Donald Tramp je obećao i rekao da neće vladati kao diktator, "osim prvog radnog dana". Prema njegovim sopstvenim izjavama, tog prvog dana u Beloj kući ima mnogo toga da uradi.
On će zvanično biti inaugurisan 20. januara 2025. godine kada mu i zvanično počinje drugi mandat u Beloj kući.
Njegova lista uključuje pokretanje masovne deportacije migranata, poništavanje politike Bajdenove administracije o obrazovanju, preoblikovanje savezne vlade otpuštanjem potencijalno hiljada federalnih službenika za koje veruje da tajno rade protiv njega i pomilovanje ljudi koji su uhapšeni zbog svoje uloge u neredima na Kapitolu 6. januara 2021. godine.
- Želim da zatvorim granicu, i želim da bušim, bušim, bušim - rekao je o svojim planovima za prvi dan.
Kada je preuzeo dužnost 2017. godine, imao je i dugu listu, uključujući momentalno ponovno pregovaranje o trgovinskim sporazumima, deportaciju migranata i uvođenje mera za iskorenjivanje korupcije u vladi. Te stvari se nisu dogodile odjednom.
Koliko će izvršnih naloga izdati u prvoj nedelji?
- Biće ih na desetine. Mogu da vas uverim u to - rekla je Trampova nacionalna sekretarka za štampu Kerolin Livit za Foks njuz u nedelju. Evo šta je Tramp rekao da će uraditi tokom svog drugog mandata i da li to može da uradi onog trenutka kada uđe u Belu kuću:
Većina njegovih sudskih slučajeva će nestati, posebno federalni
Tramp je rekao da će "u roku od dve sekunde" od preuzimanja dužnosti otpustiti Džeka Smita, specijalnog advokata koji je vodio dva savezna slučaja protiv njega.
Smit već procenjuje kako da ukine slučajeve zbog dugogodišnje politike Ministarstva pravde koja kaže da se aktuelni predsednici ne mogu krivično goniti.
Smit je prošle godine optužio Trampa za zaveru kako je navodno želeo da poništi rezultate predsedničkih izbora 2020. godine, kao i za navodno nezakonito gomilanje poverljivih dokumenata na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi.
Tramp ne može sebe da pomiluje kada je u pitanju njegova državna presuda u Njujorku u slučaju "tajnog novca", ali bi mogao da pokuša da iskoristi svoj status novoizabranog predsednika u pokušaju da poništi svoju presudu za krivično delo i izbegne potencijalnu zatvorsku kaznu .
Slučaj Džordžije, gde je Tramp optužen za mešanje u izbore, verovatno će biti jedini preostali krivični slučaj. Verovatno bi bio stavljen na čekanje najmanje do 2029. godine, na kraju njegovog predsedničkog mandata.
Tužilac Džordžije na tom slučaju je upravo ponovo izabran.
Pomilovaće svoje pristalice koje su napale Kapitol
Više od 1.500 ljudi optuženo je kada je gomila Trampovih pristalica koje je okupio tada odlazeći predsednik napala Kapitol pre skoro četiri godine.
On je demonstrante nazvao "neverovatnim patriotama" i obećao da će im pomoći "prvog dana kada stupi na dužnost".
Kao predsednik, Tramp može da pomiluje svakoga ko je osuđen na saveznom sudu, Višem sudu distrikta Kolumbija ili na vojnom sudu. On može da zaustavi nastavak krivičnog gonjenja izgrednika tako što će državnom tužiocu narediti da se povuče.
- Sklon sam tome da pomilujem mnoge od njih. Ne mogu reći za svakog, jer je nekoliko njih verovatno izmaklo kontroli - rekao je Tramp na svojoj društvenoj platformi "Social Truth" u martu.
Ukloniće "duboku državu"
Tramp bi mogao da započne proces oduzimanja imuniteta desetinama hiljada karijernih državnih službenika, kako bi mogao lakše da ih otpusti.
On želi da uradi dve stvari: drastično smanji saveznu radnu snagu, za koju je dugo govorio da je nepotreban odliv novca, i da "potpuno zbriše duboku državu", navodne neprijatelje koji se, kako veruje, kriju na državnim poslovima.
Unutar vlade postoje stotine politički postavljenih profesionalaca koji dolaze i odlaze sa administracijama. Tu su i desetine hiljada funkcionera "karijernih" koji rade pod demokratskim i republikanskim predsednicima.
