STRATEŠKI TOKOVI: Porazi i pobede Donalda Trampa
Ništa na svetu se ne dešava slučajno i samo je pitanje da li je čovek dovoljno pametan da shvati zašto se nešto desilo.
Blaženi su glupi jer ništa ne shvataju i ništa ih ne brine, ali tako mogu kroz život pojedinačni idioti, ali oni koji obavljaju razne funkcije, od prostog mesta direktora nekog kolektiva, pa posebno do najviših mesta u nekom društvenom poretku, trebalo bi da shvate zašto gube, kada gube, kao i zašto pobeđuju kada pobeđuju.
Donald Tramp je očigledno dobro shvatio i zašto je pobedio kada je pobedio 2016. godine, kada je uzeo prvi predsednički mandat, i zašto je izgubio kada ga je izgubio 2020. godine. Pobedio je 2016. jer je adresirao probleme koje niko drugi nije hteo da adresira - poput opadanja američke ekonomije, sve lošijeg položaja srednje i radničke klase koja ne samo da se mora boriti sa sve manje para u buđelaru već i sa imigrantskom konkurencijom. On je naprosto tada video prazan prostor koji niko nije pokrivao, jer su i prethodne administracije bile zaokupljene američkim poslovima po svetu - od Iraka do Avganistana - pa nisu baš dobro videle kako žive kauboji u Teksasu kojima je jedino ostalo da loču od očaja subotom uveče u nekom salunu i maštaju o dobrim starim vremenima. I onda je došao Donald Tramp i jednostavnim, ali genijalnim motom „učinimo Ameriku ponovo velikom“ aktivirao te razočarane kauboje i dao im nadu. A nada je u politici velika stvar, kao što je beznađe veoma opasna stvar. I onda je pobedio te ključne 2016. i istorija je poprimila sasvim drugi tok.
Međutim, prvi mandat mu je prošao, pored korisnih poslova koje je završio za Ameriku, a koje nije mogla da ne nastavi i Bajdenova administracija, i u prepucavanju s mejnstrim medijima i tradicionalnim krugovima moći, što ga je, uz zlehudu pandemiju, koštalo 2020. nove izborne pobede. Ali pokazao je da ume da uči na greškama, što je u politici i najvažnije, pa je vreme u „opoziciji“ proveo radeći na transformaciji od prežestokog Trampa, koji bljuje vatru, u umerenijeg Trampa, koji takođe bljuje vatru, ali tamo gde treba, a ne na sve strane. Da imamo novog „državničkog“ Trampa, videlo se već po TV duelima s Bajdenom i Harisovom, gde je profesionalcima upala u oči njegova neuobičajena svedenost, za šta ga je verovatno pripremio i neki skup izborni štab. Dok se Bajden gubio i dok je Harisova imala preterane facijalne ekspresije, Tramp je delovao poput spomenika i kao da je od kamena. Bilo je jasno već tada, a pogotovo kada je nakon atentata i nakon pucnja reagovao kao Rambo, da će pobediti, pa su već tada počele pripreme za njegov drugi mandat.
I evo ga sada opet tu, vatren je i žestok u duši kao i oduvek, i nadasve harizmatičan, ali prema spolja svedeniji i promišljeniji. Varaju se svi oni koji misle da će on sada krenuti haotično u drugi mandat, jer su toliko veliki ulozi u igri da bi samo budala potrčala na vlast ko prase u surutku. A on je već pokazao da nije budala.
Međutim, to tek treba da dokažu i američke demokrate koje su u izbornoj godini imale niz pogrešnih predizbornih poteza. Ne treba sumnjati da ni oni nisu budale i da će pre ili kasnije shvatiti u kom grmu leži zec i početi da adresiraju realne probleme nacije, jer su ovi izbori pokazali da su se vrteli oko sporednih tema.