Čuvene cipele koje je sam krpio, džemper koji je nosio do upokojenja, bušilica: Na ovom mestu u Beogradu čuva se skoro 500 stvari patrijarha Pavla (FOTO)
Navršava se 15 godina od upokojenja 44. poglavara SPC, a u manastiru Rakovica, gde počivaju njegove mošti, čuvaju se eksponati koji su mu pripadali i ulaz za posetioce je besplatan
Levo nagomilani stari ishabani koferi, u staklenoj vitrini tri para krpljenih cipela, onih čuvenih cipela koje je sam potkivao... Ponešto i od alata, čekić, turpija, ručna bušilica. Vredno su njegove stare ruke baratale i opravljale štošta. Improvizovana lampa, spisi, beleške, pisaća mašina, lupa. I crni vuneni džemper-prsluk koji je nosio sve do upokojenja!
To je što smo namah ugledali po ulasku u spomen-sobu blaženopočivšeg 44. patrijarha SPC Pavla, koja čuva gotovo 500 eksponata, među kojima su njegove lične stvari, fotografije, odlikovanja i darovi.
Riznica sa uspomenama na omiljenog srpskog patrijarha, koga su mnogi jošte za života nazivali svecem koji hoda, nalazi se u porti manastira Rakovica, gde je po sopstvenoj želji sahranjen 19. novembra 2009. godine, četiri dana nakon što se upokojio u 95. godini na VMA.
Vernici svakodnevno obilaze njegov grob, ali mnogi ne znaju da se upravo u sklopu manastirskog kompleksa, pored manastirske prodavnice, nalazi i spomen-soba, otvorena za posetioce.
Dočekao nas je dr Zoran Nedeljković, upravnik Biblioteke Srpske patrijaršije. Odlukom Svetog arhijerejskog sinoda 2018. upravi biblioteke dodeljena je dužnost formiranja spomen-sobe, koju je svečano otvorio patrijarh Porfirije u maju 2021. godine.
Odmah s vrata nailazimo na braon vitrinu ukrašenu zlatnim detaljima.
- U ovom delu su lični predmeti koje je koristio od početka monaštva, potom kao episkop raško-prizrenski, a zatim i kao patrijarh. Tu je džemper koji je nosio i kao patrijarh - pokazuje nam Nedeljković.
Lično poznanstvo
Ispratio me na studije očinski
Nedeljković je poznavao lično patrijarha Pavla.
- Po službenoj dužnosti sam odlazio kod njega. Nosim najlepše uspomene iz tog perioda. Ponekad kada je imao vremena, govorio bi nam da sednemo i pričali bismo o raznim temama. Uvek su to bili zaista lepi i poučni razgovori, koje nosim u srcu.
Kad je odlazio na studije u Veneciju, otišao je da se pozdravi s patrijarhom, a njegove reči pamti dan-danas:
- Rekao je: "Nemam sumnje da vi tamo nećete vredno raditi, ali to je škola kao i svaka druga škola. Neki ćete ispit raditi sa više volje, neki sa manje. Drugu stvar ja hoću da vam kažem, a to je da vi tamo kada odete u inostranstvo, svi oni gledajući u vas, gledaće u sve nas, kakav utisak vi tamo ostavite, takav utisak će imati o crkvi koja vas je poslala i o narodu iz koga dolazite. Nikada nemojte da izgubite iz vida da imate tu vrstu odgovornosti." To sam zaista primio kao očinski savet sa njegove strane.
U drugom redu tri para cipela, po kojima je patrijarh Pavle bio i prepoznatljiv. Svakodnevno je u njima pešačio gradskim ulicama, vozio se gradskim prevozom. Više puta ih je krpio i opravljao.
- Evo vidi se tu da je rađeno sa unutrašnje strane, vidimo tu nešto i od neke gume... - potvrđuje naš domaćin i dodaje:
- To je jedno svedočanstvo o izuzetnoj skromnosti koja je bila deo njegove ličnosti. On je sve čuvao i upotrebljavao i može se videti, sve je bilo vrlo skromno, sam je popravljao.
U vitrini se čuvaju i pegla, metlica, srebrni omanji poslužavnik, diktafon, naočare, kašika i viljuška, improvizovana lampa za rad... Tu su i ikone iz njegove zaostavštine, knjige, ali i radni materijal koji je koristio.
Sa desne strane u vitrini čuvaju se fotografije, ikone, brojanice, krstovi, ali i pokloni koje je patrijarh Pavle dobijao. Bela vrata vode do njegove biblioteke koja sadrži 8.299 knjižnih jedinica i ona je pod upravom Biblioteke Srpske patrijaršije.
Na zidu se nalazi kaleidoskop fotografija koje predstavljaju život blaženopočivšeg patrijarha Pavla.
- Tu su slike od njegovog najranijeg uzrasta, evo na ovoj je kao civil u Beogradu, a tu kao monah, mladić. Pored ga već vidimo kao episkopa raško-prizrenskog, potom kao patrijarha. Tu je i čuvena njegova fotografija nastala u tramvaju. I vidite ovde ove stepenice kojima se on, u duhovnom smislu, peo čitav život - objašnjava Nedeljković.
I na kraju je fotografija na kojoj je prikazan onako kako ga uglavnom narod danas prepoznaje, kao svetitelja. U drugom delu spomen-sobe je prostor posvećen Pavlu kao patrijarhu i sadrži odabrana priznanja, nagrade i odlikovanja.
Nedeljković je ponovio reči Matije Bećkovića kojima je književnik opisao patrijarha: "Niko nije govorio tako tiho, a da se čuo tako daleko."
- Zaista verujem da što više vremena bude odmicalo od njegovog upokojenja, on i njegov glas će se čuti sve dalje i on će biti sve veći u narodu. Njegov čitav život svedoči o skromnosti, smirenosti i jednom životu ispunjenom vrlinama! - kazao je naš domaćin.
Činjenice
O PATRIJARHU PAVLU
- Rođen je 11. septembra 1914. kao Gojko Stojčević
- Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu
- Od 1944. radio je kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači u Domu za decu izbeglu iz BiH
- Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle
- Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine, a na KiM je proveo 33 godine
- Prvog decembra 1990. godine izabran je za 44. srpskog patrijarha
- Preminuo je 15. novembra 2009, u 95. godini, na VMA, gde se lečio dve godine