"Skakao mi je po stomaku, udarao, pretio..." Da li će stravičan slučaj akušerskog nasilja dobiti epilog? Pilipović: Zataškavaju greške lekara, niko ih ne prizna
"Možda u dokumentaciji nije sve navedeno kako je bilo, ali zato su tu oštećeni i svedoci da objasne šta se tačno dogodilo"
Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici podiglo je optužnicu protiv M.M. iz Rume, ginekologa u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, koji je optužen za teško delo protiv zdravlja ljudi, nesavesno lečenje ali i krivično delo mučenje i zlostavljanje.
Marica Mihajlović je još u januaru optužila lekara bolnice u Sremskoj Mitrovici za akušersko nasilje zbog čega je, kako je tvrdila, nekoliko sati kasnije, njena beba preminula. Doktor M. M. radio je u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, ali i u privatnoj ginekološkoj ordinaciji u Rumi, kao i u jednoj ordinaciji u Novom Sadu.
- Kada je beba trebala da se rodi, on je mene porađao i ja sam bila otvorena devet prstiju. Počeo da viče na mene jer ne sarađujem sa njim, a ja nisam imala snage. Počeo je da mi skače po stomaku, da mi preti, vređa i udara, rekao mi da će mi izbiti tri zuba. Nisam vikala na njega niti mu se ružno obratila, molila sam ga da mi spasi dete i da mi uradi carski rez - ispričala je ranije Marica Mihajlović pred kamerama Kurira.
Aleksandra Dražić, novinarka Kurira, objasnila je da je od ovog slučaja koji i dalje potresa Srbiju i sama bolnica u Sremskoj Mitrovici podvrgnuta rekonstrukciji, kao i kadrovskim izmenama, ali i da je pretrpela velike gubitke.
Na ovu temu za Kurir govorili su i Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, kao i advokat Nemanja Todorović.
- Ako je optužnica pravosnažna nastaviće se redovan postupak. Izvodiće se dokazi, biće veštačenja, saslušavanja svedoka, optuženog i oštećene, sve što se obično i očekuje - rekao je Todorović.
Advokat je objasnio i da će se proveriti neophodnost određenih postupaka lekara, kao i da li je celokupan porođaj urađen po protokolu, bez preskakanja neophodnih mera, a onda je i objasnio:
- Možda u dokumentaciji nije sve navedeno kako je bilo, ali zato su tu oštećeni i svedoci da objasne šta se tačno dogodilo. Dokazi su očigledno bili dovoljni da se postupak dalje vodi. Šta će biti stav odbrane, videćemo.
Savo Pilipović rekao je da njegovo udruženje trenutno nema uslove da se kvalitetno bavi zaštitom pacijenata zbog manjka ljudi, ali i da kao advokat u penziji je imao iskustva sa tim da preko 20 godina dokazuje lekarsku grešku, i na kraju dobije presudu u korist oštećenog, pa rekao:
- Situacija nije vesela u našem društvu po pitanju lekarskih grešaka, nemamo razvijen pravni poredak kada je to u pitanju. Institucija zaštite građana ne funkcioniše, većina građana ne zna ni kako da dođe do njih. Naše društvo nije sazrelo za ozbiljnu, spoljnu kontrolu zdravstvenih radnika.
On je objasnio i da postoji razlika između medicinskog nasilja i lekarskih grešaka, gde je u prvom slučaju u pitanju krivično delo, a u drugom iskrena greška, pa rekao:
- U našem društvu se te greške često zataškavaju, nemamo praksu da se greške priznaju. Imamo zdravstveni sistem koji bez obzira na to koliko je efikasan ili neefikasan, je veoma konzervativan. Pacijent je ovde objekt medicinskog sistema, što nema smisla. Lekari postavljaju dijagnozu i prepisuju terapiju, ali oni veruju da je tu njihova reč poslednja, a svaki pacijent ima pravo da odbije tretman ili operaciju.
Pilipović je dalje objasnio da iako se pred operaciju potpisuje saglasnot pacijenta, ta saglasnost nije dovoljno detaljna o svim procedurama kojima će građanin biti podvrgnut prilikom određenog tretmana, tako da pacijent zapravo ni ne zna šta potpisuje.
- Greška lekara ne mora da bude fatalna, može samo da bude nešto čime pacijent nije zadovoljan. Najčešće se dešava da pacijenti tuže za estetsku grešku, ali je nju veoma teško dokazati. I nadrilekarstvo je krivično delo, i to su slučajevi od javnog interesa - rekao je Todorović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs