Plakati sa likom Donalda Trampa i Ričarda Grenela, bivšeg specijalnog izaslanika za pregovore između Srbije i Kosova, osvanuli su ovih dana u Prištini, sa natpisom „Učinite Kosovo ponovo velikim.“ Dok Albanci kroz euforične slogane očigledno pokušavaju da prikažu novu priliku za podršku Amerike, srpski politički vrh i analitičari ostaju suzdržani, ali i oprezno optimistični. Imajući u vidu da se deo institucija u Prištini opredelio za izbor Kamale Haris, sada se postavlja pitanje šta Trampov povratak zaista znači za Srbiju.
U emisiji „Usijanje“ gosti su analizirali pozadinu ovog političkog preokreta i ukazali na moguće pravce američke politike prema Srbiji i Kosovu pod novom republikanskom administracijom.
Boško Jakšić, istaknuti novinar, ocenjuje da je euforija prema Grenelu i Trampu u Srbiji pomalo zabludujuća, naglašavajući da ne treba previše očekivati od pojedinačnih figura.
- Grenel nije neki zaštitnik Srbije, kao ni Tramp. Američka politika će ići onim smerom kojim Tramp bude smatrao da je za nju korisno - izjavio je Jakšić. Dodaje da, iako Grenelov povratak u tim potencijalno znači više pažnje za Zapadni Balkan, Srbija mora biti spremna na nepredvidljivost i nagle promene.
- Tramp nije ideološki obojen. On na svet gleda kroz prizmu dogovora, biznisa, pregovora. Dakle, ako bude razmatrao pitanje Kosova, postoji mogućnost da obnovi ideju o teritorijalnoj razmeni - ali to zavisi od toga koliko taj potez vidi kao koristan za američke interese - napomenuo je Jakšić. Za Srbiju bi, prema njegovom mišljenju, bilo mudro da izgradi strategiju koja će biti fleksibilna za više mogućih scenarija koje Trampova administracija može da donese.
Profesor Ilija Kajtez, sociolog i stručnjak za bezbednost, smatra da je Trampova politika prema Srbiji u prošlom mandatu bila relativno uravnotežena.
- Tramp je čovek mira, jer tokom četiri godine svog mandata nije započeo nijedan novi rat - izjavio je Kajtez, ukazujući da je ta karakteristika izuzetno važna za Srbiju.
- Srbija ne treba da očekuje čuda, ali u Trampovom mandatu možemo videti barem minimum promene, što za Srbiju može značiti manevarski prostor da se vodi pažljivija i strateška politika prema Kosovu.
Profesor Kajtez ističe da srpski državni vrh nije pravio grešku Prištine, koja je javno podržavala Kamalu Haris, te se time mudro distancirao od konkretnih opredeljenja u američkoj političkoj areni.
- Srbija se suzdržala od eksplicitne podrške i čekala da vidi šta će buduća američka administracija doneti. To je pametan potez jer, sa čak i najmanjom promenom, Srbija može da manevriše sa više prostora.
Ognjen Gogić, politikolog, smatra da ni Tramp ni Bajden neće Balkanu davati mnogo pažnje osim ako ga mogu povezati sa drugim globalnim prioritetima.
- Balkan nije ni blizu vrha prioriteta američke politike, gde su sada u fokusu Kina, Izrael i Ukrajina. To smo videli i tokom prošlog mandata, kada je Tramp postavio Kosovo u fokus isključivo jer je mogao da ga poveže sa svojim planovima za Bliski istok - rekao je Gogić, podsećajući na činjenicu da su Trampovi stavovi o teritorijalnim razmenama dolazili kao deo većeg plana za rešavanje konflikta između Palestine i Izraela.
Na pitanje da li bi Tramp mogao ponovo staviti Kosovo u agendu kroz slične „dilove“ i teritorijalne kompromise, Gogić smatra da je to moguće samo ako se tema Kosova uklopi u neki širi svetski kontekst, kao što je pitanje Ukrajine ili odnosa s Kinom.
- Ako bi Tramp iskoristio model teritorijalnih razmena kao presedan za rešavanje konflikata, to bi moglo uključiti i Kosovo i Srbiju. Ipak, Amerika će uvek gledati sopstvene interese, a Balkan se pojavljuje na agendi samo kada može biti instrument za druge ciljeve.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs