Često se čini da su gojazni ljudi stigmatizovani u javnoj sferi. Kada se želi da se neko loše predstavi on se čak i u serijama predstavlja kao neko ko je gojazan. Postoje ljudi koji te stereoptipe pokušavaju da sruše i da o kilogramima i njihovom višku pričaju sa puno razumevanja i željom da motivišu druge.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Veroslava Stankovic, nutricionista, David Dragojević, fitnes trener, Ana Vučetić, master psihologije, mentor za velike životne transformacije Nataša Rakić.
- Kada su u pitanju hrana i gojaznost, sve uvek počinje od porodice i načina na koji se u porodici jelo. Da li je u porodici bilo hrane ili nije bilo, da li se dete stimulisalo da jede određenu hranu a drugu izbegava, da li je dete bilo kažnjeno ili nagrađivano hranom. Ono što je zajedničko svim ljudima sa emotivnim prejedanjem je da nisu naučeni da bez hrane regulišu teške emocije - rekla je Vučetić.
Ona je dala primer roditelja koji detetu kažu "nemoj da plačeš, evo ti sladoled", ili dobru ocenu deteta nagrađuju kolaćem, pri ćemu dete hranu vezuje za određene prilike, ali i ako dete nešto loše uradi ne dobija čokoladu, pa objasnila:
- Uz sav uticaj medija i dijeta, to sve formira odnos prema hrani koji imamo danas. Emotivno prejedanje je sve ono što nije fizička glad. Kada smo fizički gladni imamo simptome, možemo da jedemo bilo koju hranu, nakon hrane smo mirni. Emotivno prejedanje je ono što se u narodu kaže "na nervnoj bazi".
Ona kaže da emotivnoj gladi nema kraja, javlja se osećaj krivice i griže savesti, a osoba odmah počinje da razmišlja kako će od sutra na dijetu, a onda je rekla:
- Stigma oko gojaznih ljudi postoji, misli se da su lenji, nemotivisani, da se na njihovom telu vidi koliko ne vode računa o sebi. Niko ne voli da bude gojazan, oni imaju psihički problem, ne mogu da se nose sa životom bez hrane.
David Dragojević je objasnio da je u početku mrzeo teretanu i vežbe snage, ali nakon što je preživeo povredu na fudbalskom treningu je počeo da mnogo više uživa u njoj, a onda je rekao:
- Ključno u treniranju je ishrana. Ne može se napredovati bez ishrane, ni hemija ne pomaže.
Nataša Rakić koja je izgubila 65 kilograma rekla je da je probala sve dijete koje postoje ali je sve bilo bezuspešno. Na kraju se odlučila da menja svoje misaone obrasce i svoje navike, što je na kraju dovelo do gubitka kilograma:
- Ja sam tada bila bolesna, imala sam tri hronične bolesti. Shvatila sam da je vreme za ogromnu promenu, a da do nje neću moći da dođem tako što žurim do cilja. Prenego što sam postigla svoj rezultat, bavila sam se koučingom, ali nisam uspevala da samoj sebi pomognem.
Stanković je istakla da svako ko ima problem sa ishranom počne sa preterivanjem, kao i da se često kaže da čovek ima tri mozga, jedan u glavi, drugi u želudcu i treći u debelom crevu:
- Kada su oni diskonektovani, dolazi do problema jer nastaje glad koja nije realna, nismo zapravo gladni. Onda nastane problem sa varenjem, višak toksina se apsorbuje u debelom crevu i dolazi do gojaznosti. Moramo da promenimo sistem života. Moraju da sednu, jedu, postave sto, žvaću. Ne može se jesti na nogama.
Dragojević je istakao da čovek ne može biti prezauzet da sebi pripremi obrok i jede kako treba, mora se znati u koliko sati se jede i šta se jede, a onda je rekao:
- Gojaznost je ozbiljna stvar, i dosta zavisi od osobe kao kod kockanja ili alkohola. Postoje ljudi koji krenu na taj put i ne mogu da nastave. Osoba mora da se odluči, prva nedelja je teška, ali kada ljudi vide promene raste i motivacija.
Rakić je rekla da kako bi se došlo do gubitka kilograma, osoba mora da nauči da bez hrane se fokusiraju na nešto drugo, i kako da hrana prestane da bude izvor zadovoljstva.
- Namirnice koje kupimo imaju namenu. Ako se kupi sladoled ili pica, mi zadovoljavmo čula, ali hrana nije namenjena za to. Kada se razvije svest o tome šta je hrana, kroz menjanje navika, hrana izgubi smisao.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs