Britanska književnica i novinarka Vendi Mur osvetlila je jednu od najdirljivijih i najhrabrijih ljubavnih priča Prvog svetskog rata knjizi "Džek i Iv" u izdanju "Lagune". Kroz priču o Veri Houm i Evelini Haverfild, engleskim sifražetkinjama koje su u jeku rata prigrlile misiju pomoći srpskom narodu, Vendi nas vodi kroz slojevitu priču o ljubavi, prijateljstvu i borbi za prava žena. U razgovoru za Kurir autorka je otkrila kako je pronašla ovu posve neobičnu priču, pomoću koje je upoznala srpsku istoriju.
Pred čitaocima je jedan istorijski roman sa dve važne ličnosti u Prvom svetskom ratu. Međutim, iza korica se krije još nešto.
- Tako je, to nije samo ljubavna priča između dve žene već i o prijateljstvu dve zemlje - Britanije i Srbije. Dakle, ove žene koje su došle u Srbiju u početku nisu imale pojma šta mogu da očekuju. Nisu baš znale šta će zateći kada dođu ovde, ali su vrlo brzo razvile snažnu vezu sa srpskim narodom, a to je značilo da su bile posvećene pomaganju do kraja rata.
Zbog čega ste izabrali baš njih za svoje junakinje?
- Dok sam pisala prethodnu knjigu o ženama sifražetkinjama, koje su vodile svoju bolnicu u Londonu tokom Prvog svetskog rata, naišla sam na fotografiju žene u uniformi sa širokim osmehom. To je Bila Vera Houm, poznatija kao Džek. Počela sam da istražujem i tako sam došla do ove neverovatne priče. Mogu da kažem samo da sam imala sreće.
Da li vas je neki aspekt njihove priče posebno iznenadio tokom istraživanja?
- Znala sam da su žene u pokretu sifražetkinja u Britaniji bile veoma hrabre i da su rizikovale svoj život da bi pokušale da dobiju glas. Međutim, ono što me je iznenadilo jeste koliko su bile hrabre tokom ratova. Žene koje su učestvovale u ratu na prostoru Balkana i vozile sanitet sa srpskom vojskom po Srbiji i Rumuniji rizikovale su svoj život i bile u velikoj opasnosti.
Vlada predrasuda da žene nisu mogle na pravi način da se bore u ratovima, ali su njih dve pokazale da žene i te kako mogu da zaštite ljude.
- One su veoma zanimljivi likovi, ali su potpuno drugačije. Iv je prefinjena, elegantna, pravi aristokrata. Međutim, ona je sa sobom uvek imala revolver. Tokom rata je vodila poljsku bolnicu u Lazarevcu i, kad je neko pokušao da ukrade novac iz njihovog šatora, izvadila je revolver i odbranila novac za lekove.
Da li vam je nešto ostalo upečatljivo u sećanju nakon istraživanja srpske istorije tokom Velikog rata?
- Bila sam zaista iznenađena ulogom Srbije u Prvom svetskom ratu. Znala sam samo da je Prvi svetski rat počeo zbog atentata Gavrila Principa u Sarajevu. Nisam znala da su zaista prvu pobedu u ovom ratu izvojevali Srbi. Nisam razumela koliko je bila opasna epidemija tifusa, bila sam šokirana kada sam videla podatke o stradalima. Vremenom sam počela da razumem malo više vašu ličnost jer sam slušala o izdržljivosti i hrabrosti vojnika. Niste gubili životnu radost uprkos nedaćama. U jeku rata su srpski vojnici plesali sa ženama. Igrali su kolo. Taj osećaj ohrabrivanja usred velike tuge posebna je stvar.
Džek i Iv su preuzele uloge koje su tradicionalno imali muškarci tokom Prvog svetskog rata.Koliko se položaj žena promenio od tada?
- Stvari su se promenile na mnogo načina. Žene danas imaju više prava i zakonski i u praksi, ali neka od pitanja su i dalje ista kao i tada. Žene imaju jednaka prava u zakonu, uglavnom, ali u praksi nemamo uvek jednaka prava, pa obično imamo niže plate, često je veoma teško da se popne na iste pozicije u profesijama, tako da mislim da diskriminacija i dalje postoji. Takođe, postoji i diskriminacija žena koje su gej, još uvek nemaju prava i nisu jednake, posebno u tradicionalnim društvima.
Drugi put ste posetili Srbiju. Kako vama deluje naša zemlja?
- Prvi put sam bila ovde pre dve godine, dok sam istraživala, i bila sam zaista oduševljena velikodušnošću i dobrodošlicom. Gde god sam išla, ljudi su bili zaista srećni što su pomogli i želeli su da dobijem odgovore. Dobila sam i puno poklona, mnogo knjiga i slatkiša. Kad sam se vraćala, imala sam ogromnu torbu punu knjiga (smeh).
Da li ste možda čuli za još neku našu poznatu ličnost?
- Znam ko je Nikola Tesla. Pokušala sam da posetim muzej, ali je bila velika gužva. Ne odustajem, nadam se da ću ući unutra do kraja posete. Takođe, volim tenis, pa očigledno znam ko je Novak Đoković (smeh). Kad sam pre dve godine bila u Srbiji, to je bilo za vreme Vimbldona, gde god sam prošla. ljudi su na televizoru gledali prenos. To nisam videla ni u Londonu (smeh).
Knjiga "Crni golub" Momčila Petrovića uvući će vas u pravi vrtlog misterije i magije: