Frensis Fukujama, jedan od najpoznatijih intelektualaca ili barem sa najpoznatijom idejom, onoj "o smrti istorije" i pobedi liberalne demokratije nakon propasti komunizma je u novom tekstu za Financial Times je nakon Trampove pobede proglasio "kraj liberalne demokratije".
"Upečatljiva pobeda Donalda Trampa i Republikanske stranke u utorak uveče dovešće do velikih promena u važnim političkim područjima, od imigracije do Ukrajine. Ali značaj izbora nadilazi ova specifična pitanja i predstavlja odlučno odbacivanje liberalizma od strane američkih birača i posebnog načina na koji se razumevanje "slobodnog društva" razvilo od 1980-ih", piše Fukujama u uvodu.
Dalje podseća da kada je Tramp prvi put izabran 2016. godine, bilo je lako poverovati da je ovaj događaj bio zastranjenje. Takmičio se protiv slabog protivnika koji ga nije shvatao ozbiljno, a u svakom slučaju Tramp nije pobedio na izborima.
Kad je Bajden četiri godine kasnije osvojio Belu kuću, činilo se kao da su se stvari vratile u normalu nakon katastrofalnog predsedničkog mandata.
"Nakon glasanja u utorak, sada se čini da je Bajdenovo predsedništvo bilo anomalija i da Tramp inaugurira novu eru u američkoj politici, a možda i za svet u celini. Amerikanci su glasali sa punim znanjem o tome ko je Tramp i šta predstavlja. Ne samo da je osvojio većinu glasova i predviđa se da će osvojiti svaku pojedinačnu državu, nego su republikanci ponovo preuzeli Senat i izgleda da će zadržati Zastupnički dom. S obzirom na njihovu postojeću dominaciju u Vrhovnom sudu, sada su postavljeni da drže sve glavne grane vlasti", navodi Fukujama.
Ali koja je osnovna priroda ove nove faze američke istorije?
Podseća da klasični liberalizam je doktrina izgrađena oko jednakog dostojanstva pojedinaca kroz vladavinu zakona koja štiti njihova prava i kroz ustavne provere sposobnosti države da se meša u ta prava.
"Ali tokom proteklih pola veka taj je osnovni impuls doživeo dva velika iskrivljenja. Prvi je bio uspon "neoliberalizma", ekonomske doktrine koja je posvetila tržišta i smanjila sposobnost vlada da zaštite one koji su povređeni ekonomskim promenama. Svet je ukupno postao puno bogatiji, dok je radnička klasa izgubila poslove i prilike. Moć se preselila s mesta koja su bila domaćin izvorne industrijske revolucije u Aziju i druge delove sveta u razvoju. Drugo iskrivljenje bio je uspon politike identiteta ili onoga što bi se moglo nazvati "woke liberalizmom", u kojem je progresivna briga za radničku klasu zamenjena ciljanom zaštitom užeg skupa marginaliziranih grupa: rasnih manjina, imigranata, seksualnih manjina i slično. Državna se moć sve više koristila ne u službi nepristrane pravde, već radi pomeranja specifičnih društvenih ishoda za te grupe", piše Fukujama.
Dalje, objašnjava da su u međuvremenu tržišta rada prelazila u informacijsku ekonomiju. U svetu u kojem je većina radnica sedela ispred kompjuterskog ekrana umesto da podiže teške predmete s podova fabrika, žene su imale ravnopravniji položaj. To je transformiralo moć unutar domaćinstava i dovelo do percepcije naizgled stalnog slavljenja ženskih postignuća.
"Uspon ovih iskrivljenih shvatanja liberalizma doveo je do velike promene u društvenoj osnovi političke moći. Radnička klasa je osetila da leve političke stranke više ne brane njihove interese, te je počela da glasa za desničarske stranke. Tako su demokrate izgubile dodir sa svojom bazom radničke klase i postali stranka kojom dominiraju obrazovani urbani profesionalci. U SAD su odlučili glasati za republikanca. U Evropi su birači Komunističke partije u Francuskoj i Italiji prebegli Le Penovoj i Melonijevoj", navodi se u tekstu.
Prema Fukujami, sve te grupe nisu bile zadovoljne sistemom slobodne trgovine koji im je eliminisao sredstva za život iako je stvorio novu klasu superbogatih, a bile su nezadovoljne i progresivnim strankama koje su naizgled više marile za strance i okoliš nego za vlastito stanje.
