Ponovni dolazak novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa na čelo te države uzeće primat nad kosovskim pitanjem iz ruku Evropske unije, koja ga godinama prolongira, smatraju sagovornici Kurira koji ukazuju da je to šansa za Srbiju da se bolje pozicionira i dovede do rešenja u svoju korist.
Da će Trampova administracija biti naklonjenija Srbiji, ocenio je i bivši ambasador SAD u Srbiji Vilijam Montgomeri, koji je naglasio i da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti provocira bez povoda, odnosno sprovodi spori vid etničkog čišćenja, i ukazao da se na to nije dovoljno reagovalo.
"On preduzima akcije kojima tera Srbe da napuste KiM. Rekli smo nominalno da se to prekine, ali nismo koristili načine, nadam se da sada hoćemo. Treba da gledate kako ćete vi reagovati. Cenimo vašu umerenost u vezi s tim provokacijama, razmislite šta želite da radite", rekao je Montgomeri za K1.
Komentarišući zašto instrumenti za sprečavanje Kurtija nisu dosad upotrebljeni, rekao je da su imali generaciju političkih lidera koji su formirali stavove prema regionu u periodu od pre tridesetak godina i nisu ih promenili.
"Ja bih nešto uradio s Kurtijem, ali šta bi posle toga Srbija htela - da li da vratimo metak u cev i da Kosovo ponovo bude deo Srbije... Problem je i što sada Balkan nije prioritet, a opet su svi problemi i dalje prisutni. Ne postoji volja EU da se nastave stvari, ali nisu voljni da pomognu ni Kosovu. Nemam poštovanje za taj njihov pristup", rekao je američki diplomata, a upitan da li će se sada promeniti stav SAD prema dijalogu Beograda i Prištine, odgovorio je da je to jedina dobra stvar koju može da kaže u vezi sa izborima.
"Kurti bi trebalo da bude veoma uplašen", istakao je Montgomeri.
Šansa za Srbiju
Da je vraćanje Trampa na čelo SAD definitivno prilika za Srbiju da rešavanje kosovskog pitanja okrene u svoju korist, smatra i nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović.
"Tramp je lice s bekgraundom, neko ko traži konkretan rezultat akcije, ne voli da se pitanje otvori i ostane nerešeno, jer to smatra negativom u bilansu i ide napred. To će biti šansa za nas, ako budemo razvijali bilateralne odnose sa SAD kao do sada, jer je za njega Srbija mnogo važnija za ukupnu politiku negoli sićušno Kosovo i na kraju bi mogao da zaključi da je za američke interese nedopustivo da zbog manjeg ispuste većeg igrača. Zato će morati da revidira apsolutni stav o priznanju Kosova i ići će na traženje rešenja sa Srbijom. To je biznis logika i on je taj koji može to da sprovede. A umaranje druge strane kao što su to radile demokrate i čekale da se predamo, nije u njegovom interesu. Sve u svemu, ako Tramp opstane četiri godine, ako bude imao vremena da se pozabavi tim međunarodnim pitanjima, on će više uvažavati Srbiju nego Kosovo jer će mu biti značajnija u ukupnom bilansu", smatra Jovanović.
Iako je to još na, kako kaže, dugom štapu, u tom pravcu naša država treba da deluje.
"Ovaj novi odnos snaga u svetu i značaj Srbije u ovom regionu idu nama naruku", konstatovao je Jovanović.
Konfrontacija
Politički analitičar Srđan Graovac takođe smatra da će Amerika s dolaskom Trampa na čelo države igrati značajniju ulogu u rešenju kosovskog pitanja jer, kako ističe, njegova administracija neće popuštati Parizu i Berlinu da drže primat po tom pitanju, već će želeti da stvari uzme u svoje ruke i menjaće pristup prema pregovaračkom procesu.
"Biće svakako korisnije za našu stranu, ali ipak ne treba očekivati suštinske promene. Na kraju krajeva, kada govorimo o toj administraciji i načinu na koji oni vide pitanje KiM, pokazali su nam Vašingtonskim sporazumom. Znači, oni stoje čvrsto na stanovištu da je Kosovo za njih nezavisna država i da od toga nemaju nameru da odustanu, ali da žele da se postigne neka vrsta sporazuma između Srba i Albanaca koji će pacifikovati situaciju u regionu i koji će sprečiti neki eventualni sukob", kaže Graovac za Kurir.
Dodaje i da nije tajna da Ričard Grenel, kao čovek koji se najviše bavi našim regionom i pogotovo pitanjima KiM u administraciji Donalda Trampa, ima izrazito negativan stav prema Kurtiju i njegovom nekonstruktivnom stavu i dijalogu.
"Uostalom, kada je Grenel bio ključni čovek američke administracije za pitanje KiM, Kurti je morao da odstupi s vlasti, pa možemo i sada očekivati da traže konstruktivan stav, da se ispune preuzete obaveze i neminovno će ih dovesti u sukob s Kurtijem ili konfrontaciju jer je on neko ko nije spreman na kompromise. Zato možemo očekivati ili da traže da Kurti promeni stav i krene putem realizacije ZSO ili da traže da odstupi s vlasti i otvori put za novog predstavnika koji će biti spreman da ispoštuje postignute dogovore", zaključio je Graovac.
Kurir.rs