Viši saradnik u JPPI (Institut za politiku jevrejskog naroda), i vodeći izraelski tink-tenk Jakov Kac, koji je autor brojnih naslova i knjiga na temu sukoba na Bliskom istoku i u njegovoj zemlji, napisao je za Njuzvik analizu odnosa aktuelnog izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa. Kakav je do sada bio taj odnos i kakav bi tek mogao da bude. Njegovu analizu prenosimo u celosti.
U maju 2018. godine, američki predsednik Donald Tramp povukao se iz iranskog nuklearnog sporazuma.
Bilo je to poništavanje potpisa njegovog prethodnika, Baraka Obame, a taj potez, koliko god bio kontroverzan, objašnjen je kao prvi korak ka postizanju boljeg sporazuma koji je zaista imao šansu da zaustavi iransko jačanje nuklearnih kapaciteta, kaže Kac.
Iako je Izrael dugo kritikovao sporazum, zvanično poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), koliko je on umešan u Trampovu odluku saznalo se tek dva meseca kasnije.
U julu iste godine je objavljen snimak izraelskog premijera Benjamina Netanjahua koji se hvali članovima partije Likud da je Izrael ubedio Trampa da se povuče iz sporazuma.
- Ubedili smo predsednika SAD da izađe iz sporazuma i ja sam morao da se suprotstavim celom svetu i istupim protiv tog sporazuma. Nismo odustajali - čuje se Netanjahu na snimku.
Iako postoje ubedljivi argumenti koji pokazuju negativne posledice Trampovog povlačenja i prazninu koju je ostavio bez održive alternative, ova epizoda nudi uvid u savez Tramp-Netanjahu dok se 45. predsednik priprema da ponovo preuzme dužnost, ovog puta kao 47. američki šef države.
U nedelju je, na primer, Netanjahu otkrio na nedeljnom sastanku vladinog kabineta da je već tri puta razgovarao sa Trampom otkako je pobedio na izborima prošle nedelje.
Verovatno je to najviše razgovora za tako kratko vreme koje je Tramp imao sa nekim stranim liderom.
Pored toga, Netanjahu je poslao svog bliskog poverenika, izraelskog ministra za strateška pitanja Rona Dermera, u Vašington na sastanke sa Trampom i članovima njegovog kabineta koji je još uvek u procesu formiranja.
Prema izraelskim zvaničnicima, Dermer je planirao da Trampu predstavi najnovije informacije o iranskom nuklearnom programu i razvoju, kao i okvir za dogovor na kojem radi Bajdenova administracija o okončanju rata sa Hezbolahom u Libanu.
Prema Netanjahuu, on i Tramp bi trebalo da se vide "oči u oči" i da razgovaraju o Iranu i tome kako da zaustave opasne regionalne aktivnosti Teherana, kaže Kac, a prenosi Njuzvik.
Trampov povratak donosi i prilike i izazove za Netanijahua. S jedne strane, očekuje se da će nova administracija biti više ideološki usklađena sa trenutnom izraelskom vladom, izbegavajući trvenja koja su karakterisala Netanjahuov odnos sa Bajdenom.
Trampov tim uključuje neke ličnosti koje podržavaju prisustvo Izraela na Zapadnoj obali, čemu se Bajden dugo protivio.
Politički, Trampova pobeda daje Netanjahuu podsticaj. Pored povlačenja iz sporazuma sa Iranom, Tramp je priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela, preselio tamo američku ambasadu, priznao suverenitet Izraela nad Golanskom visoravni i nije pozivao na evakuaciju izraelskih naselja i doseljenika.
Sada se očekuje da će Netanjahu nastaviti da dobija strateška vojna sredstva kao poklone od Trampa.
Novoizabrani predsednik već signalizira da će njegova spoljna politika odstupiti od one iz prvog mandata.
Bliski saveznici Izraela, poput bivšeg državnog sekretara Majka Pompea i bivše ambasadorke pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli, neće biti u kabinetu i postoje neka predviđanja da bi administracija mogla da vodi spoljnu politiku koja odstupa od tradicionalnih globalnih obaveza.
Upravo iz tog razloga Netanjahu sada želi da se uveri, više od dva meseca pre inauguracije, da ima blisku saradnju sa Trampom.
Zbog toga on drži Trampa u šaci povodom potencijalnog dogovora u Libanu i želi da koordiniše sa njim naredne korake protiv Irana, koji je ranjiviji nakon što je Izrael uništio njegove raketne sisteme zemlja-vazduh prošlog meseca.
Međutim, Trampov drugi mandat ne daje Netanjahuu odrešene ruke u pogledu politike SAD. Tramp mu je već rekao da želi da se rat u Gazi završi pre nego što preuzme dužnost 20. januara.
Neki od lidera jevrejskih doseljenika veruju da je sada vreme da se pojača priča oko aneksije Zapadne obale, dok ostaje nejasno da li će Tramp podržati takav potez.
Pored toga, iako bi Izrael želeo da unapredi svoje odnose sa Saudijskom Arabijom kada se rat završi, da bi to postigli, Saudijci će tražiti odbrambeni pakt sa Sjedinjenim Državama.
Ovo se možda neće odmah poklopiti sa politikom udaljavanja od regiona koji je sklon sukobima, koliko god da je odnos između saudijske kraljevske porodice i Trampa blizak.
Izrael će morati blisko da sarađuje sa Trampom i osigura da radi u skladu sa njegovom politikom.
Netanjahu će morati pažljivo da upravlja Trampovim promenljivim prioritetima kada su u pitanju globalni izazovi.
Iako nesumnjivo postoje mogućnosti za strateške dobitke u korist Izraela, oni dolaze sa potrebom za spretnijom diplomatijom, jer podrška koju je Netanjahu nekada uzimao zdravo za gotovo, sada već može zahtevati viši nivo koordinacije i kompromisa, smatra Kac.