Oglas Slavka Barešića iz Beograda privukao je veliku pažnju korisnika Fejsbuka. U njemu se nude besplatne popravke vezane za vodovodne radove svima koji nisu u mogućnosti da ih plate, a ovo delo je samo jedno u nizu lepih gestova koje Slavko čini već nekoliko godina.
- Dana 16.11. tradicionalno kao svakog meseca vršim besplatne popravke oko vodovoda u kućama i stanovima. Važi sa socijalno ugrožene, bolesne koji ne mogu da rade, samohrane roditelje i druge ugrožene kategorije. Plaća se samo utrošeno gorivo i delovi. Ko nije u stanju ni to da plati i to će biti moj trošak. Molim da mi se ne javljaju oni koji vole sve zloupotrebiti. Prenesite i onima koje možda poznajete, a ne koriste društvene mreže ili ih nemam na listi prijatelja, a posebno onima koji se muče, a ćute i trpe jer gutaju svoju muku - poručio je vodoinstalater Slavko na Fejsbuku i sve oduševio.
Zanat koji ima u rukama Slavko bi danas mogao debelo da unovči, ali njegova dobra volja, humanost i ljudskost koju pokazuje već godinama, ne dozvoljavaju mu da slobodnim danima sedi skrštenih ruku kada može da pomogne svojim sugrađanima.
Kako je došlo do toga da za Slavkove humane gestove čuje ceo Beograd, Barešić je ranije objasnio.
- Duga je to priča. Pomagao sam uvek, ali u jeku društvenih mreža je to model, da više ljudi vidi. Ozbiljnije sam počeo početkom korone. Bila je neka grupa "Pomozimo ljudima u karantinu" ili tako nešto. Ljudi su bili uplašeni, a mnogi se i istrošili kupujući zalihe, ostajali su bez novca. Bilo je majstora koji su se isto uplašili i nigde nisu izlazili i "majstora" profitera kojih ima u svim branšama - rekao je Slavko.
Tako se Barešić odazivao pozivima na koje je retko ko odgovarao ili naplaćivao daleko veću cenu od pristojne, a neke od teških situacija koje je zaticao u domovima svojih sugrađana urezale su mu se u pamćenje.
- Zovu me recimo da im popravim nešto ili zamenim ventil jer curi, a kad pogledam po stanu, bojler ne radi mesecima ili ve-ce šolja zapušena mesecima jer nisu u stanju da plate. Kupaju se iz lavora, grejući vodu, a za toalet su se snalazili kako su znali i umeli - pojašnjava Barešić.
Novac mu, kako je rekao, nikada nije bio presudan, a kako je i sam prolazio kroz teške životne periode, vrlo dobro zna kako to izgleda. Posle završene osnovne škole, Slavko je iz rodne Bosne otišao u Sloveniju na školovanje, tako da je od petnaeste godine živeo sam i izdržavao se kako je znao i umeo. Sada živi na Vidikovcu u Beogradu i gleda da kad god je u mogućnosti, obraduje svoje sugrađane.
- Ljudi kao ljudi... Neki ne kažu ni "hvala", kao da je to moja obaveza, a neki kažu da će mi platiti "kad stanu na noge", mada nikada nisam tražio. Kada "stanu na noge" uglavnom zaborave... Vidim po mrežama da su na raznim putovanjima i kupuju svašta, ali to me nikada ne pokoleba niti posrnem, jer ništa i ne očekujem. Volim psihologiju i time se pomalo bavim - kada bih imao očekivanja, imao bih i razočarenja - izjavio je Slavko.
Kako je ranije objasnio, sugrađani mu se ne javljaju u velikom broju jer je reč o ljudima koji ćute i trpe u svojoj muci, previše ponosni da bi tražili pomoć.
- Ponekad me neko zove za nekoga ili vidim na društvenim mrežama pa se i sam javim. Trudim se da uvek nagradim dobre ljude. Pre tri godine je žena našla novčanik sa dokumentima i nešto oko 30.000 dinara. Stavila je to u neku grupu i vlasnik joj se javio. Toj ženi sam ponudio doživotno sve popravke besplatno. Nikad to nije koristila... - dodao je Barešić.
Na kraju, ovaj humani majstor od koga bi svi mogli ponešto da naučimo, u svojoj aktuelnoj objavi poručuje samo jedno.
- Menjajmo se na bolje jer to nije teško, a to ne može niko uraditi osim nas samih.
Kurir.rs/ Blic/ S.Đ.