Fajnenšel tajms (FT) piše da bi narednih nekoliko meseci mogla biti kritična faza u ratu, jer Ukrajina nastoji da ojača svoju odbranu i poboljša svoju pregovaračku poziciju sa Moskvom pre nego što Donald Tramp, koji bi mogao da utiče na pregovore, zvanično preuzme dužnost.
Prema procenama Centra za odbrambene strategije, do decembra „linija fronta će se verovatno pomeriti 30-35 kilometara zapadno od sadašnje pozicije“.
Kako FT primećuje, Moskva je nedavno pojačala svoju ofanzivu, a ruske trupe napreduju najbržim tempom od 2022. Ukrajinski zvaničnici su priznali da se odbrana na istoku „urušava“ zbog nedostatka ljudstva.
Portparol ukrajinske vojske rekao je za FT da je dodatno medicinsko osoblje raspoređeno na istočni front u iščekivanju intenziviranja borbi i u južnom i u istočnom regionu kako se napadi Moskve intenziviraju.
FT dodaje da je Tramp, koji bi trebalo da stupi na dužnost u januaru, obećao da će „završiti rat za 24 sata“ i da je kritikovao američku vojnu pomoć Ukrajini. Kako je saopšteno, rukovodstvo Ukrajine se nada da stabilizacija linije fronta i demonstracija stabilnosti do januara mogu pomoći da se Tramp ubedi da zadrži podršku Sjedinjenih Država.
Prema Deep State , nezavisnoj platformi koja nadgleda liniju fronta, Rusija je od avgusta zauzela više od 1.200 km² ukrajinske teritorije, što je otprilike dvostruko više od površine koju trenutno drže ukrajinske oružane snage u Kurskom regionu Ruske Federacije.
Ljudski resursi ostaju najveći izazov za Ukrajinu
Ukrajina se suočava sa dugotrajnom krizom ljudstva jer se trupe duž fronta od 1.000 kilometara suočavaju sa neprestanim vazdušnim i kopnenim napadima iz Rusije.
Komandant jedne od jedinica u blizini Kurahova - žarišta u istočnoj Ukrajini - rekao je za FT da ruske trupe "napadaju iz tri pravca" i dodao da je njegova jedinica spremna za povlačenje. Međutim, prema njegovim rečima, još nema naredbe za povlačenje.
Kritično važna logistička čvorišta Kurahovo i Pokrovsk su teško oštećena, a Pokrovski koksarena – vitalna za ukrajinsku metaluršku industriju – pogođena je teškim granatiranjem.
Prema rečima general-majora Oružanih snaga Ukrajine Dmitra Marčenka, Istočni front se „urušava“ zbog nedostatka municije i ljudstva.
„Ljudi su veoma iscrpljeni. Oni jednostavno ne mogu da drže granice na kojima se nalaze“, rekao je on.
Komandanti i analitičari se slažu da je nedostatak ljudstva, posebno pešadije, najveći problem Ukrajine.
Planirano je da se do februara pozove dodatnih 160.000 vojnika, ali stručnjaci sumnjaju da će to uspeti i očekuju da će biti pozvano oko 100.000 - broj koji bi pokrio samo polovinu trenutnog manjka.
Prepreka regrutovanju u redove Oružanih snaga je nepostojanje perioda demobilizacije. Kao što je primetio jedan stariji vojnik, „mnogi momci sada vide mobilizaciju kao smrtnu kaznu“.
Stanislav Asejev, ukrajinski novinar koji je postao vojnik, upozorio je da bi bez jasnijih uslova službe regruti mogli ostati „demoralisani i neefikasni kao današnja pešadija umorna od borbe“.
Pukovnik Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine Jurij Ignat nedavno je izjavio da je deo pripadnika VS prebačen na front, ali je kasnije jedan od portparola Oružanih snaga razjasnio da oni koji služe u VS, od pilota do inženjera i medicinari, ostaju u obavljanju svojih specijalizovanih funkcija.
Dva komandanta na istočnom frontu izvestila su da je kvalifikovano osoblje, posebno medicinari, ponekad prebačeno u pešadijske jedinice.
„Rat to ponekad zahteva“, rekao je jedan komandant. — Ja sam svoje kuvare slao u rovove.
„Glavna bitka se takođe odvija u ruskoj oblasti Kursk, čiji je deo Ukrajina zauzela u iznenadnoj invaziji u avgustu“, piše FT.
Prema rečima predsednika Vladimira Zelenskog i zapadnih obaveštajnih službi, Rusija priprema grupu od 50.000 vojnika, uključujući oko 10.000 severnokorejskih vojnika, da ponovo zauzme oblast Kursk, uključujući grad Suju, gde je Ukrajina uspostavila komandni centar.
Prema Centru za odbrambene strategije, Rusija ima za cilj da povrati bar deo Kurske oblasti pre Trampove inauguracije. FT primećuje da bi gubitak Kurska mogao da oslabi poziciju Ukrajine u potencijalnim pregovorima sa Moskvom.
Ruski predsednik Vladimir Putin jasno je stavio do znanja da je spreman za pregovore samo pod uslovom da Ukrajina prihvati sve njegove zahteve, odnosno da odustane od svih ruskih okupiranih regiona na istoku i jugu.
Međutim, nedavne pobede Rusije imale su visoku cenu: prema procenama načelnika britanskog štaba odbrane admirala Tonija Radakina , dnevni gubici Rusa u oktobru iznosili su oko 1,5 hiljada ljudi, a ukupni gubici od februara 2022. dostigao 700 hiljada.
Analitičarka Dara Masikot rekla je u intervjuu za FT da je Rusija povećala uplate borcima, što je dovelo do percepcije među Rusima da ljudi „idu na front zbog novca“.
Severna Koreja bi takođe mogla da pošalje drugi talas od 20.000 vojnika da pomogne Rusiji i pruži vojnu podršku od 5,5 milijardi dolara, navodi se u oktobarskom izveštaju Fondacije Fridrih Nauman za slobodu.
„Bitna je svaka prednost u ljudstvu i tehnologiji“, rekao je jedan zapadni bezbednosni zvaničnik, dodajući da se Rusija može suočiti sa problemima u proizvodnji oružja, ali „Ukrajina trenutno ima mnogo veće probleme“.
Kurir.rs/Fajnenšel tajms/Kijev post/Preneo: P. P.