Oni se smatraju apolitičnim radnicima čija stručnost i iskustvo pomažu da vlada funkcioniše, posebno kroz tranzicije.
Tramp želi mogućnost da neke od tih karijerista pretvori u političke radnike, što bi olakšalo njihovo otpuštanje, kada bi ih zamenio za svoje lojaliste.
On bi to pokušao da postigne oživljavanjem izvršne naredbe iz 2020. poznate kao "Raspored F".
Ideja naredbe bila je da se federalnim radnicima ukine zaštita posla i stvori nova klasa političkih službenika.
To bi moglo da utiče na otprilike 50.000 od 2,2 miliona civilnih federalnih službenika.
Demokratski predsednik Džo Bajden je poništio naredbu kada je preuzeo dužnost u januaru 2021. godine, ali Kongres nije uspeo da usvoji zakon koji štiti savezne službenike.
Kancelarija za upravljanje kadrovima, glavna agencija za ljudske resurse savezne vlade, finalizirala je prošlog proleća pravilo protiv reklasifikacije radnika, tako da će Tramp možda morati da provede mesece ili čak godine kako bi nešto promenio.
Tramp je rekao da se posebno fokusira na "korumpirane birokrate koji su naoružali naš pravosudni sistem" i "korumpirane aktere u našem nacionalnom bezbednosnom i obaveštajnom aparatu".
Osim otpuštanja, Tramp želi da se obračuna sa vladinim zvaničnicima koji šalju povreljive informacije novinama. Zahtevaće da federalni službenici polože novi ispit za državnu službu.
Uvešće carine na uvoznu robu, posebno onu iz Kine
Tramp je tokom kampanje obećavao da će uvesti carine na uvoznu robu, posebno onu iz Kine. On je tvrdio da bi takvi uvozni porezi zadržali radna mesta u proizvodnji u Sjedinjenim Državama, smanjili savezni deficit i pomogli snižavanju cena hrane.
Takođe ih je označio kao centralnu agendu američke nacionalne bezbednosti.
- Tarife su najveća stvar ikada izmišljena - rekao je Tramp tokom septembarskog mitinga u Flintu u Mičigenu.
Veličina njegovih obećanih tarifa je varirala. Predložio je najmanje 10 odsto carine na uvezenu robu, 60 odsto uvozne takse na robu iz Kine i carinu od 25 odsto na svu robu iz Meksika, ako ne i više.
Trampu verovatno ne bi bio potreban Kongres da nametne ove tarife, kao što je bilo jasno 2018. godine, kada ih je nametnuo na uvoz čelika i aluminijuma, a da nije prošao kroz zakonodavce pozivajući se na član 232. Zakona o proširenju trgovine iz 1962.
Taj zakon, prema istraživanju službe Kongresa, daje predsedniku moć da prilagođava uvozne carine koje bi mogle da utiču na nacionalnu bezbednost SAD, argument koji je izneo Tramp.
- Napada nas Meksiko - rekao je Tramp na mitingu u Severnoj Karolini ovog meseca.
Govoreći o novoj predsednici Meksika, Klaudiji Šejnbaum, Tramp je rekao: "Obavestiću je prvog dana ili ranije, da ću joj, ako ne zaustavi ovaj napad kriminalaca i droge koji dolaze u našu zemlju, odmah nametnuti carinu od 25 odsto na sve što pošalju u Sjedinjene Američke Države."
Poništiće zaštitu za transrodne studente
Tramp je tokom kampanje rekao da će povući akciju Bajdenove administracije u cilju zaštite transrodnih učenika i studenata od diskriminacije u školama prvog dana svoje nove administracije.
Protivljenje pravima transrodnih osoba bilo je centralno u završnoj reči Trampove kampanje.
Njegova kampanja je objavila oglas u poslednjim danima trke protiv potpredsednice Kamale Haris u kojoj je rekao: "Kamala je za they/them. Predsednik Tramp je za vas."
Bajdenova administracija je u aprilu objavila nove mere zaštite iz Člana IX koja je jasno stavila do znanja da tretiranje transrodnih studenata ne sme biti drugačije od njihovih kolega iz razreda i ako jeste takvo, onda je u pitanju diskriminacija.
Tramp je rekao da će povući te promene, obećavajući da će to učiniti prvog dana svoje nove administracije i posebno napominjući da ima moć da deluje i bez Kongresa.
- Završićemo to prvog dana. Ne zaboravite, to je urađeno po nalogu predsednika. To je došlo kao izvršna naredba. I mi ćemo to promeniti, prvog dana će se promeniti - rekao je Tramp u maju.
