Ustavni sud Bolivije zabranio je bivšem predsedniku Evo Moralesu da se ponovo kandiduje za mesto predsednika države, sprečavajući mu time da učestvuje na predsedničkim izborima sledeće godine.
Odluka, objavljena u petak, takođe potvrđuje sudski dokument iz 2023. godine da predsednik ne može da služi više od dva mandata, uzastopno i da "ne postoji mogućnost trećeg mandata".
Prvi predsednik Bolivije, domorodačkog porekla, Morales je vodio zemlju od 2006. do 2019. i bio je izuzetno popularan sve dok nije pokušao da zaobiđe ustav i zatraži četvrti mandat, piše Rojters.
Levičar je osvojio te izbore, ali je bio primoran da podnese ostavku 2019. usred smrtonosnih nereda zbog navodne izborne prevare, pa je pobegao iz zemlje.
Vratio se nakon što je njegov bivši saveznik Luis Arke osvojio predsedničku funkciju 2020. godine, ali se od tada, njih dvojica bore za kontrolu nad vladajućom strankom, Pokretom za socijalizam (MAS).
Presuda Ustavnog suda usledila je kao odgovor na zahtev poslanika da razjasni sumnje u vezi sa njegovom odlukom iz decembra 2023. godine. Takođe dolazi posle mesec dana od kada su počeli protesti Moralesovih pristalica, koji su blokirali puteve, uzeli vojnike za taoce i pozvali Arsa da podnese ostavku.
Protesti su počeli 14. oktobra nakon što su tužioci optužili Moralesa za navodni seksualni prestup, odnosno silovanje 15-godišnje devojčice dok je bio na predsedničkoj funkciji.
Morales je negirao optužbe, rekavši da ih je iznela Arseova vlada kako bi sprečilanjegov politički povratak, piše Al Džazira.
Političke tenzije su se dodatno pojačale poslednjih nedelja nakon što je Morales optužio vladu za pokušaj atentata krajem oktobra.
Kao odgovor, Arseova administracija optužila je Moralesa da je inscenirao atentat rekavši da su hici ispaljeni u njegov automobil usledili nakon što je pokušao nelegalno da preuzme kontrolu nad policijskim punktom.
Šezdesetpetogodišnji bivši predsednik još nije komentarisao poslednju sudsku odluku, ali njegov advokat Orlando Sebalos nazvao je tu odluku politički motivisanom i pokušajem da se "diskvalifikuje" Evo Morales.
Naredni predsednički izbori u Boliviji održaće se u avgustu 2025. godine.
- Ovo bez sumnje otvara novu eru politike u Boliviji. 2025. imaćemo izbore bez Eva Moralesa na glasačkom listiću - rekao je opozicioni političar Marselo Pedrazas novinarima u petak nakon što je odluka objavljena.
U petak su poslanici lojalni Moralesu izazvali haos u Kongresu, vičući i bacajući cveće pre Arseovog planiranog godišnjeg obraćanja i primoravajući ga da održi govor iz predsedničke palate.
Evo Morales je, podsećanja radi, bolivijski političar, vođa sindikata i bivši aktivista koji je promovisao uzgoj koke. Bio je 65. predsednik Bolivije od 2020. do 2019. godine.
On je bio i prvi predsednik zemlje iz redova autohtonog domorodačkog stanovništva, a njegova administracija je radila na sprovođenju levičarske politike, fokusirajući se na pravnu zaštitu i socioekonomske uslove prethodno marginalizovanog autohtonog stanovništva Bolivije i boreći se protiv političkog uticaja Sjedinjenih Država, ali se zalagao za izbacivanje multinacionalnih korporacija.
Ideološki gledano, bio je i ostao socijalista, predvodeći stranku Pokret za socijalizam (MAS) od 1998. godine.
Rođen je u porodici farmera Ajmara u Isalaviju u kantonu Orinoko.
Morales je stekao osnovno obrazovanje i služio vojsku pre nego što se preselio u provinciju Čapare 1978. godine.
Bavio se uzgajanjem koke i bio sindikalni radnik u sindikatu ruralnih radnika.
U tom svojstvu vodio je kampanju protiv zajedničkih američko-bolivijskih pokušaja da iskorene koku kao deo Rata protiv droge, osuđujući ih kao imperijalističko kršenje domorodačke andske kulture.
Njegovo učešće u antivladinim protestima rezultiralo je višestrukim hapšenjima.
Morales je ušao u izbornu trku 1995. godine, kada je izabran u Kongres 1997. i postao lider MAS-a 1998.
Zajedno sa populističkom retorikom, vodio je kampanju o pitanjima koja utiču na starosedeoce i siromašne zajednice, zalažući se za zemljišnu reformu i ravnopravniju preraspodelu novca zarađenog od prodaje bolivijskog gasa.
Godine 2002. izbačen je iz Kongresa zbog podsticanja antivladinih demonstranata, iako je bio drugi na predsedničkim izborima te godine.
Nakon što je 2005. izabran za predsednika, Morales je povećao poreze na industriju ugljovodonika kako bi podstakao socijalnu potrošnju i naglasio projekte za borbu protiv nepismenosti, siromaštva i rasne i rodne diskriminacije.
Glasno je kritikovao neoliberalizam, a njegova vlada je pomerila Boliviju ka mešovitoj ekonomiji, smanjila njenu zavisnost od Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Smanjujući uticaj Sjedinjenih Država u zemlji, izgradio je odnose sa levičarskim vladama u latinoameričkim državama, posebno sa Venecuelom Uga Čaveza i Kubom Fidela Kastra. Uveo je Boliviju u Bolivarski savez za Ameriku.
Njegova administracija se suprotstavila autonomističkim zahtevima istočnih bolivijskih provincija.
Doneo je novi ustav koji je Boliviju utvrdio kao višenacionalnu državu.
Ponovo je izabran za predsednika 2009. i 2014. godine i nadgledao je prijem Bolivije u Banku juga i Zajednicu latinoameričkih i karipskih država, iako je njegova popularnost narušena pokušajima da se ukinu ograničenja predsedničkog mandata.
Nakon spornih izbora 2019. i nemira koji su usledili, Morales je pod pritiskom prihvatio ostavku. Nakon svog privremenog izgnanstva, vratio se u zemlju posle izbora novog socijalističkog predsednika Luisa Arsea.
Moralesove pristalice danas ukazuju na njegovo zalaganje za prava urođenika, antiimperijalizam i zaštitu životne sredine, i pripisuju mu to da je doveo do značajnog ekonomskog rasta i smanjenja siromaštva, kao i u ulaganja u škole, bolnice i infrastrukturu.
Kritičari, međutim, ukazuju na demokratsko nazadovanje Bolivije tokom njegovog mandata.
Tvrde da njegova politika ponekad nije odražavala njegovu retoriku za zaštitu životne sredine i prava starosedelaca i da je njegova odbrana koke doprinela ilegalnoj proizvodnji kokaina.
(Kurir.rs/Reuters/Al Jazeera/Preneo: V.M.)