"Ove velike sociološke promene odrazile su se na obrasce glasanja u utorak. Republikanska pobeda izgrađena je oko belih birača radničke klase, ali Tramp je uspeo oguliti znatno više glasača crnačke i latinoameričke radničke klase u poređenju s izborima 2020. godine. To se posebno odnosilo na muške birače unutar ovih grupa. Za njih je klasa bila važnija od rase ili etničke pripadnosti. Nema posebnog razloga zašto bi, na primer, Latinoamerikanaca radničke klase posebno privlačio probuđeni liberalizam koji daje prednost nedavnim imigrantima bez dokumenata i fokusiran je na unapređenje interesa žena. Takođe je jasno da velika većina glasača iz radničke klase jednostavno nije marila za pretnju liberalnom poretku, kako domaćoj tako i međunarodnoj, koju predstavlja upravo Tramp", smatra Fukujama.
Donald Tramp ne samo da želi unazaditi neoliberalizam i vouk liberalizam, već je velika pretnja samom klasičnom liberalizmu.
"Ova je pretnja vidljiva u nizu političkih pitanja; novo Trampovo predsedništvo neće izgledati nimalo poput njegovog prvog mandata. Pravo pitanje u ovom trenutku nije zloćudnost njegovih namera, već njegova sposobnost da zaista sprovede ono čime preti. Mnogi birači njegovu retoriku jednostavno ne shvataju ozbiljno, dok glavni republikanci tvrde da će ga kontrola i ravnoteža američkog sistema sprečiti da učini ono što je najgore. Ovo je greška: njegove iskazane treba da shvatimo vrlo ozbiljno. Tramp je samoproglašeni protekcionista, koji kaže da je "tarifa" najlepša reč u engleskom jeziku. Predložio je carine od 10 ili 20 odsto na svu robu proizvedenu u inostranstvu, kako od prijatelja tako i od neprijatelja, i za to mu nije potrebna vlast Kongresa", podsetio je Fukujama.
Poručuje da kao što je veliki broj ekonomista istakao, ovaj nivo protekcionizma imaće izrazito negativne učinke na inflaciju, produktivnost i zaposlenost. To će biti veliki poremećaj u opskrbnim lancima, što će navesti domaće proizvođače da zatraže izuzeća od visokih poreza. To onda pruža priliku za visok nivo korupcije i favoriziranja jer kompanije žure doći na predsednikovu dobru stranu. Carine na ovom nivou takođe pozivaju na jednako masivne odmazde drugih zemalja, stvarajući situaciju u kojoj trgovina (a time i prihodi) propadaju. Možda će Tramp odustati pred ovim; on takođe može odgovoriti kao što je učinila bivša argentinska predsednica Cristina Fernández de Kirchner korumpirajući statističku agenciju koja je objavila loše vesti.
"Što se tiče imigracije, Tramp više ne želi samo zatvoriti granicu; on želi deportovati što više od 11 miliona imigranata bez dokumenata koji su već u zemlji. Administrativno, ovo je toliko veliki zadatak da će zahtevati godine ulaganja u infrastrukturu potrebnu za njegovo sprovođenje - pritvorske centre, agente za kontrolu useljavanja, sudovi i tako dalje. To će imati razorne učinke na brojne industrije koje se oslanjaju na radnu snagu imigranata, posebice na građevinarstvo i poljoprivredu. To će takođe biti monumentalno izazovno u moralnom smislu, budući da se roditelji oduzimaju od njihove dece državljana, i postavilo bi scenu za građanski sukob, budući da mnogi nedokumentovani žive u plavim jurisdikcijama koje će učiniti sve što mogu da spreče Trampa da dobije svoje način", tumorno predviđa Fukujama.
Što se tiče vladavine prava, Tramp je tokom ove kampanje bio isključivo usredotočen na traženje osvete za nepravde za koje veruje da su mu nanesene od strane njegovih kritičara. Obećao je da će upotrebiti pravosudni sistem kako bi uhvatio sve, od Liz Čenej i Džoa Bajdena do bivšeg predsednika Zajedničkog štaba Marka Mileja i Baraka Obame. Kritičare medija želi ušutkati oduzimanjem licenci ili kaznama.
