Ivana Joksić (32) nastavila je normalno da živi nakon što joj je presađen organ od petnaestogodišnje devojčice koja je preminula. U stalnom je kontaktu s roditeljima donorke, koji su se odlučili na humani čin..
"Život mi je visio o koncu. Moju jetru je zahvatila ciroza i hitno mi je bio potreban novi organ. Dok sam se borila za život, jedna petnaestogodišnja Sofija je izgubila bitku s bolešću i preminula je."
- Nesebična porodica preminule devojčice, u najtežim momentima rekla je "da" doniranju organa i na taj način spaseno je nekoliko života, među kojima je bio i moj - počinje priču Beograđanka Ivana Joksić (32) kojoj je presađena jetra.
Šest godina nakon operacije, dodaje Ivana, uspela je da ostvari svoj san i postane mama.
- Morala sam da čekam da moje zdravstveno stanje bude dobro kako bih zatrudnela. Išla sam redovno na kontrole, vodila računa o zdravlju. Bila sam strpljiva i nadala sam se najboljem. Tako je i bilo, u februaru ove godine rodila sam ćerku i ostvarila svoju najveću želju. U znak zahvalnosti prema mojoj donorki, kojoj dugujem život, ćerki sam dala ime Sofija - kaže sagovornica.
Prvi simptomi
Ivana se priseća da je prve simptome bolesti osetila kada je imala samo 23 godine. Kako objašnjava, oni su bili potpuno bezazleni na prvi pogled, ali ubrzo je saznala da ima tešku bolest.
- Sećam se promena na koži, nekog blagog umora, ali ništa nije delovalo kao da će biti ozbiljno. Međutim, kada se klupko odmotalo, postala sam kandidat za transplantaciju već sa 26 godina, kada je ciroza jetre dostigla poslednji stadijum. Nisam mogla da radim, da putujem, pila sam lekove. Često sam imala temperaturu, ležala, pila nenormalne količine tečnosti i bilo je poražavajuće za mene to što ne mogu ništa. Ako treba organ, u redu, pojaviće se... I tako je i bilo, tako sam razmišljala. Nažalost, jedna devojčica izgubila je život, a ujedno je spasla nekoliko ljudi jer je ta porodica bila nesebična - priča sagovornica.
Kako kaže, svesna je da je imala mnogo sreće jer je organ koji joj je produžio život čekala svega 20 dana.
- Kada se organi presađuju, mnogo je važno da primalac i davalac organa budu sličnog godišta. Iako je moja donorka bila mlađa od mene desetak godina, ja sam bila podobnija za transplantaciju od drugih pacijenata koji su imali oko 50 godina i takođe čekali jetru. Verujte, odmah nakon operacije osećala sam se bolje. Na noge sam stala nakon tri dana, a ubrzo su mi se vratile sve funkcije. Moj život je nakon transplantacije postao potpuno normalan. Nemam nikakve bolove niti tegobe - kaže ova Beograđanka.
Večno zahvalna donorima
S ponosom ističe da je u kontaktu s porodicom svoje donorke.
- Ti divni u humani ljudi upoznali su moju sedmomesečnu ćerku Sofiju, koja je dobila ime po njihovoj preminuloj ćerki. Baš smo pre nekoliko dana nas dve bile u poseti kod njih. Oni znaju koliko sam im neizmerno zahvalna, jer velika je stvar da u momentu kada vašem detetu nema spasa, vi spasavate tuđe dete, a danas je to dete rodilo dete, koje je dobilo ime upravo po njoj. S njima se čujemo skoro svaki dan i zaista smo bliski - kaže Ivana.
Sličnu sudbinu imao je i Ivanin otac, kome je hitno trebalo presađivanje organa. Nažalost, on nije dočekao da mu spasu život.
- Moj otac je čekao novi bubreg i srce, ali nije dočekao. Preminuo je pre tri meseca u 56. godini života. Srbija je među poslednjim zemljama na svetu po broju broju doniranja organa, što je zaista poražavajuće. Nema humanijeg čina od toga. To ja mogu najbolje da posvedočim, jer da nije bilo saglasnosti Sofijine porodice, ja danas ne bih bila živa, niti bi bilo moje ćerke. Apelujem na sve i molim ih da kada se desi nešto i kada nekome najmilijem nema spasa, razmisle o donorstvu organa. Tim gestom spasavate nekoliko života. Ima mnogo faktora koji utiču na to da li će neko dobiti organ i, na kraju, nema mesta malverzacijama - poručuje Ivana.
Kurir.rs/Informer