IMA IH OKO 2 MILIONA, PRAVA NAJEZDA Nemačka u problemu zbog rakuna, a za sve su krivi nacisti: Sad su smislili kako da ih se reše
Pre sto godina, u Nemačkoj je u divljini živelo malo ili nimalo rakuna. Ali pušteni su u divljinu tokom vladavine nacističkog režima, a pošto se mogu razmnožavati vrtoglavom brzinom, jasno je kako je nastao problem. Stručnjaci veruju da do dva miliona ovih sićušnih stvorenja trenutno živi u divljini zemlje, gde izazivaju probleme među drugim divljim životinjama i napadaju ljudske domove.
Neki tvrde da bi ova sićušna stvorenja trebalo da budu istrebljena komercijalnim lovom. Njihovo meso se već može kupiti. Nemački lovac Mihael Rajs uhvatio je rakune pre dve godine, držao ih u kavezima i ubio za meso. Od tada potražnja raste. Svake noći lovi deset rakuna i prodaje njihovo meso. Nije zabranjeno, a povećanje pokazuje da je za mnoge prihvatljivo da jedu meso ovih životinja.
Neki istraživači okrivljuju trenutno stanje nacističkog maršala Hermana Geringa koji je navodno naredio da se puste dva para severnoameričkih rakuna u šumu u blizini brane Edersee 1934. Ironično, osnivač Gestapoa je navodno pustio proždrljive predatore kako bi obogatili ekologiju. Ovo bi bilo u skladu sa nacističkom ideologijom, koja veruje da prirodom treba manipulisati kako bi odgovarala njihovim darvinističkim idealima 'preživljavanja najsposobnijih'. Neki vrhunski nacisti su takođe bili rekreativni lovci i očigledno su želeli da pucaju na novu vrstu divljači.
Međutim, ideja da je moderna Nemačka još uvek u rukama 'nacističkih rakuna' uvek je bila neprijatna, a pre nekoliko godina Horst Maron, državni šumar u Hesenu, tvrdio je da je pronašao arhivske dokumente koji opovrgavaju Geringovu ličnu umešanost, piše Gardijan.
Zaista, prema Maronu, vodeći zoolog Trećeg rajha imao je izvesnih sumnji u vezi sa puštanjem rakuna, nakon što je video par koji je pobegao iz njegove bašte kako se brzo razmnožava i onda pleni njegove patke i zamorce. Marohn kaže da je šef lokalnog šumarstva imao ideju da ih pusti. Postoji i teorija koja kaže da su do tridesetih godina prošlog veka divlji rakuni već živeli u Nemačkoj. Uzgajaju se zbog krzna od kasnog 19. veka, ali kada je privreda propala 1929. nije bilo tržišta za modne dodatke i bankrotirani nemački odgajivači rakuna otvorili su svoje kaveze.
Sledećih četvrt veka, dok je Drugi svetski rat dolazio i odlazio i nacija bila podeljena između istočnog i zapadnog bloka, niko nije obraćao pažnju na stalni porast rakuna.
Međutim, zbog toga što ženke mogu da rode sedam ili osam beba i zato što rakuni u Nemačkoj imaju malo prirodnih neprijatelja – za razliku od Severne Amerike, gde su plen medveda, puma i orlova – njihov broj se povećao. Imaju mnoge veštine: imaju oštar noćni vid, odlični su plivači, mogu da se penju po strmim površinama, mogu da trče brzinom do 15 kilometara na sat, a njihov koeficijent inteligencije je skoro jednak onom kod majmuna. Jedu većinu malih životinja, ptica, insekata, gmizavaca i riba, kao i bobica i orašastih plodova.
Kurir.rs/Jutarnji list