"ĐINĐIĆ SE SKLONIO U CRNU GORU NAKON ŠTO SAM MU PRENEO DA ĆE GA UBITI" Siniša Nikolić za Kurir televiziju: Dobio sam vest od ljudi koji su želeli da preživi
Akcija "Sablja" ostala je zapamćena kao jedna od najvećih policijskih akcija u istoriji našeg naroda. Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine, nešto više od 11.500 ljudi je privedeno, kako bi se otkrio atentator na tada važnu političku ličnost.
Nakon ubistva, proglašeno je vanredno stanje u zemlji. Primarni cilj tog stanja je bio da se što brže pronađu odgovorni za ubistvo premijera.
Gosti "Pulsa Srbije" koji su analizirali celokupan period pre i nakon atentata bili su Zora Dobričanin Nikodinović, advokat, Vladan Dinić, vlasnik lista "Svedok", Aleksandar Milosavljević, tužilac u akciji "Sablja" i Siniša Nikolić, nekadašnji šef kabineta Zorana Đinđića.
Milorad Ulemek i Branko Berček podneli su Višem sudu u Beogradu molbe za uslovni otpust, pa je Dinić komentarisao šta bi to hipotetički donelo:
- Prvo, njih dvojica imaju pravo da podnesu zahtev. Mislim da su ispunili normu zakona koji je važio za vreme izvršenja krivičnog dela. Ne vidim ništa sporno povodom toga što su podneli zahtev, a šta će da se odluči to ne mogu da tumačim, mislim da im neće odobriti uslovni otpust. Tema je mnogo kompleksnija nego to da li će da puste Legiju ili Berčeka. Cela priča oko ubistva premijera je na ivici fantastike. Ja sam kolateralna šteta ubistva premijera, ja kao vlasnika "Svedoka". Bila su tri suđenja po hitnom postupku, na prvom je zabranjen svedok, a na žalbu mojih adokvata je ukinuta presuda, da bi na trećem ponovo bila potvrđena. Doneta je odluka da se pleni "Svedok" širom Srbije. Prvo taj primerak, intervju sa Legijom, štampan je u 140.000 primeraka, a meni je zamereno kako sam ja pozivao na oružanu pobunu i da sam rušio ustavni poredak. Za svako delo je predviđena maksimalna kazna od 40 godina.
Milosavljević se nadovezao, te rekao da je sam bio inicijator da se zabrani "Svedok":
- Sticajem okolnosti, u postupku o kojem priča Dinić, lično sam učestvovao i to kao tužilac. Ja sam podneo akt u kojem je "Svedok" zabranjen, ja sam inicirao taj postupak. Govorimo o vremenu kada je Srbija bila poprilično pogođena činjenicom da je neko ubio premijera. U svakoj zemlji na svetu, prirodno je da država preuzima korake koji su u okviru zakona, a ovo sa Svedokom jeste u okviru zakona, iako se to na prvu čini kao prejaka mera, kao mera koja je "fantazija", ali je to veoma prirodna stvar.
Milosavljević se prisetio dana kada je trebalo da ispita Zvezdana Jovnovića zbog ubistva premijera:
- Došao sam prvi u prostoriju u koju je on kasnije došao, a video sam osobu koja je jako nervozna i jako puno puši cigarete. Video sam osobu koja je ubrzo izašla u hodnik i sela sa svojim braniocima. To je otprilike to što sam video. Čovek je tečno ispričao ono što se dešavalo, meni je to samo po sebi bilo dovoljno, ali me je kopkalo zašto je to uradio i zašto je priznao. U tim odgovorima leži ono što meni gradi veru da je čovek priznao nešto što je uradio, mislim da ta dva pitanja potvrđuju ono što je uradio i da je tako olakšao sebi dušu.
Nikolić je otkrio šta se događalo dok je bio šef kabineta stranke Zorana Đinđića:
- Đinđić je bio hrabar čovek. Tu osobinu mnogi zanemaruju. Prvi put mi je rekao da se boji onog dana kada su mu polomili nogu na Kopaoniku kada je sa jedinicom igrao fudbal. On kaže da mu jedni doktori kažu da mora da ide na rehabilitaciju, ali da ne želi, jer to dugo traje. Potom je rekao da drugi kažu da mora da se operiše, a da njega najviše brine to što će da ga uspavaju. Kaže da bi to bio jedini trenutak u životu kada ne bi imao kontrolu. On je iz kancelarije otišao da ga operišu. Kada sam bio šef kabineta kod njega u stranci, dobio je informaciju da će ga ubiti posle Slavka Ćuruvije i tada se praktično sklonio u Crnu Goru. Ja sam mu preneo tu vesti, a dobio sam je od ljudi koji su želeli da on preživi.
Dobričanin se osvrnula na to zbog čega nije bila uključena u predmet ubistva premijera:
- Radila sam sve predmete koji su interesovali javnost, osim ubistva premijera. U tom predmetu sam volela da budem punomoćnik oštećenih, žao mi je što nisam bila punomoćnik konkretno jednog oštećenog, ali u nekoj fazi postupka, porodica premijera, njegova sestra ili majka, pitala je da li bih se uključila sa te strane, a rekla sam da da. Međutim, neki to nisu dozvolili, neki koji su bili na istoj strani, pa se nisam uključila. Žao mi je jedino za taj predmet što nisam bila sa te strane, jer bih tako sve svoje sumnje rasvetlila, a ovako to ostaje zauvek da čitamo, sumnjamo, ulazimo u teorije zavere. Međutim teorije zavere postoje jer postoje i same zavere, a mislim da je ubistvo Đinđića deo jedne velike zavere.
Milosavljević je pričao o propustima ljudi uoči atentata:
- Zgrada u Admirala Geprata 12, koja stoji napuštena, niko ne kontroliše ceo sprat, to je nešto neshvatljivo, mislim da bi i obezbeđenje rijaliti programa proverilo to područje. Postoje ozbiljni propusti kada je u pitanju njegova zaštita. Neću da ulazim u političke motive, ali jedan od podataka je da su bezbednosne kamere na samoj zgradi vlade isključene tri dana pre atentata. Razlog je bio rekonstrukcija zgrade. To su stvari koje ne kontroliše Zoran, već neka vrsta dubinske bezbednosti.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
ŠOK TVRDNJE VOJISLAVA ŠEŠELJA O ĐINĐIĆU NA KURIR TELEVIZJI: