Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se danas širom sveta, a glavni simbol veličanstvene pobede srpske vojske nad Centralnim silama je cvet Natalijina ramonda.
Ovaj cvet se može naći samo na području Balkana, u Srbiji, Severnoj Makedoniji i severnoj Grčkoj.
Specifičnost ovog cveta je da poput mitske ptice Feniks i srpske vojske u Prvom svetskom ratu ima sposobnost da "vaskrsne". Čak i kada je potpuno osušena, samo malo vode dovoljno je da biljka oživi.
U amblemu koji se nosi na reveru, osim cveta Natalijina ramonda, nalaze se i dve zelene trake, koje asociraju na lentu albanske spomenice.
Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je Natalijinu ramondu 1882. godine, u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, otkrio je lekar i botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića. On je nadovdno, slučajno prosuo vodu na herbarijum u kome se nalazio osušeni cvet natalijine ramonde i ona je nakon toga oživela.
Botaničar Josif Pančić otkrio da cvet ramonda postoji i raste i izvan Španije, područja na kom je otkrivena početkom 19. veka. Prema njegovim otkrićima, ramonda raste i na jugu Srbije, pa ju je stoga nazvao ramonda serbika.
Naziv je dobio po kraljici Nataliji Obrenović, a zaštićen je zakonom i strogo je zabranjena njegova eksploatacija, takođe je i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.
Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.
Srpska ili Natalijina ramonda cveta tokom maja i juna, a da li će procvetati ranije ili kasnije zavisi kako od vremenskih uslova i nadmorske visine na kojoj rastu. Staništa srpske ramonde su na nadmorskoj visini od 150 metara do 1.800 metara, a staništa Natalijine ramonde od 350 metara do 2.150 metara.
(Kurir.rs/I.M.)
Poslušajte intervju naše ovogodišnje predstavnice na Evroviziji, Teya Dore, koja je pevala upravo o ovom posebnom cvetu: