Prvi je 15. novembra u Cirihu, protiv Švajcarske, drugi tri dana kasnije, protiv Danske u Leskovcu. I nije tajna da se Orlovi praktično od prvog ciklusa suočavaju sa brojnim povredama, sada i kartonima zbog kojih za meč u Cirihu selektor Dragan Stojković neće moći da računa na Strahinju Pavlovića i Strahinju Erakovića.
Ali u moru loših, ima i dobrih vesti, a jedna od njih svakako je povratak igrača koji je kroz svoj reprezentativni staž dao mnogo Srbiji. Pre svega dva zlata u uzrastu do 19 i 20 godina, jer je kao član omladinske reprezentacije osvojio najpre Evropu, zatim i svet. Blistao je i na minulom Prvenstvu Evrope u Nemačkoj, ali zbog povrede nije ga bilo sve do sada u ovom ciklus Lige nacija.
Srbin rođen u Bazelu, jedan od onih bisera koji je mogao da bira reprezentaciju, ali kako za sajt Fudbalskog saveza ističe, on nijednog trenutka nije imao dilemu, jer srce je reklo Srbija – Miloš Veljković.
Možda i najzahvalniji sagovornik pred meč sa Švajcarskom, zemljom u kojoj je fudbalski prohodao.
"Nedostajala mi je reprezentacija", ne krije sjajni defanzivac.
"Gledao sam prethodne četiri utakmice jer nisam mogao da igram zbog povrede, sada sam opet tu, srećan naravno. Moram da kažem se nalazimo u sasvim solidnoj poziciji pred poslednja dva meča, izgledali smo dobro u ovom ciklusu Lige nacija i bilo bi lepo da na kraju svi budemo zadovoljni epilogom".
Povratak u najbolji nacionalni tim je u pravom trenutku, jer selektor Stojković ima dosta problema zbog odsustva pojedinih igrača u zadnjoj liniji, zbog povreda i kartona. Zato i pitanje da li je Miloš potpuno spreman za predstojeća iskušenja.
"Da, sada sam na sto odsto. Imao sam upalu Ahilove tetive, bio sam osam, devet nedelja van ritma, nije bilo lako. Sve je to fudbal. Vratio sam se u Menhengladbahu gde sam odigrao poluvreme, a protiv Holštajn Kila u poslednjem kolu ceo meč. Osećam se zaista dobro. Sa klubom sam ostvario pobedu pred ovu pauzu, što svima mnogo znači, kako bi sa više optimizma dočekali nastavak sezone. Želimo plasaman na mesto koje vodi u Evropu, neće biti lako, ali mislim da smo na dobrom putu. Što se tiče šampionske trke, Bajern je favorit, Leverkuzen i Dortmund malo „kašljucaju“, nisu na nivou iz prethodne sezone".
Povratak Veljkovića mnogo je značio Verderu. ali sada i Srbiji. Lek na ranu posle suspenzija zbog kartona Pavlovića i Erakovića. Šta možemo da očekujemo u Cirihu?
"Prvo da kažem svidelo mi se kako smo izgledali na prethodnim utakmicama, kako smo se borili, bez obzira što rezultat nije bio koji smo želeli protiv Španije u Kordobi. Izgledamo kao tim, a svaki igrač uvek nedostaje. To se rešava timskom igrom, odsustvo svakog igrača. Pred Evropsko prvenstvo smo se u defanzivi konsolidovali, posle prvenstva su došle povrede, ali uvek ima igrača spremnih da uskoče. Švajcarska? Za mene uvek poseban meč, jer porodica mi i dalje živi u Bazelu, jedan deo je u Srbiji. Prvi put igram sa reprezentacijom u Švajcarskoj, dakle za mene ponoviću, poseban osećaj".
Nije tajna da imamo mnogo igrača sa srpskim korenima koji su rođeni u Švajcarskoj, neki od njih imaju dilemu za koju reprezentaciju da igraju. Kada bi slušali Miloša Veljkovića, koji savet bi im dao?
"Neka slušaju srce. Naravno i porodica je tu da pomogne u izboru, ali igrač ne sme da ima dilemu. Ja sam imao odlično iskustvo u mlađim selekcijama Fudbalskog saveza Srbije, kasnije u A reprezentaciji. Iz tih juniorskih dana, ima nas dosta iz generacije 95. nas koji smo bili u Litvaniji i na Novom Zelandu. Fantastično iskustvo i sreća za mene, teško mi je sve to da opišem, jednostavno sledio sam i slušao srce, doživeo nezaboravne trenutke. Sve to mi je kasnije pomoglo da punim srcem prihvatim obaveze u najboljoj selekciji".
Iduće godine je deset godina od Novog Zelanda, neverovatnog uspeha srpskog fudbala, osvajanje fudbalske planete u uzrastu do 20 godina?
"Kao da je sve bilo juče ili pre godinu dana. Neponovljivo iskustvo".
Da se vratimo na Švajcarsku, imaju i oni dosta problema, povređenih igrača.
"Iskreno slabo pratim dešavanja u njihovoj selekciji, ali imaćemo sve informacije od članova našeg stručnog štaba. I to će mi biti sasvim dovoljno".
Koji je najjači utisak Miloša Veljkovića u dosadašnjem delu ovog ciklusa Lige nacija. Da li je to ono izdanje protiv Španije u Beogradu ili možda pobeda protiv Švajcarske u Leskovcu i onaj gol Mitrovića.
"Gol Mitrovića. Neverovatno šta je sve uradio. Navikao nas je na drugi tip realizacije, znamo svi koliko malo prostora mu treba da postigne gol glavom ili nogom, uglavnom iz šesnaesterca. Sada je najpre stigao loptu koju je ceo stadion video da odlazi u aut, onda uključio turbo i sve nas oduševio, postigao fantastičan gol. Istakao bih celu ekipu u tom meču, karakter koji smo pokazali, jedinstvo, borbu. Bili dobri u ofanzivi i defanzivi, disali smo kao tim".
Na kraju, posle titule prvaka Evrope i sveta u mlađem uzrastu, učešća na dva svetska i jedno evropsko prvenstvo, a tek mu je 29 godina, koji je naredni cilj momka rođenog u Bazelu?
"Plasman na naredno Prvenstvo sveta u SAD, Kanadu i Meksiko 2026. i prolaz u nokaut fazu takmičenja. To želimo svi, dugujemo to Srbiji, da napravimo taj (is)korak", zaključio je „zlatni orlić“ srpskog fudbala Miloš Veljković.