Danas se širom sveta obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a u Srbiji je to državni praznik, koji se praznuje od 2012. godine. Taj dan nije samo podsećanje na kraj rata, već i na ogromne žrtve.
Nakon četvorogodišnjeg rata, koji je do tada bio najveći u istoriji, primirje između Centralnih sila i sila Antante potpisano je 11. novembra 1918. godine, tačno u 11 sati. U ratu su se na jednoj strani borile Nemačka i Austrougarska, dok su na drugoj strani bile Rusija, Francuska i Velika Britanija.
Dan primirja je u Srbiji neradan dan, a obeležava se i u Velikoj Britaniji, Belgiji, Novom Zelandu, Francuskoj. U zemljama Britanskog Komonvelta to je „Dan sećanja“, a u SAD je „Dan veterana“.U našoj zemlji amblem tog praznika, koji se nosi na reveru, sastoji se od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka, zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.
Natalijinu ramondu nazivaju i „cvet-feniks“ jer se, kada nastupi sušni period, pritaji i osuši, da bi s prvom kišom ponovo ozelenela.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorio je Predrag Marković, istoričar:
- To je bila ogromna pobeda za Srbiju, verovatno ni jedan drugi narod srazmerno svojoj veličini nije odneo takvu pobedu. Mi smo nekoliko puta porazili osam puta veću Austrougarsku, morali su da zovu za pomoć Nemačku i Bugarsku da bi nas 1915. pobedili. Preživeli smo pakleni put kroz ledene Prokletije i spasimo vojsku, pa vaskrsnemo kao ovaj cvet na Solunskom frontu.
On je istakao i da Srbija nije jedina žrtva nepriznavanja njenh pobeda i doprinosa, pa rekao:
- Srbija bi bila neka provincija u Austrougarskoj da se rat nije odvio onako kako jeste, ne bi postojali kao država. To je bio rat za spas Srbije. Iz ugla Evrope na ovaj dan se posmatra kao nesrećnu epizodu, svi filmovi govore o žrtvi i besmislu rata, vole da gledaju na Evropu kroz jedinstvo i da je to samo nesrećni sukob u istoriji. Za nas je to pobeda, mi smo pobedili džinove, naravno uz ogromne žrtve.
On je rekao da veruje da se istorija ne ponavlja, već rimuje, jer nikada nije potpuno ista dok neki problemi ostaju, a onda je prokomentarisao i sukob Rusije i Ukrajine:
- Velike sile se uvek tretiraju sa poštovanjem, zato nakon Drugog svetskog rata nisu potpuno uništili Nemačku, iako je bilo takvih predloga. Oni su integrisali Nemačku u Evropu i postala najbogatija država u njoj. Amerika i Zapad su želeli da zgaze Rusiju, što se kosi sa istorijom.
Ipak, on ističe da Rusija Kijev smatra za svoju majku, pa oni ovja rat ne smatraju ratovanjem sa drugom državom već povratku korenovima, bez obzira na to šta kaže međunarodni zakon.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs