"UVEK OBE STRANE ISPAŠTAJU" Jelisaveta Orašanin otvorila dušu: O porodici, karijeri i krahu: Na jedno pitanje o suprugu Teodosiću nije htela da odgovori
Jelisaveta Orašanin progovorila nakon mnogo vremena
Jelisaveta Orašanin je zbog prirode posla svog supruga, košarkaša Miloša Teodosića prethodnih godina živela u Americi, a zatim i Italiji, a prošle godine se konačno vratila u Srbiju gde se vratila svom poslu, ne živi život u koferima i provodi vreme sa porodicom i prijateljima.
- Lakše je u Beogradu svakako. Uživam u Beogradu, vratila sam se u BDP, moje matično pozorište. Vratila sam se u “Hotel 88” i sad imamo premijeru “Privatne proslave” - rekla je Jelisaveta i otkrila kako balansira privatno i poslovno:
- Uvek obe strane ispaštaju. Mnogo obaveza i privatan život, prijatelji, porodica, uža i šira rodbina, treninzi, ja imam raspored. Raspored je ključ, ali neka strana mora da pati u nekom danu.
S obzirom na to da je majka dvoje dece, glumica nam je otkrila šta je za nju, kao roditelja, najveći izazov.
- Borba mi je svaki dan. Ja se iz dana u dan suočavam sa novim izazovima. Ćerka je krenula u školu, to mi je izazov. Sa matematikom se borimo - rekla je ona i otkrila da je za dobru organizaciju bitan i raspred koga se ona pridržava:
- Mene ne optereti. Ja bez rasporeda ne bih znala da funkcionišem. U raspored pišem i kafu sa drugaricama. Sve moje kume se šale sa mnom i kažu: “Upiši me u raspored”, sad je to već ušlo u naviku, znaju da ako ne upišem da nema šanse da se setim. Raspored mi mnogo znači.
Iako je ona u svetu glume, a njen suprug u svetu sporta, glumica ističe da svojim naslednicima Petri i Bogdanu, ne želi da nameće svoje želje, te da će ih podržati u svemu.
- Iskreno bih volela da se okrenu ka onome što oni žele, jer mislim da je to jedina suština uživanja u bilo kom poslu. Tako da, želim im da vole svoj posao.
Na pitanje da li je ćerka Petra koja je pošla u školu, možda nasledila njen karakter, Jelisaveta kaže:
- To se menja svaki dan, tu ne može ništa da se nasledi. Tu su razne faze, ali polako, ona je svoja definitivno.
Iako joj je raspored gust, ona ističe da uspeva da nađe vreme i za sebe i putovanja.
- Oduvek sam volela da putujem. Ja sam neko ko sa prijateljima ode u Tokio na dva dana, jer kao, tako smo uspeli da se organizujemo. To je bilo na fakultetu. Uvek su me zezali da imam pasoš u džepu. Uvek sam raspoložena za bilo kakvu vrstu putovanja. A što se tiče nekih želja, volela bih da posetim Nepal i Butan. Butan kao zemlju koja ima ministarstvo sreće, pa bih volela da obiđem to - ispričala je Jelisaveta sa osmehom.
Dugo se spekuliše o odnosu glumice i košarkaša, a Jelisavetu smo upitali da li ona i suprug stižu pored brojnih obaveza da odu na porodično putovanje i da li imaju već nešto u planu, ali glumica nije bila raspoložena da govori o tome.
- Na privatna pitanja ne dajem odgovore - rekla je glumica.
S obzirom na to da se u predstavi govorio o problemima i krahovima partnerskih odnosa, glumica je dala svoj sud, šta je potrebno da bi se održao jedan emotivan odnos.
- Ključ je razumevanje. Ljubav je baza svega, ljubav je kompromis, a kompromis je da nijedna strana nije zadovoljna. Uvek moramo da nađemo balans, sve te tri stvari su jako važne - ispričala je Jelisaveta.
Kurir.rs/ Blic
Ovako Jelisaveta podržava svog supruga Miloša na utakmici
- Lakše je u Beogradu svakako. Uživam u Beogradu, vratila sam se u BDP, moje matično pozorište. Vratila sam se u “Hotel 88” i sad imamo premijeru “Privatne proslave” - rekla je Jelisaveta i otkrila kako balansira privatno i poslovno:
- Uvek obe strane ispaštaju. Mnogo obaveza i privatan život, prijatelji, porodica, uža i šira rodbina, treninzi, ja imam raspored. Raspored je ključ, ali neka strana mora da pati u nekom danu.
S obzirom na to da je majka dvoje dece, glumica nam je otkrila šta je za nju, kao roditelja, najveći izazov.
- Borba mi je svaki dan. Ja se iz dana u dan suočavam sa novim izazovima. Ćerka je krenula u školu, to mi je izazov. Sa matematikom se borimo - rekla je ona i otkrila da je za dobru organizaciju bitan i raspred koga se ona pridržava:
- Mene ne optereti. Ja bez rasporeda ne bih znala da funkcionišem. U raspored pišem i kafu sa drugaricama. Sve moje kume se šale sa mnom i kažu: “Upiši me u raspored”, sad je to već ušlo u naviku, znaju da ako ne upišem da nema šanse da se setim. Raspored mi mnogo znači.