Govoreći na skupu u Viskonsinu u junu, Tramp je rekao da će "prvog dana potpisati novu izvršnu naredbu" kojom će se smanjiti federalni novac za svaku školu koja "promoviše kritičku teoriju rase, transrodno ludilo i drugi neprikladni rasni, seksualni ili politički sadržaj u živote naše dece."
Zaustaviće klimatske politike koje imaju za cilj smanjenje emisije štetnih gasova
Sa izvršnom naredbom prvog dana, on može da poništi odluku o zaštiti životne sredine, zaustavi projekte vetroparkova, prekine planove Bajdenove administracije koji podstiču na prelazak na električne automobile i ukine standarde za kompanije koje žele da postanu ekološki prihvatljivije.
On se obavezao da će povećati proizvodnju američkih fosilnih goriva, obećavajući da će "bušiti, bušiti, bušiti", kada stupi na dužnost prvog dana i nastojati da otvori arktičku divljinu za bušenje nafte, za koju tvrdi da će smanjiti troškove energije.
Prekinuće rat između Rusije i Ukrajine
Tramp je više puta govorio da bi mogao da zaustavi rat između Rusije i Ukrajine za jedan dan. Na pitanje da odgovori na tu tvrdnju, ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja je rekao da se "ukrajinska kriza ne može rešiti u jednom danu".
Kerolin Livit, Trampova sekretarka za štampu, rekla je za Foks njuz nakon što je Tramp u sredu proglašen pobednikom izbora da će sada moći da "pregovara o mirovnom sporazumu između Rusije i Ukrajine".
- To uključuje, prvog dana, dovođenje Ukrajine i Rusije za pregovarački sto da se okonča ovaj rat - dodala je ona.
Rusija je napala Ukrajinu pre skoro tri godine. Tramp, koji ne krije da se divi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, kritikovao je Bajdenovu administraciju što je dala novac Ukrajini za borbu protiv Rusije.
- Rusi i Ukrajinci umiru. Želim da to prestane i to ću zaustaviti, uradiću to za 24 sata - rekao je Tramp u maju prošle godine.
On je dodao da će se to dogoditi nakon što se sastane sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i Vladimirom Putinom.
Započeće masovne deportacije imigranata iz SAD
Govoreći prošlog meseca na svom skupu u Medison Skver Gardenu u Njujorku, Tramp je rekao: "Prvog dana pokrenuću najveći program deportacije u američkoj istoriji kako bih izbacio kriminalce. Spasaću svaki grad koji je napadnut i osvojen, a mi ćemo ove opake i krvoločne zločince strpati u zatvor, a zatim ih izbaciti iz naše zemlje što je pre moguće."
Tramp je u nedelju kasno na društvenim mrežama objavio da će postaviti Toma Homana na mesto rukovođenja odlukama o imigraciji. On će biti zadužen za svu deportaciju ilegalnih stranaca nazad u njihovu zemlju porekla.
Tramp će naložiti svojoj administraciji da započne s tim procesom čim započne svoj mandat, ali se smatra da je veoma komplikovano deportovati skoro 11 miliona ljudi za koje se veruje da su ilegalno u Sjedinjenim Državama.
To bi zahtevalo ogromnu, obučenu silu za sprovođenje zakona, ogromne pritvorske objekte, avione za prebacivanje ljudi i saradnju s državama koje su spremne da prihvate migrante.
Pozvaće se na Zakon o stranim neprijateljima
Taj retko korišćeni zakon iz 1798. godine dozvoljava predsedniku da deportuje svakog ko nije američki državljanin i ko je iz zemlje sa kojom su SAD u ratu ili postoji pretnja, odnosno pokušaj "invazije ili predatorskog upada".
Govorio je o raspoređivanju Nacionalne garde, koja se može aktivirati po naređenju guvernera. Stiven Miler, glavni Trampov savetnik, rekao je da bi simpatični republikanski guverneri mogli da pošalju trupe u obližnje države koje odbijaju da učestvuju.
- Nije pitanje cene. Nije, zaista, nemamo izbora. Kada su ljudi ubijali, kada su narko-bosovi uništili svoje države, sada će se vratiti u te države jer ovde neće moći da ostanu. Nema cene - rekao je Donald Tramp za En-Bi- Si njuz, upitan o troškovima njegovog plana.
(Kurir.rs/AP/Preneo: V.M.)