Česti izveštaji i studije do sada su više puta potvrđivali da evropskim zemljama hitno nedostaje radna snaga iz inostranstva. Kako bi zadovoljile svoje tržišne potrebe, zemlje EU su sve više olakšavale pravila za radne dozvole, a kasnije i uslove za sticanje državljanstva.
Na primer, Nemačka je donedavno bila strogo protiv koncepta "dvojnog državljanstva", naglašavajući da stranci koji žele da dobiju nemačko državljanstvo moraju da se odreknu svog prethodnog državljanstva. Medutim, od 2023. godine, nemačka vlada je omogućila dvojno državljanstvo kao deo nacionalnog napora da se modernizuje imigracioni sistem, izveštava Schengen.News.
Ipak, jedan zahtev koji je ostao, a u nedavnom razvoju situacije, postao još stroži - to je "dobar karakter". Mnoge evropske zemlje ne dodeljuju državljanstvo kandidatima koji imaju krivicni dosije, posebno kada su u pitanju zločini povezani sa terorizmom i antisemitizmom.
Austrija
Osobe koje žele da postanu kandidati za austrijsko državljanstvo moraju da ispune nekoliko zahteva, uključujući kontinuirani boravak u Austriji u trajanju od deset godina, dovoljan prihod, poznavanje jezika, kao i "pozitivan odnos prema" Austriji.
Jedini preostali zahtev na ovoj listi je nepostojanje krivičnog dosijea, što potvrđuje austrijsku politiku nulte tolerancije prema onima koji su u prošlosti počinili zločine.
Kandidati moraju da dostave Izvod iz kaznene evidencije (Strafregisterbescheinigung), koji potvrđuje njihove tvrdnje i čini ih podobnim za sticanje austrijskog državljanstva.
Takođe, osobe koje se prijavljuju za poslove u različitim sektorima, uključujući bezbednost i nadzor, moraće da prilože kopiju svog trenutnog izveštaja iz kaznene evidencije kao deo prijave za posao. U većini slučajeva, izvod ne sme biti stariji od tri meseca, navodi Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije.
Nemačka
Nemačka vlada takođe postavlja stroge zahteve za bivše osuđenike, što onemogućava sticanje državljanstva onima koji imaju krivični dosije. Svi kandidati za nemačko državljanstvo ne smeju imati krivične prijave ili biti predmet krivičnih postupaka ili istraga, a biće primorani da sačekaju sudsku odluku pre nastavka svojih prijava.
Uprkos tome, oni koji su počinili manje prekršaje imaju mogućnost da dobiju državljanstvo. Ovi prekršaji uključuju:
- Osuđenje prema Zakonu o mladalačkim sudovima (Jugendgerichtsgesetz)
- Novčane kazne do 90 dnevnih tarifa
- Uslovne zatvorske kazne do tri meseca, pod uslovom da je podnosilac zahteva uspešno izvršio svoju kaznu.
Međutim, nemačka vlada ne oprašta svaku trosemsečnu kaznu. Osobe koje su počinile prekršaje povezane sa rasizmom i antisemitizmom neće dobiti drugu šansu.
- Ovo se ne primenjuje ako je u trenutku osude doneta odluka da ste zločin počinili iz rasističkih ili antisemističkih razloga ili iz drugih motiva koji pokazuju prezir prema čovečanstvu. U ovom slučaju, naturalizacija nije moguća - navodi Ministarstvo za migracije Nemačke.
Danska
Krivični prekršaji mogu značajno uticati na šanse za sticanje državljanstva u Danskoj. Osobe koje su optužene za prekršaj ne mogu dobiti dansko državljanstvo sve dok se optužba ne odbaci.
Prekršaji koji mogu umanjiti mogućnosti za dobijanje državljanstva ukljuluju bezuslovne ili uslovne zatvorske kazne. Takođe, prekršaji protiv države, poput terorizma ili trajnog proterivanja iz Danske, takođe imaju veliki uticaj na mogućnost sticanja državljanstva.
Pored toga, pojedinci osuđeni za ulični kriminal, nasilje nad decom ili seksualne delikte neće moći da steknu dansko državljanstvo.
Švedska
Zakon o sticanju državljanstva u Švedskoj se nešto razlikuje od prethodno pomenutih zakona. Prema informacijama iz švedskog ministarstva za migracije, podaci o kandidatima prikupljaju se iz tri različita izvora, u zavisnosti od vrste zločina koji su počinili.
Na primer, Švedska izvršna agencija pruža informacije o neplaćenim dugovima kandidata, dok policija ima podatke o tome da li je podnosilac zahteva počinio ili se sumnja da je počinio neki zločin. Pored toga, švedske službe bezbednosti poseduju informacije koje se odnose na bezbednosne provere.
U Švedskoj, osobe koje su počinile krivična dela imaju priliku da postanu švedski državljani, pod uslovom da su ispunile sve zahteve. Podnositelji zahteva koji su kažnjeni novčanim kaznama između 30 i 100 puta svog dnevnog prihoda moraju sačekati između jedne i tri godine pre nego što mogu podneti zahtev za švedsko državljanstvo.
Oni koji imaju kazne zatvora u trajanju od jednog do osam meseci moraju čekati između četiri i šest godina nakon izvršenja kazne, u zavisnosti od izrečene kazne, dok oni koji su kažnjeni zatvorskom kaznom od jedne do šest godina moraju da sačekaju između sedam i deset godina da bi podneli zahtev za državljanstvo.
U slučajevima ponovljenih prekršaja, kvalifikacioni period može se dodatno produžiti. Za uslovne kazne, podnositelji zahteva moraju sačekati tri godine nakon što kazna stupi na snagu, a rizikuju da imaju još duži kvalifikacioni period ako im se izreknu zatvorske ili novčane kazne. Slično važi i za one koji su na slobodi, ali u postupku nadzora: oni moraju da sačekaju četiri godine nakon početka probacije pre nego što podnesu zahtev za državljanstvo.
Holandija
Holandsko državljanstvo može se steći ukoliko podnosilac zahteva nije počinio nijedan zločin u proteklih pet godina pre podnošenja zahteva. Ova ograničenja važe za sve vrste kazni koje izriču krivični sud, javni tužilac i kancelarija javnog tužioca.
To znaci da kandidati koji su imali zatvorske kazne, novčane kazne ili druge prekršaje moraju čekati do pet godina da bi mogli da podnesu zahtev za državljanstvo. Ranije ove godine, četiri političke stranke u Holandiji objavile su planove da pooštre pravila o sticanju državljanstva, povećavajući minimalni uslov boravka za naturalizaciju sa pet na deset godina.
Kurir/Blic/Euronews