U svakom odeljenju bilo je one pametne i vredne dece, koja su imala uvek sve petice, trudila se i bila deca za primer. Međutim, neke od njih život je odveo na neku drugu stranu, a razlog tome može da bude baš "jak tempo" koji su pratili u školi, ili kako neki navode - roditelji. Na društvenoj mreži "Reddit" postavilo se pitanje "Šta se desilo sa najboljim đakom iz vašeg odeljenja?"
Ovo pitanje podstaklo je mnoge da se vrate godinama unazad, da se prisete školskih dana, a onda i odgovore na postavljeno pitanje. Neki su se setili druga iz školske klupe, a neki sami otkrili gde su danas, šta rade, čime se bave i koja su to zanimanja. Osim lekara, IT stručnjaka, programera, zaposlenih u velikim firmama, ima i onih "najboljih đaka" koji rade poslove koji možda i nisu prva asocijacija kad se pomene "đak generacije". Mnogi od njih su srećni, ostvareni ljudi, ali ima i onih koji sami za sebe kažu da se nisu baš dobro snašli.
"Sad radi kao frizerka"
Nije redak slučaj da se mladi, kada počnu da rade, razočaraju u svoju profesiju i da se ispostavi da nije sve baš tako kao što izgleda, a upravo to dogodilo je "jednoj od najboljih u odeljenju".
- Išle smo u srednju medicinsku školu. Osvojila je prvo mesto na evropskom takmicenju iz prve pomoci. Studirala je medicinu, a u nekom trenutku je pokušala da se zaposli u Hitnoj. Tražili su joj mito, razočarala se, odustala od fakulteta i sada radi kao frizerka - napisala je jedna devojka i dodala da je danas ta najbolja učenica, uprkos razočaranju, ipak srećna žena. Kako kaže, ne radi puno, sve stiže, što na kraju i nije ispalo tako loše. "Gomila onih koji su završili fakultet su lošiji đaci sa boljom finansijskom situacijom", nastavila je.
"Mentalno sam obolela"
Devojka koja je i sama bila đak generacije podelila je svoj put nakon škole koji nimalo nije bio lak.
- Ja sam bila đak generacije u osnovnoj i srednjoj, mentalno obolela, napustila dva fakulteta i sad radim praksu za tetoviranje, ne znam sta ću od života - napisala je ona.
Odmah se nadovezao jedan dečko koji je, kako kaže, u sličnoj situaciji.
- I ja sam u vrlo sličnoj situaciji. Nisam doduše bio najbolji u srednjoj, ali među najboljima. I ja menjao fakultete i na kraju nisam završio ni jedan. I trenutno bez posla. Učim programiranje. Zvuči baš krindž, ali je istina - priznao je on.
"Radim kao dostavljač"
- To sam bio ja. Završio sam ETF. Počinjem da radim kao dostavljač i zatvaram svoju firmu - napisao je momak, ali nije otkrivao šta je razlog ove odluke.
- Posle završenog doktorata na tri strana univerziteta u modernoj i inače traženoj struci, nemam posao u struci jer u inostranstvu niko neće da se bakće radnim vizama osoba koje nisu dovoljno očajne da rade više od deset sati dnevno i vikendima u toksičnim sredinama, a u Srbiji nemam posao u struci, a i od akademske plate se ne može živeti - napisala je devojka.
"Imam muža i to mi je sve što imam"
- Magistrirala sam u inostranstvu i ostala tu da živim, ali izabrala najgoru moguću profesiju i sad sam promenila istu pa krecem opet iz pocetka. Imam muža i to je sve sto imam. Nemam auto, nemam stan, nemam decu, nisam nista nasledila, nemam neku ludu ušteđevinu. Taman kad sam ja pocela da radim cene su nenormalno skocile zbog korone i rata pa ne mogu nista da si priustim. Ja sam isto prosla kroz burnout i depresiju jer isto kao osoba broj 2 imala sam strašan pritisak od strane roditelja.
"Roditelji su krivi"
Neko se potom uključio u diskusiju iznevši svoj zaključak na osnovu pročitanih komentara i istakao da sve to deluje da su roditelji vršili preveliki pritisak na decu i uterivali im strah.
- Da se zaključiti da prevelika očekivanja porodice i okoline obično unište ljude. Podrška okoline i zdravo okruženje je ponekad ključ uspeha. Najbolji đak iz srednje škole je asocijalan i priča svima okolo kako radi za neku firmu, a ustvari ne radi nigde. Ponaša se "starmalo" , vozački nikada nije polagao, ima možda jednog prijatelja, devojku nikad nije imao, živi sa roditeljima i u suštini mu se ništa od srednje nije promenilo - napisao je neko.
"On sada živi bolje od mene"
- Iz ove perspektive jako mi je krivo sto sam toliko ucila. Sa druge strane, najgori đak krenuo je da radi mlad, zaradio, kupio stan i auto dok su cene bile ok, roditelji isto malo gurali, pomagali i sad živi bolje od mene. Ima verenicu, a jedva je znao da čita - napisala je jedna devojka.
Naravno, bilo je i onih "najboljih đaka u odeljenju" koji su nastavili isim tempom i kroz život. Učili, edukovali se, a poslužila ih je i sreža, te su sada na dobrim pozicijama, karijerno ostvareni, ali i privatno.
(Kurir.rs/Telegraf)