
Sa 42 godine života, 1996. godine pilot Leul Abate stekao je čin kapetana i imao je ukupno 11.500 sati letenja, što ga je činilo iskusnim letačem na svim putničkim avionima koji su tada bili u posedu Etiopijan erlajnsa.
Let 961 bio je redovan međunarodni let Boinga 767-260ER, koji je saobraćao između glavnog grada Etiopije Adis Abebe i Abiđana, Obala Slonovače (sa presedanjem u Najrobiju, Brazavilu i Lagosu). Njime je upravljao Leul, kao glavni pilot, uz pomoć kopilota Jonasa Mekurija (34), a u avionu se nalazio i mehaničar, devet članova kabinskog osoblja i 163 putnika. Let 961 otpočeo je svoje putovanje sa međunarodnog aerodroma u Adis Abebi u 11 sati i 9 minuta po lokalnom vremenu, skrenuo na jug prema Najrobiju kako bi uhvatio rutu za Keniju u koju trojica putnika sa leta nisu imala nikakvu nameru da stignu.
Dvadeset minuta nakon poletanja, putnici su primetili trojicu Etiopljana kako trče prema kokpitu i čuli upozorenje jednog od njih: "Svi na svoja mesta! Imam bombu!"
Ove dve rečenice bile su dovoljne da svim putnicima postane jasno da se radi o otmici.
Prošavši kroz kuhinju, otmičari su otvorili neobezbeđena vrata kokpita i naoružani aparatom za gašenje požara i sekirom, pretukli kopilota Mekurija, a zatim Leulu saopštili svoj jedini zahtev - da izađe na otvoreno more i preusmeri let ka Australiji.
- Jedan momak je pritrčao mašući rukama, kao da je lud. Nisam siguran šta je hteo da kaže, da bi nakon toga primetio još jednog tipa i samo sam rekao - uh, ovo liči na otmicu. Otmičari su objavili da imaju bombu i da preuzimaju avion. To što su držali u ruci meni je delovao kao kutija za cipele iz koje vire neke žice, ko zna šta je to bilo (vlasti su kasnije utvrdile da je navodna "bomba" zapravo bila pokrivena boca pića). Iznenađujuće je koliko malo toga možeš da se setiš kada misliš da ćeš umreti - izjavio je kasnije tadašnji konzul SAD-a u Bombaju (današnji Mumbaj) Fenklin Hadl koji se sa suprugom našao na pomenutom letu, krenuvši na safari u Keniju.
Otmičari ušli u kokpit, avion se "zakucao" u okean
Kako su otmičari pretili da će dići avion u vazduh, pilot nije imao puno opcija. Sarađivao je sa otmičarima i kontaktirao kontrolu leta kako bi ih uverio da količina goriva koja se nalazi u avionu nije dovoljna ni za četvrtinu putovanja do Australije.
Za Leula, kome je ovo bila već treća otmica u karijeri, nakon prve 1992. godine i druge tri godine kasnije situacija u avionu, nije bila novost. Međutim, prve dve koje su se završile predajom otmičara, potpuno će izbledeti naspram onoga što ga je tek čekalo.
Nastavio je da prati afričku obalu prema jugu, krećući se ka Komorskim ostrvima, uprkos insistiranju otmičara da skrene prema istoku ka Australiji. Nakon tri i po sata leta, otkazao je desni motor aviona. Glavni otmičar sve vreme je bio u pilotskoj kabini sa Leulom, dok su druga dvojica čuvala stražu ispred kokpita, naizmenično proveravajući o čemu se unutra radi.
Kada mu je dosadila igra pilota koja je bila daleko od njegove zamisli, glavni otmičar je nakratko izašao iz kokpita da se konsultuje sa ostalima o sledećim koracima, a taj trenutak je Leul hrabro iskoristio i uključio razglas: "Dame i gospodo, ovde vaš pilot. Ponestaje nam goriva i gubimo i jedan motor. Očekujemo udarno sletanje. Molim sve putnike da reaguju na otmičare. Hvala".
Iako je njegov poziv ostao bez reakcije, delu putnika je već bilo jasno šta će uslediti.
Leul je pokušao prinudno da sleti na međunarodni aerodrom na Komorima, ali u tome su ga otmičari fizički sprečili. Boreći se sa njima, pokušao je da preusmeri letelicu prema severnom kraju ostrva i sleti na talase Indijskog okeana, međutim, nekoliko sekundi pre kontakta sa vodom, avion se nagnuo i motor i vrh krila su udarili o površinu vode, vukući celu letelicu koja se zatim potpuno raspršila.
Delovi trupa aviona brzo su potonuli, a sa njima i većina putnika koji su ostali zaglavljeni u kabini jer su prerano naduvali pojaseve za spasavanje što ih je prikovalo za plafon aviona čija unutrašnjost se polako punila vodom.
U nesreći poginulo 125 ljudi
Od 175 putnika i članova posade, njih 125 je poginulo, uključujući i otmičare. Leul i još šestoro članova posade su preživeli, neki od putnika su zadobili teške povrede, neki lakše, a samo četiri putnika su ostala nepovređena.
Leul i Jonas su nastavili da lete za Etiopijan erlajns do svog penzionisanja, a Leul je dobio nagradu za profesionalizam u bezbednosti letenja Fondacije za bezbednost letenja, iako je uvek insistirao da je Jonas, koji se borio protiv otmičara dok je leteo avionom, bio pravi heroj.
(Kurir.rs/Blic/Preneo: Đ. M.)