Rimsko arheološko nalazište Pompeja ograničiće broj posetilaca ovog lokaliteta na 20.000 dnevno počev od 15. novembra, nakon naglog porasta broja posetilaca, javlja danas Bi-Bi-Si (BBC).
Gabrijel Zutrigel, direktor lokaliteta, rekao je da je smanjenje uticaja posetilaca u Pompeji važno zbog očuvanja i bezbednosti tog arheološkog nalazišta.
Ograničenje na 20.000 posetilaca dnevno će verovatno dovesti do toga da broj turista bude smanjen samo u nekoliko prilika. Portparol nalazišta rekao je Rojtersu da je broj posetilaca premašuje 20.000 samo kada je ulaz besplatan, prve nedelje u mesecu.
Rekordnih 36.000 turista posetilo je ovo mesto prve nedelje u oktobru. Više od 480.000 ljudi posetilo je tokom celog oktobra 2024. godine, u proseku oko 15.000 posetilaca dnevno. Najprometniji mesec ove godine bio je maj, sa oko 517.000 ljudi, odnosno oko 16.000 dnevno.
Skoro četiri miliona ljudi posetilo je Pompeju 2023. godine, što je za trećinu više nego prethodne godine. Pompeji, rimski grad zatrpan u erupciji planine Vezuva 79. godine naše ere, jedno je od najbolje očuvanih rimskih lokaliteta bilo gde u svetu.
Erupcija Vezuva sačuvala je njegove ruševine gotovo netaknute, ispod sloja pepela nakon više od 2.000 godina.
Oko trećine lokaliteta tek treba da se iskopa. I dalje je od ogromnog interesa za arheologe, pružajući najpotpuniju sliku svakodnevnog rimskog života.
Ranije ove godine, arheolozi su otkrili freske mitskih grčkih likova, uključujući Jelenu Trojansku i Apolona. Umetnička dela su pronađena u sali za bankete sa podom od mozaika izgrađenim od više od milion belih pločica.
Međunarodni tim istraživača ispitao je genetiku pet osoba koje su umrle tokom erupcije vulkana Vezuv, a rezultati istraživanja pokazali su da su pojedini stanovnici Pompeje poticali od imigranata iz istočnog Mediterana.
Kurir Web/Beta