KILAVI RADOVANI S NEZAJAŽLJIVOM AMBICIJOM Sve čine da ostanu na čelu, a ne znaju šta rade! Opozicija gubi konce i to može da bude jako opasno
Prvaci opozicionih partija predvode građane nezadovoljne politikom aktuelne Vlade u Srbiji, i u njihovo ime nastoje da se na izborima ili mimo njih, što će reći: na svaki način, dokopaju vlasti da bi vodili celu državu.
Ali ko predvodi opozicione lidere? Ko upravlja Đilasom, Ponošem, Marinikom, Lazovićem i ostalima čije konferencije za štampu redovno prenose Nova i N1, slikaju se za naslovnice Radara i ne izlaze iz "Utiska nedelje"? Ko njima govori šta da rade?
Odgovor na ovo pitanje će vas zapanjiti!
Ali, pre toga, nužna napomena: ne, ovo nije tekst o vezama Šolaka i Đilasa sa lobističkim grupama, ni o izdašnim donacijama opozicionoj sceni, ovo je priča o jednom čisto domaćem skandalu, bruci koja je ogolila jad i bedu onih koji nam probiše uši svojim "ja pa ja".
Ovako je bilo, ko ne veruje, može čitavu hronologiju da prati na portalima...
Dan posle rušilačkih nemira u Novom Sadu, kada se iz dostojanstvenog skupa onih koji su došli da odaju poštu nastradalima na Železničkoj stanici izdvojila grupa huligana odranije poznatih javnosti i kamenicama, bojom i fekalijama zasula Gradsku kuću, srpski opozicionari odlučili su da i u Beogradu naprave protestni skup.
Računali su da bi ovog puta najzad - posle neuspeha u slučaju poplava, pandemije, "Ribnikara" i Malog Orašja i Dubone - tugu naroda zbog izgubljenih ljudskih života mogli da preusmere u nasilje razmera dovoljnih da izazovu prevrat u zemlji. Uostalom, to više i ne kriju:
- Ako bi došao ogroman broj ljudi, nema šta da se pregovara, vlast mora da se skloni! - prepričao je Zoran Lutovac kolektivni vlažni san.
Ono najumnije i najkvalitetnije što srpske opozicione stranke imaju (uostalom, zato su u rukovodstvima) u sredu je diskutovalo, analiziralo i zaključilo da se protest održi u sredu, 13. novembra, i to u 13 sati. Da zaposleni napuste svoja radna mesta i "zaustave Srbiju". Da nijedan poslodavac neće smeti da ih zbog odlaska s posla kazni, valjda se podrazumeva. Kad bismo se zezali...
Elem, kao što to na opozicionoj sceni redovno biva, u četvrtak su se javili oni koji su pitali "ko vam je to radio".
Bojan Pajtić, nekadašnji predsednik DS, zaključio je da će se do srede "izgubiti zamah i energija", a oglasio se i Miran Pogačar, novosadski aktivista i profesionalni demonstrant (brani od Silvane do Nirvane, govorio je na skupovima poljoprivrednika, influensera i svih između).
- Ko je ovlastio centrale stranaka da bez bilo kakve konsultacije sa pokretima, aktivistima i omladinom Novog Sada odlučuju o tome kada će, gde i kakav biti sledeći protest? - napisao je na društvenoj mreži Iks.
Jedan iz grupe "najumnijih i najkvalitetnijih" opozicionih prvaka, Zdravko Ponoš, osetio je potrebu da sebe i društvo opravda što su u ovakvoj situaciji prvenstvo dali svom produženom vikendu, pa je objasnio da su odlučili da sačekaju roditelje koji su decu za raspust vodili izvan grada - kao, bez Beograđana koji idu na skijanje u Austriju nema ih dovoljno... Usput je generalski odbrusio Pogačaru:
- Zašto bi neka parlamentarna stranka pitala nekog lokalnog političkog aktera za dozvolu za bilo šta?
U petak su Đilas, Ponoš, Marinika i ostali spustili durbin i saopštili: protest će biti u ponedeljak u 17 sati!
Ništa skijaši iz Austrije, ništa "nešto što će da liči na generalni štrajk" (tako je opisivan izlazak sa posla u radno vreme), ništa analize i duboko promišljanje, taktika i strategija, ništa "zašto bismo pitali koga bilo šta".
Dva su moguća odgovora na pitanje zbog čega je došlo do ovakvog preokreta.
Jedan je da im je naređeno odozgo. Da je organizaciju protesta, kako je to tražio i Pajtić, preuzeo Proglas. I neki članovi ove misteriozne organizacije najavljuju promociju novih političara iz unutrašnjosti, "koji mogu predstavljati istinsko osveženje na političkoj sceni Srbije", što znači da su sadašnji "najumniji" već otpisani. Ali Proglas još ništa nije učinio po tom pitanju, pa će pre biti da se objašnjenje promene stava opozicije krije u nečem drugom. A što, istina, ima na neki način veze sa Proglasom.
Đilas, Ponoš, Aleksić... svi veterani neuspelih protesta, kojih je bilo samo tako, polako shvataju ono što svi osim njih sami odavno znaju: istorija ih je odavno otpisala. Zapravo, sami su se ispisali iz nje, kao što se višestruki ponavljači ispisuju iz škole. Ovo što sada rade očajnički je pokušaj da uhvate korak sa događajima, sve glumeći da oni nečim upravljaju.
Uostalom, njihov pulen i donedavni, što bi rekao Radovan Treći, "obožavalac do imbecilosti" profesor Jovo Bakić ocenjuje:
- Opozicija ne drži konce u svojim rukama, ona ne vodi, ona ne organizuje, već pasivno reaguje i sledi. To se bolno osetilo na protestu u Novom Sadu.
Treba li da žalimo zbog toga? Naravno da ne, lepo će se oni snaći u životu i bez nas, kao što su to činili do sada.
Ali da li treba da brinemo?
Nažalost, da. Imamo grupu ljudi koja u atmosferi nabijenoj emocijama poziva na proteste, zapaljivim izjavama tu atmosferu dodatno podgreva, a pritom nema nikakav plan šta će izvesti sa onima koji će doći, nema uticaj na njihovo ponašanje, ni mehanizme kontrole. (U Novom Sadu nije bilo ni odgovarajuće redarske službe!) Imaju samo spremljen izgovor da će za sve što se dogodi ukoliko se ponovi novosadski scenario biti krivi "ubačeni elementi".
Ovakva kombinacija svaki javni skup čini potencijalno opasnim.
A mi još imamo nezajažljivu ambiciju Đilasa, Ponoša, Lazovića... naših dokazanih kilavih Radovana.
Kurir