"Neizvesno je hoće li Tramp imati moć učiniti nešto od ovoga: sudski sistem bio je jedna od najotpornijih prepreka njegovim ekscesima tokom njegova prvog mandata. Ali republikanci su postojano radili na tome da u sistem umetnu sebi podobne suce, kao što je sudija Aileen Cannon na Floridi, koja je odbacila jak slučaj poverljivih dokumenata protiv njega.
"Neke od najvažnijih promena dogodiće se u spoljašnjoj politici i prirodi međunarodnog poretka. Ukrajina je daleko najveći gubitnik; njegova vojna borba protiv Rusije bila je u zastoju čak i pre izbora, a Tramp je može prisiliti da se nagodi pod ruskim uslovima uskraćivanjem oružja, kao što je republikanski dom učinio šest meseci prošle zime. Tramp je privatno pretio da će se povući iz NATO-a, ali čak i ako to ne učini, mogao bi ozbiljno oslabiti savez neispunjavanjem garancija zajedničke odbrane iz članka 5. Ne postoje evropske države koje bi mogli zameniti Ameriku kao lidera saveza, tako da je njena buduća sposobnost da se suprotstavi Rusiji i Kini ozbiljno upitna. Naprotiv, Trampova pobeda inspirisaće druge evropske populiste kao što su Alternativa za Nemačku i Nacionalni skup u Francuskoj", navodi Fukujama.
Istočnoazijski saveznici i prijatelji SAD-a nisu u ništa boljoj poziciji. Iako je Tramp oštro govorio o Kini, on također jako ceni Si Đinpinga zbog potonjih jakih karakteristika i možda bi bio spreman s njim sklopiti dogovor oko Tajvana.
Čini se da je Trump urođeno nesklon korištenju vojne moći i njime se lako manipuliše, ali jedini ustupak može biti Bliski istok, gde će ga verovatno svesrdno podržavati ratove Benjamina Netanijahua protiv Hamasa, Hezbolaha i Irana.
"Postoje jaki razlozi za mišljenje da će Tramp biti mnogo učinkovitiji u ostvarivanju ovog programa nego što je bio tekom svog prvog mandata. On i republikanci prepoznali su da je sprovođenje politike sve o osoblju. Kada je prvi put izabran 2016., nije stupio na dužnost okružen grupom političkih pomoćnika; nego se morao osloniti na republikance iz establišmenta. U mnogim su slučajevima blokirali, odbijali ili usporavali njegove naredbe. Na kraju svog mandata, izdao je izvršnu naredbu kojom se stvara novi "Raspored F" koji bi svim federalnim radnicima oduzeo zaštitu na poslu i omogućio mu da otpusti bilo kojeg birokrata kojeg želi. Ponovno oživljavanje rasporeda F u središtu je planova za drugi Trumpov mandat, a konzervativci su bili zaokupljeni sastavljanjem popisa potencijalnih dužnosnika čija je glavna kvalifikacija osobna lojalnost Trumpu. Zbog toga je veća verovatnoća da će ovaj put ostvariti svoje planove", smatra Fukujama.
Pre izbora, kritičari, uključujući Kamalu Harris, optuživali su Trampa da je fašista. To je bilo pogrešno utoliko što nije nameravao da sprovede totalitarni režim u SAD-u. Umesto toga, došlo bi do postupnog propadanja liberalnih institucija, slično kao što se dogodilo u Mađarskoj nakon povratka Viktora Orbána na vlast 2010. godine.
"Ovo propadanje je već počelo, a Tramp je napravio znatnu štetu. On je produbio ionako značajnu polarizaciju unutar društva i pretvorio SAD iz društva s visokim poverenjem u društvo s niskim poverenjem; demonizirao je vladu i oslabio uverenje da ona predstavlja kolektivne interese Amerikanaca; ogrubio je političku retoriku i dao dopuštenje za otvoreno izražavanje netrpeljivosti i mizoginije; i uverio je većinu republikanaca da je njegov prethodnik bio nelegitimni predsednik koji je pokrao izbore 2020 Širina republikanske pobede, koja se proteže od predsedničkog mesta do Senata, a verojatno i do Predstavničkog doma, tumačiće se kao snažan politički mandat koji potvrđuje ove ideje i dopušta Trampu da deluje kako želi. Možemo se samo nadati da će neki od preostalih institucionalnih zaštitnih ograda ostati na mestu kada on preuzme dužnost. Ali može biti da će stvari morati postati puno gore pre nego što postanu bolje", zaključuje Fukujama.
VIDEO