Od odlaska barda domaćeg glumišta Žarka Lauševića prošlo je tačno godinu dana. Dramski umetnik, koji se zlatnim slovima upisao u istoriju domaće kinematografije i teatra, borio se sa opakom bolešću do poslednjeg daha, a u pauzama lečenja snimao je film "Ruski konzul" Miroslava Lekića, koji je aktuelni kandidat za Oskara, kao i seriju "Kalkanski krugovi". Domaćoj publici se poslednji put poklonio na premijeri filma "Heroji Halijarda", svega mesec i po dana pre smrti.
Pozdravljen je gromoglasnim aplauzom i ovacijama koje su odzvanjale salom, a reditelj ovog ostvarenja Radoš Bajić za Kurir se prisetio kolege.
- Kada nam neko drag, neko koga volimo, cenimo i poštujemo, ode tako prerano, tamo odakle se niko nikad nije vratio, narodno naravoučenije večnog rastanka, tuge i bolne rane koja ne zaceljuje kaže - teško onome koga nema - ističe Bajić, dodajući:
- I evo, Žarka Lauševića nema već godinu dana. Praznina je ravna ponoru, naša sećanja ne blede jer se radi o čoveku, umetniku i pesniku filmske glume koji se retko rađa.
O njegovom talentu svedoče mnogobrojna priznanja i uloge koje važe za kultne, a Bajić ističe da bi srpska javnost mogla da mu se oduži nagradom koja nosi ime velikog umetnika.
- Za nezaborav (kako voli da kaže čuveni Basara), moja neznatnost predlaže Ministarstvu kulture i Filmskom centru Srbije da u čast ovog velikana filmske glume ustanovi nagradu "Žarko Laušević," koja bi se jednom godišnje dodeljivala najboljem filmskom glumcu u Srbiji i regionu. Verujem da dugujemo Laušu da njegovo veličanstveno delo i ime na mnoga leta budu uzor, primer i večnaja pamjat - zaključio je Bajić.
Brižan
Glumica Danica Radulović imala je priliku da sarađuje sa Žarkom Lauševićem u poslednjem filmu koji je snimio, a vezivalo ih je i dugogodišnje prijateljstvo.
- Imala sam tu čast da budem Žarkov prijatelj. Mnogo smo se družili i njegov odlazak mi je zaista teško pao. Kad god se pojavi na televiziji, zaplačem. Ne mogu da verujem da više nije tu. Ipak, mislim da je on svoj život zaokružio. Nije ostao moler u Americi. Vratio se u Srbiju i dobio potvrdu kakav je čovek, glumac i umetnik. Žarko je bio ne samo veliki umetnik već i veliki čovek. Pouzdan, senzitivan, pažljiv, iskren, duhovit - otkriva nam Danica i dodaje:
- U periodu kad sam tražila stan ponudio mi je svoj, u kom je boravio tokom snimanja i u koji je nameravao da se vrati iz Amerike kad ponovo bude snimao. Stan je bio plaćen, a on me je redovno zvao iz Njujorka da vidi da li je sve u redu, da li mašina za veš radi, da mi kaže gde u kraju imam dobre prodavnice. Imao je odgovornost da se osećam udobno. Ta briga o svim ljudima, a pogotovo o onima koje voli, uvek je bila izražena. Pamtim i uvek citiram njegovu rečenicu: "Život mi je kraći od napred nego otpozadi da bih trošio vreme da pričam ono što ne mislim." Mnogo mi nedostaje.
Verni saputnik proteklih decenija mu je bio i kolega Svetozar Cvetković, koji je istakao njegov nemerljiv uticaj na kulturnoj sceni.
- I sada, nakon njegovog života, možemo da kažemo da je Žarko u toj generaciji koja je došla posle Gage Nikolića i Milene Dravić, Bate Živojinovića i Ljubiše Smokija Samardžića jedina prava zvezda koju smo u ovom poslu imali - jasan je Cvetković.
Knjiga "Lauš" predstavljena na Sajmu
Osim toga što je bio glumac, Žarko Laušević je bio slikar i pisac. Za života je objavio četiri knjige o svom životu, koje odišu iskrenošću i emotivnom dubinom i izuzetno su napisane. Knjigu "Lauš", svojevrsno svedočanstvo o njegovom životu, na Sajmu knjiga je predstavio njen autor Boris Jakić. Izdavač je Manojlo Vukotić, koji je bio i Žarkov bliski prijatelj.
Osim obilja autentičnih sećanja njegovih prijatelja i kolega uz mnoštvo anegdota, u knjizi su predstavljeni i brojni nepoznati detalji iz Žarkove biografije, uključujući njegovu poslednju želju i nikad viđene fotografije iz detinjstva sa ocem Dušanom, majkom Roksandom, bratom Branimirom i sestrom Brankom.
Poslednji put u javnosti... Bio je srećan